https://lat.sputnikportal.rs/20220212/istorijska-fotografija-najmocnijeg-teleskopa-na-svetu-stigla-do-zemlje-1134269233.html
Istorijska fotografija najmoćnijeg teleskopa na svetu stigla do Zemlje
Istorijska fotografija najmoćnijeg teleskopa na svetu stigla do Zemlje
Sputnik Srbija
Nije prošlo ni dva meseca otkako je lansiran najmoćniji svemirski teleskop u istoriji „Džejms Veb“, a već je preneo prvu sliku na Zemlju. Naravno, iako je to... 12.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-12T08:29+0100
2022-02-12T08:29+0100
2022-02-12T08:29+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0c/1134269238_94:0:3305:1806_1920x0_80_0_0_d53b50af49e81fc2d30bb25bd9218664.jpg
Zamućena fotografija koju deli NASA pokazuje šta je to izolovana zvezda u sazvežđu Velikog medveda pod nazivom HD 84406. Relativno nizak kvalitet slike objašnjava se činjenicom da se ne radi o fotografiji snimljenoj u naučne svrhe, već u tehničke.Tako se ova slika koristi za poravnavanje glavnog ogledala uređaja uz pomoć NIRKam instrumenta, ili bliske infracrvene kamere i to je veoma dug proces. Cilj ove procedure je da se uveri da je NIRKam spreman da prikupi svetlost sa nebeskih objekata, a zatim da identifikuje svetlost zvezda u svakom od 18 segmenata ogledala, objašnjava NASA.U stvari, upravo zbog toga možete videti 18 nasumičnih tačaka zvezdane svetlosti na zajedničkoj slici, pošto segmenti primarnog ogledala još nisu poravnati i reflektuju svetlost na sekundarno ogledalo na drugačiji način, kao da će biti 18 odvojenih mini-teleskopa.Štaviše, naučnici Agencije NASA su čak uspeli da odrede tačno koje tačke odgovaraju svakom od 18 ogledala teleskopa.Ovi podaci će pomoći da se ogledala poravnaju sa neverovatnom preciznošću i opremom za fokusiranje, tako da mogu da pruže neviđene poglede na svemir. Ovaj proces poravnanja će trajati oko mesec dana i na kraju će 18 slika izgledati kao jedna zvezda. Očekuje se da će prve fotografije sa već konfigurisanom opremom biti napravljene u drugoj polovini godine.54 gigabajta podataka za jednu fotografijuNASA izveštava da je proces podešavanja počeo 2. februara i da je Džejms Veb posmatrao 156 lokacija oko predviđene lokacije zvezde. Generisao je 1.560 slika koristeći 10 detektora NIRKama, koji su se pretvorili u 54 gigabajta podataka.Ceo ovaj proces je trajao 25 sati, ali je važno da je opservatorija uspela da locira zvezdu sa svakim od segmenata ogledala za samo šest sati. Slike koje su napravljene zatim su sastavljene u ogroman mozaik.Adea Pored toga, NIRKam takođe ima mogućnost da fotografiše samo glavno ogledalo, kao da je selfi, a jedna od ovih fotografija je takođe preneta na Zemlju. Ove slike se takođe koriste za konfigurisanje segmenata ogledala i kalibraciju uređaja.NASA je istakla i drugi razlog zašto slici nedostaje oštrina, a to je da još nije sva oprema teleskopa dostigla kriogene temperature koje su im potrebne da bi pravilno funkcionisali.
https://lat.sputnikportal.rs/20220125/najsnazniji-svemirski-teleskop-stigao-na-cilj-video-1133628718.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220109/najmocniji-svemirski-teleskop-rasklopio-svoja-velika-ogledala-video-1133172890.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210622/sta-je-ugasilo-habl-misteriozna-greska-na-najpoznatijem-teleskopu-u-svemiru-video-1125714780.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, magazin
nauka i tehnologija, svemir, magazin
Istorijska fotografija najmoćnijeg teleskopa na svetu stigla do Zemlje
Nije prošlo ni dva meseca otkako je lansiran najmoćniji svemirski teleskop u istoriji „Džejms Veb“, a već je preneo prvu sliku na Zemlju. Naravno, iako je to istorijska prekretnica, slika ne izgleda kao nešto što mnogi očekuju da vide.
Zamućena fotografija koju deli NASA pokazuje šta je to izolovana zvezda u sazvežđu Velikog medveda pod nazivom HD 84406. Relativno nizak kvalitet slike objašnjava se činjenicom da se ne radi o fotografiji snimljenoj u naučne svrhe, već u tehničke.
Tako se ova slika koristi za poravnavanje glavnog ogledala uređaja uz pomoć NIRKam instrumenta, ili bliske infracrvene kamere i to je veoma dug proces. Cilj ove procedure je da se uveri da je NIRKam spreman da prikupi svetlost sa nebeskih objekata, a zatim da identifikuje svetlost zvezda u svakom od 18 segmenata ogledala, objašnjava NASA.
U stvari, upravo zbog toga možete videti 18 nasumičnih tačaka zvezdane svetlosti na zajedničkoj slici, pošto segmenti primarnog ogledala još nisu poravnati i reflektuju svetlost na sekundarno ogledalo na drugačiji način, kao da će biti 18 odvojenih mini-teleskopa.
Štaviše, naučnici Agencije NASA su čak uspeli da odrede tačno koje tačke odgovaraju svakom od 18 ogledala teleskopa.
Ovi podaci će pomoći da se ogledala poravnaju sa neverovatnom preciznošću i opremom za fokusiranje, tako da mogu da pruže neviđene poglede na svemir. Ovaj proces poravnanja će trajati oko mesec dana i na kraju će 18 slika izgledati kao jedna zvezda. Očekuje se da će prve fotografije sa već konfigurisanom opremom biti napravljene u drugoj polovini godine.
54 gigabajta podataka za jednu fotografiju
NASA izveštava da je proces podešavanja počeo 2. februara i da je Džejms Veb posmatrao 156 lokacija oko predviđene lokacije zvezde. Generisao je 1.560 slika koristeći 10 detektora NIRKama, koji su se pretvorili u 54 gigabajta podataka.
Ceo ovaj proces je trajao 25 sati, ali je važno da je opservatorija uspela da locira zvezdu sa svakim od segmenata ogledala za samo šest sati. Slike koje su napravljene zatim su sastavljene u ogroman mozaik.
Zapravo, ono što je prikazano na slici je samo centralni deo mozaika, koji je u celini fotografija sa više od 2.000 miliona piksela.
Adea Pored toga, NIRKam takođe ima mogućnost da fotografiše samo glavno ogledalo, kao da je selfi, a jedna od ovih fotografija je takođe preneta na Zemlju. Ove slike se takođe koriste za konfigurisanje segmenata ogledala i kalibraciju uređaja.
NASA je
istakla i drugi razlog zašto slici nedostaje oštrina, a to je da još nije sva oprema teleskopa dostigla kriogene temperature koje su im potrebne da bi pravilno funkcionisali.
