https://lat.sputnikportal.rs/20220211/dzordz-soros-protiv-si-djinpinga-kako-je-kineski-san-postao-nocna-mora-zapada-1134166821.html
Džordž Soroš protiv Si Đinpinga: Kako je „kineski san“ postao noćna mora Zapada?
Džordž Soroš protiv Si Đinpinga: Kako je „kineski san“ postao noćna mora Zapada?
Sputnik Srbija
Jednog od najmoćnijih ljudi na svetu, predsednika Kine Si Đinpinga, napao je jedan od najuticajnijih ljudi na svetu, špekulant ljudskim pravima i nestabilnim... 11.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-11T22:22+0100
2022-02-11T22:22+0100
2022-02-17T14:47+0100
analize i mišljenja
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/09/1134169030_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_c558477a3d8e1e393dae8ccc3546a49c.jpg
Okarakterisan u američkim medijima kao „jedna od najmoćnijih političkih figura u SAD“ — iako se sam nikada nije kandidovao ni na jednim izborima, svoju političku moć naime on je kupio svojim novcem — i, uz Lerija Finka, osnivača „Blekroka“, najvećeg investicionog fonda na svetu, označen i kao jedan od dva najpoznatija igrača na Vol stritu, Džordž Soroš svoj nišan sve više upravlja prema predsedniku Kine.Hitlerovska propagandaPrethodno mu je, inače, na nišanu kritike i pratećeg subverzivnog delovanja, uz prošlogodišnju investiciju od milijardu dolara u tu svrhu, uglavnom bio predsednik Rusije Vladimir Putin kao „egzistencijalna pretnja“ za otvoreno društvo Evropske unije.Si Đinping sad postaje još i više od toga.Poredeći predsednika Kine sa Hitlerom jer Olimpijadu u Pekingu želi da „iskoristi za propagandnu pobedu svog sistema (...) kao Nemačka 1936.“, Soroš upozorava da je „dominantna geopolitička osobina današnjeg sveta eskalacija konflikta između dva dijametralno suprotna sistema vladavine... SAD i Kina uključene su u borbu na život i smrt između dva sistema: represije i demokratije... Najvažnije pitanje danas jeste, koji će sistem prevladati“, ukazuje Soroš i opominje da „pobeda otvorenih društava ne može da se smatra sigurnom“, a „rat između Amerike i njenih neprijatelja postao je verovatniji“.Program zajedničkog prosperitetaZanimljiva napomena, imajući u vidu da je upravo u Sijevo vreme Kina okončala proces izvlačenja preostalih 800 miliona Kineza iznad linije siromaštva. Dok se istovremeno u onim otvorenim društvima Zapada, kako pokazuje jedno karakteristično istraživanje koje prenosi „Gardijan“, „udeo najbogatijih 1 odsto u ukupnim prihodima u poslednje četiri decenije utrostručio“. Pa stoga i ne čudi što Edelmanov barometar poverenja, istraživanje javnog mnjenja u svetu, kako sumira „Rojters“, pokazuje „porast razočarenja u kapitalizam, političko liderstvo i medije... Zaista postoji kolaps poverenja u demokratiju“. A „nasuprot tome, javno poverenje u institucije u Kini iznosi 83 odsto, 11 odsto više nego prethodne godine“.Ne opterećujući se ovakvim podacima, Soroš zamera kineskom lideru što, umesto da uzme od siromašnih da bi dao bogatima — što je valjda normalno u svetu u kome grad Roterdam mora da sruši most iz 19. veka kako bi iz tamošnjeg brodogradilišta mogla da isplovi nova jahta Džefa Bezosa — Si Đinping nastoji da učini upravo suprotno.„Si je odlučan da bogataše stavi pod kontrolu države... Predsednik je nedavno pokrenuo program ’Zajedničkog prosperiteta‘, koji predstavlja fundamentalnu promenu pravca. Njegov cilj je da se smanji nejednakost, tako što će bogatstvo bogatih biti distribuirano prema opštoj populaciji. To ne sluti na dobro za strane investitore“, navodi Soroš i svoje nade polaže u puč u Pekingu: „Treba se nadati da će Sija zameniti neko manje represivan kod kuće i miroljubiviji u inostranstvu. Time bi bila uklonjena najveća pretnja otvorenim društvima i ona moraju da učine sve što je u njihovoj moći da ohrabre Kinu da ode u poželjnom pravcu.“Nezaustavljivo propadanje „Otvorenog društva“Da li će se Kina okrenuti u pravcu koji joj priželjkuje Džordž Soroš? Šta ga je navelo da pokrene kampanju protiv predsednika Kine? I kako će na njegove naume odgovoriti Si Đinping i Vladimir Putin, koji su u svojoj deklaraciji o ulasku u novu eru obećali i suprotstavljanje „obojenim revolucijama“?