Moskva će insistirati na odbijanju članstva Ukrajine u NATO-u
13:28 16.02.2022 (Osveženo: 14:03 16.02.2022)
© Sputnik / Vladimir Trefilov
/ Pratite nas
Rusija će insistirati da NATO javno objavi da odbija da primi Ukrajinu u svoje redove, izjavio je šef ruske delegacije na pregovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja u Beču Konstantin Gavrilov.
„Kijev, sa svoje strane, mora da proglasi svoj neutralni, vanblokovski status, kako je predviđeno Deklaracijom o državnom suverenitetu Ukrajine od 16. jula 1990. godine“, rekao je Gavrilov na plenarnoj sednici Foruma za bezbednosnu saradnju OEBS-a.
Vrhovna rada Ukrajine je u decembru 2014. izmenila dva zakona, odustavši od vanblokovskog statusa države. U februaru 2019. godine ukrajinski parlament je usvojio amandmane na ustav, navodeći kurs zemlje ka EU i NATO-u. Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status partnera za proširene mogućnosti NATO-a.
Insistiranje NATO-a na vodećoj ulozi
Rusija kategorički odbacuje pristup kada NATO i EU insistiraju na svojoj vodećoj ulozi u obezbeđivanju bezbednosti u evroatlantskom regionu, dodao je Gavrilov.
„Takav pristup je za nas kategorički neprihvatljiv“, rekao je ruski diplomata.
Kako je istakao, Rusiju je iznenadilo da su kao odgovor ministru spoljnih poslova Rusije Sergeju Lavrovu na poruke njegovih kolega iz zemalja NATO-a, EU i Švajcarske sa zahtevom da razjasne svoj stav prema preuzetim obavezama u okviru OEBS-a o nedeljivosti bezbednosti, stigle poruke od visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, „kojima ovo pismo nije upućeno“.
„Pomenuti odgovori nas nisu zadovoljili i očekujemo reakcije država-potpisnica u nacionalnom svojstvu“, naglasio je Gavrilov.
On je objasnio da su te obaveze dotične zemlje preuzele u nacionalnom svojstvu, a ne kao članice vojnih blokova ili integracionih udruženja.
Gavrilov je dodao da Rusija primećuje zabrinjavajući trend uvlačenja neutralnih država u orbitu NATO-a. To se izražava u njihovim zajedničkim vežbama i destabilizuje situaciju.
Kako je istakao ruski diplomata, desetine aviona iz zemalja NATO-a i neutralnih država redovno učestvuju u manevrima „Arktički izazov“, koristeći baze, na primer, na teritoriji Švedske i Finske. Istovremeno, takve vežbe su očigledno ofanzivne.
Sumnje kod ruske strane izaziva i učešće neutralnih država Evropske unije u Stalnoj strukturiranoj saradnji u pitanjima bezbednosti i odbrane (PESCO) koja je, kako se navodi, osmišljena da ojača „evropski stub u okviru NATO-a“.
„Svi navedeni trendovi ukazuju na postepenu integraciju jednog broja neutralnih evropskih zemalja u vojne aktivnosti Alijanse, što objektivno destabilizuje situaciju, posebno na severu kontinenta“, primetio je Gavrilov.
Diplomata je dodao da, „ako se prisetimo istorije, čak i u najtežim periodima Hladnog rata Švedska i Finska su vodile uravnoteženu i pragmatičnu politiku takozvanog „severnog balansa“, koja je uživala zasluženo poštovanje evropske zajednice“.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za osiguravanje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Krajem januara SAD i NATO uputili su Moskvi pisane odgovore na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.
Severnoatlantski pakt odbio je da ispuni zahtev Rusije i uskrati Kijevu članstvo u Alijansi. Moskva je više puta upozoravala da će se raspoređivanje snaga NATO-a u Ukrajini smatrati bezbednosnom pretnjom Rusiji.