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i pisac i publicista Igor Ivanović.„Soroš neprestano insistira na tvrdnji da njegov, američki, i kineski sistem predstavljaju dijametralne suprotnosti. Ipak“, skreće pažnju Igor Ivanović, „oni imaju i veoma izražene sličnosti, utoliko što su i jedan i drugi visoko centralizovani. S tim što je u američkom sistemu kapital, a time i moć, skoncentrisan u malom broju ruku vlasnika najvećih korporacija, dok je u Kini on pod kontrolom Komunističke partije. I to je ono što zapravo Zapad najviše boli“.„A osnovna razlika između ta dva sistema nalazi se u tome kako se raspodeljuje ostvarena korporativna dobit — da li ostaje u rukama nekolicine vlasnika kapitala, ili se raspodeljuje kroz čitavo društvo“, dodaje Slobodan Reljić.Upravo je to osnova Sijevog plana „Zajedničkog prosperiteta“, u okviru koga su, pored oštrih mera protiv korupcije državnih zvaničnika, kineski milijarderi, kao što je vlasnik „Alibabe“ Džek Ma, dobar deo svog bogatstva uložili u opšte dobro. Predsednik Kine obrazložio je to ove godine u virtuelnom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, slikovitim metaforama: „Najpre ćemo pitu načiniti većom i podeliti je na ispravan način kroz razumne institucionalne aranžmane. Kako rastuća plima podiže sve brodove, svi će dobiti svoj fer deo od razvoja i dobici od razvoja doneće korist svim našim ljudima na suštinskiji i pravedniji način.“ Ili, rečima zamenika kineskog šefa diplomatije Li Jučenga: „Ne zanima nas da li je BDP Kine prevazišao BDP Sjedinjenih Država, to nije ono čemu težimo. Cilj partije je da 1,4 milijardi ljudi živi dobrim životom i da zadovolji tu potrebu ljudi za boljim životom.“Deklaracija za novu eruIstovremeno, ukazuje Igor Ivanović, „druga ključna razlika sastoji se u tome što Soroš i njemu slični kolonizatorski pokušavaju da svoj model društva nametnu ostatku sveta i postanu njegovi gospodari — to je agresivan model koji nije spreman na mirnu koegzistenciju sa drugima — dok Kina nudi saradnju na ravnopravnim osnovama. Ona nikome nije pokušala da izveze svoj komunizam“.U svojoj deklaraciji za ulazak u novu eru, Putin i Si upravo i naglašavaju da „ne postoji jedan obrazac demokratije za sve zemlje“, te da svaka država sama treba da izabere ono što „najviše odgovara njenom društvenom i političkom sistemu, istoriji, tradiciji i jedinstvenim kulturološkim karakteristikama“. Navode i da „zagovaranje demokratije i ljudskih prava ne sme da se koristi za pritisak na druge zemlje“, te da „povlačenje ideoloških linija podele“ predstavlja „pokušaj uspostavljanja hegemonije koji potkopava stabilan svetski poredak“. Nasuprot tome, dvojica predsednika navode da su Rusija i Kina „spremne da rade sa svim zainteresovanim partnerima na promociji istinske demokratije“.„Kina i Rusija zajedno nude viziju uređenja sveta koja je već sada snažnija od onoga što su Soroš i njemu slični bezuspešno pokušali da nature svima drugima. Taj poredak je u međuvremenu dotrajao i postao neizdrživ, te, u izvesnom smislu, Sijeva i Putinova platforma predstavlja pojas za spasavanje čitavog sveta. Dolazi vreme u kome će zemlje Zapada tome morati da se prilagode“, zaključuje Slobodan Reljić.
https://lat.sputnikportal.rs/20220203/soros-opasno-nasrnuo-na-kinu-jeziva-paralela-sa-hitlerovim-olimpijskim-igrama--peking-nece-cutati-1133877044.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220201/soros-pozvao-na-promenu-rezima-u-kini-spomenuo-i-nacisticku-nemacku-video-1133846407.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210907/americka-kompanija-ulaze-hiljade-milijardi-dolara-u-kinu-soros-tvrdi--tragicna-greska-1129633704.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
analize i mišljenja, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Džordž Soroš protiv Si Đinpinga: Kako je „kineski san“ postao noćna mora Zapada?
22:22 11.02.2022 (Osveženo: 14:47 17.02.2022) Jednog od najmoćnijih ljudi na svetu, predsednika Kine Si Đinpinga, napao je jedan od najuticajnijih ljudi na svetu, špekulant ljudskim pravima i nestabilnim valutama Džordž Soroš. On je optužio Sija da je „najveća pretnja otvorenim društvima“ današnjice.
Okarakterisan u američkim medijima kao „jedna od najmoćnijih političkih figura u SAD“ — iako se sam nikada nije kandidovao ni na jednim izborima, svoju političku moć naime on je kupio svojim novcem — i, uz Lerija Finka, osnivača „Blekroka“, najvećeg investicionog fonda na svetu, označen i kao jedan od dva najpoznatija igrača na Vol stritu, Džordž Soroš svoj nišan sve više upravlja prema predsedniku Kine.
Prethodno mu je, inače, na nišanu kritike i pratećeg subverzivnog delovanja, uz prošlogodišnju investiciju od milijardu dolara u tu svrhu, uglavnom bio predsednik Rusije Vladimir Putin kao „egzistencijalna pretnja“ za otvoreno društvo Evropske unije.
Si Đinping sad postaje još i više od toga.
Poredeći predsednika Kine sa Hitlerom jer Olimpijadu u Pekingu želi da „iskoristi za propagandnu pobedu svog sistema (...) kao Nemačka 1936.“, Soroš upozorava da je „dominantna geopolitička osobina današnjeg sveta eskalacija konflikta između dva dijametralno suprotna sistema vladavine... SAD i Kina uključene su u borbu na život i smrt između dva sistema: represije i demokratije... Najvažnije pitanje danas jeste, koji će sistem prevladati“, ukazuje Soroš i opominje da „pobeda otvorenih društava ne može da se smatra sigurnom“, a „rat između Amerike i njenih neprijatelja postao je verovatniji“.
„Si veruje da uvodi sistem vladavine koji je superiorniji od liberalne demokratije... On iskreno veruje u komunizam. Mao Cetung i Vladimir Lenjin su njegovi idoli. Na proslavi 100. godišnjice Komunističke partije Kine bio je obučen kao Mao“, istakao je Soroš pred Huver institutom u Vašingtonu pre nedelju dana. Ali nije ovo bila modna kritika, nego politička i ekonomska jer, tvrdi ovaj berzanski špekulant, „Si Đinping čini sve što može da razmontira uspehe (Maovog naslednika) Deng Sjaopinga. Privatne kompanije, osnovane pod Dengom, Si je stavio pod kontrolu Komunističke partije Kine... Umesto da dopusti privatnim kompanijama da se razvijaju, Si Đinping uvodi sopstveni ’kineski san‘ koji može da se sumira s dve reči: totalna kontrola. Ovo može da ima katastrofalne posledice“.
Program zajedničkog prosperiteta
Zanimljiva napomena, imajući u vidu da je upravo u Sijevo vreme Kina okončala proces izvlačenja preostalih 800 miliona Kineza iznad linije siromaštva. Dok se istovremeno u onim otvorenim društvima Zapada, kako pokazuje jedno karakteristično istraživanje koje prenosi „Gardijan“, „udeo najbogatijih 1 odsto u ukupnim prihodima u poslednje četiri decenije utrostručio“. Pa stoga i ne čudi što Edelmanov barometar poverenja, istraživanje javnog mnjenja u svetu, kako sumira „Rojters“, pokazuje „porast razočarenja u kapitalizam, političko liderstvo i medije... Zaista postoji kolaps poverenja u demokratiju“. A „nasuprot tome, javno poverenje u institucije u Kini iznosi 83 odsto, 11 odsto više nego prethodne godine“.
Ne opterećujući se ovakvim podacima, Soroš zamera kineskom lideru što, umesto da uzme od siromašnih da bi dao bogatima — što je valjda normalno u svetu u kome grad Roterdam mora da sruši most iz 19. veka kako bi iz tamošnjeg brodogradilišta mogla da isplovi nova jahta Džefa Bezosa — Si Đinping nastoji da učini upravo suprotno.
„Si je odlučan da bogataše stavi pod kontrolu države... Predsednik je nedavno pokrenuo program ’Zajedničkog prosperiteta‘, koji predstavlja fundamentalnu promenu pravca. Njegov cilj je da se smanji nejednakost, tako što će bogatstvo bogatih biti distribuirano prema opštoj populaciji. To ne sluti na dobro za strane investitore“, navodi Soroš i svoje nade polaže u puč u Pekingu: „Treba se nadati da će Sija zameniti neko manje represivan kod kuće i miroljubiviji u inostranstvu. Time bi bila uklonjena najveća pretnja otvorenim društvima i ona moraju da učine sve što je u njihovoj moći da ohrabre Kinu da ode u poželjnom pravcu.“
Nezaustavljivo propadanje „Otvorenog društva“
Da li će se Kina okrenuti u pravcu koji joj priželjkuje Džordž Soroš? Šta ga je navelo da pokrene kampanju protiv predsednika Kine? I kako će na njegove naume odgovoriti Si Đinping i Vladimir Putin, koji su u svojoj deklaraciji o ulasku u novu eru obećali i suprotstavljanje „obojenim revolucijama“?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i pisac i publicista Igor Ivanović.
„Zapad je navikao da ide po svetu i da svima objašnjava šta treba da rade i ovi Soroševi napadi na Sija predstavljaju nastavak takve politike. Ipak, za razliku od ranijih situacija, sada je u tim nastupima upadljiv ton očajanja usled potpune nemoći da se izvrši bilo kakav uticaj na kinesko društvo“, komentariše Slobodan Reljić. „Pritom, Soroš u jednome jeste u pravu — Si Đinping zaista predstavlja smetnju, jer je jedan od simboličkih vođa tog pokreta koji ugrožava ono što nazivaju otvorenim društvom, koje se nalazi u stanju nezaustavljivog propadanja.“
„Soroš neprestano insistira na tvrdnji da njegov, američki, i kineski sistem predstavljaju dijametralne suprotnosti. Ipak“, skreće pažnju Igor Ivanović, „oni imaju i veoma izražene sličnosti, utoliko što su i jedan i drugi visoko centralizovani. S tim što je u američkom sistemu kapital, a time i moć, skoncentrisan u malom broju ruku vlasnika najvećih korporacija, dok je u Kini on pod kontrolom Komunističke partije. I to je ono što zapravo Zapad najviše boli“.
„A osnovna razlika između ta dva sistema nalazi se u tome kako se raspodeljuje ostvarena korporativna dobit — da li ostaje u rukama nekolicine vlasnika kapitala, ili se raspodeljuje kroz čitavo društvo“, dodaje Slobodan Reljić.
Upravo je to osnova Sijevog plana „Zajedničkog prosperiteta“, u okviru koga su, pored oštrih mera protiv korupcije državnih zvaničnika, kineski milijarderi, kao što je vlasnik „Alibabe“ Džek Ma, dobar deo svog bogatstva uložili u opšte dobro. Predsednik Kine obrazložio je to ove godine u virtuelnom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, slikovitim metaforama: „Najpre ćemo pitu načiniti većom i podeliti je na ispravan način kroz razumne institucionalne aranžmane. Kako rastuća plima podiže sve brodove, svi će dobiti svoj fer deo od razvoja i dobici od razvoja doneće korist svim našim ljudima na suštinskiji i pravedniji način.“ Ili, rečima zamenika kineskog šefa diplomatije Li Jučenga: „Ne zanima nas da li je BDP Kine prevazišao BDP Sjedinjenih Država, to nije ono čemu težimo. Cilj partije je da 1,4 milijardi ljudi živi dobrim životom i da zadovolji tu potrebu ljudi za boljim životom.“
Istovremeno, ukazuje Igor Ivanović, „druga ključna razlika sastoji se u tome što Soroš i njemu slični kolonizatorski pokušavaju da svoj model društva nametnu ostatku sveta i postanu njegovi gospodari — to je agresivan model koji nije spreman na mirnu koegzistenciju sa drugima — dok Kina nudi saradnju na ravnopravnim osnovama. Ona nikome nije pokušala da izveze svoj komunizam“.
U svojoj deklaraciji za ulazak u novu eru, Putin i Si upravo i naglašavaju da „ne postoji jedan obrazac demokratije za sve zemlje“, te da svaka država sama treba da izabere ono što „najviše odgovara njenom društvenom i političkom sistemu, istoriji, tradiciji i jedinstvenim kulturološkim karakteristikama“. Navode i da „zagovaranje demokratije i ljudskih prava ne sme da se koristi za pritisak na druge zemlje“, te da „povlačenje ideoloških linija podele“ predstavlja „pokušaj uspostavljanja hegemonije koji potkopava stabilan svetski poredak“. Nasuprot tome, dvojica predsednika navode da su Rusija i Kina „spremne da rade sa svim zainteresovanim partnerima na promociji istinske demokratije“.
„Kina i Rusija zajedno nude viziju uređenja sveta koja je već sada snažnija od onoga što su Soroš i njemu slični bezuspešno pokušali da nature svima drugima. Taj poredak je u međuvremenu dotrajao i postao neizdrživ, te, u izvesnom smislu, Sijeva i Putinova platforma predstavlja pojas za spasavanje čitavog sveta. Dolazi vreme u kome će zemlje Zapada tome morati da se prilagode“, zaključuje Slobodan Reljić.
