https://lat.sputnikportal.rs/20220208/tajne-vecnog-uspeha-kuma-kopola-ucitao-duboke-geopoliticke-tragove-u-sagu-o-mafiji-video-1134134538.html
Tajne večnog uspeha „Kuma“: Kopola učitao duboke geopolitičke tragove u sagu o mafiji /video/
Tajne večnog uspeha „Kuma“: Kopola učitao duboke geopolitičke tragove u sagu o mafiji /video/
Sputnik Srbija
Tajne večnog uspeha „Kuma“: Kopola učitao duboke geopolitičke tragove u sagu o mafiji /video/
2022-02-08T20:05+0100
2022-02-08T20:05+0100
2023-03-09T13:12+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
film i serije
frensis ford kopola
geopolitika
magazin
mafija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111253/78/1112537844_0:179:1973:1288_1920x0_80_0_0_6e19ec946d70e5dbfcef3d1ba58acfdd.jpg
U vremenu u kom se odigrava radnja filma, to, međutim, nije bio slučaj. Ipak, te 1972. oni su se utemeljili u američkom društvu i postali dovoljno moćni da slave nekakav svoj početak, kaže povodom jubileja kultnog Kopolinog filma Ivan Velisavljević.Priča o jednom od najvećih holivudskih filmova, trilogiji „Kum“ Frensisa Forda Kopole, čiji je prvi deo prikazan pre pola veka, gotovo u svakom segmentu je uistinu — holivudska. Uspeh je stigao takoreći preko noći, film je krunisan sa tri Oskara, a reditelj je — kao deo američkog novog talasa „Novi Holivud“ — pokazao da autor, kad je pravi, uspeva da se izbori i stavi iznad zahteva produkcije. Komercijalni uspeh koji je „Kum“ postigao na blagajnama, svrstava ga među ostvarenja sa astronomskom i do tada neviđenom zaradom…Promena paradigme gangsterskog filmaPa ipak, da li su to razlozi koji su učinili da i posle 50 godina „ne menjamo TV kanal“ kada ugledamo kadrove iz „Kuma“, ili je reč o nečemu drugom, zbog čega sagu o porodici Korleone i danas pratimo bez daha, bez obzira što scene poput atentata, konjske glave u krevetu, ili krštenja — znamo unapred?On podseća da se veliki američki reditelj oslanjao istovremeno na iskustvo i evropskog i američkog filma.Evropski doživljaj imigracije u Ameriku„Kopola se oslanjao na obe tradicije iz nekoliko razloga. Prvo, što je on od celog šireg kruga ’Novog Holivuda‘ reditelj koji se najviše bavio adaptacijama: njegova ’Apokalipsa danas‘ je adaptacija dela ’Srce tame‘, kao što je i ’Kum‘ adaptacija romana Marija Puza. A ono što vezuje Marija Puza i Forda Kopolu, jesu ti italijanski koreni. Samim tim što su obojica iz porodica koje su u ranijim generacijama bile pridošlice iz Evrope, oni su poneli, u genima kodirano, to neko evropsko iskustvo, evropski doživljaj imigracije u Ameriku na sasvim nov način“, objašnjava Velisavljević.Za Nevenu Daković, profesorku teorije filma na FDU, ovde nije reč samo o prenosu moći unutar porodice.A koliko su italijanski koreni glavnih „izvođača“ bili važni, govori i podatak da je sama produkcija „Kuma“ bila zasnovana na ideji da se nađe reditelj italijansko-američkog porekla, jer su prethodni filmovi o italijanskoj mafiji propali, podseća Velisavljević.„Producenti Paramaunta su smatrali da je nerazumevanje kulture ono što je dovelo do propasti tih filmova. Onda je pronađen Frensis Ford Kopola, Al Paćino, De Niro, baš zato što su imali razumevanja za italijansko poreklo likova.“Dve priče u geopolitičkom spojuMeđu legendama koje prate nastanak kultnog filma je i ona da je sam reditelj insistirao da se radnja smesti u vreme posle Drugog svetskog rata, kada Amerika počinje da se stvara kao velika, svetska supersila. Na pitanje da li „Kum“ i njegov reditelj direktno sugerišu zaključak da to stvaranje nije išlo bez korupcije i sprege sa kriminalom, profesorka Daković kaže:Za Ivana Velisavljevića vreme u koje je smeštena radnja filma bitno je za razvoj američke mafije, budući da ona nije bila tako glamurozna i moćna četrdesetih godina. U trenutku pojave filma „Kum“ oni su se već bili utemeljili u američkom društvu i postali dovoljno moćni da, dolaskom na premijeru, slave svoje početke.Govoreći o različitosti kadrova mračnog i teskobnog Njujorka u kojem se odigrava život porodice Korleone i svetle, sunčane Sicilije, kao posebnom obeležju stila, Nevena Daković podseća da su scene u Njujorku omaž klasičnom gangsterskom filmu, a da su one koje se dešavaju na Siciliji rađene u drugom melodramskom kodu.Sudbina sprovedena do kraja„Po holivudskom kodu melodrame ’30-ih godina ljubav može da bude srećna samo ako se izmesti iz prljavog grada koji je opterećen karijerama, trkom za uspehom, iz mesta gde ljudi gube svoju suštinu… Ne slučajno u drugom delu ’Kuma‘ imate taj eksplicitni omaž.“Dilemu da li je Majkl Korleone imao šansu da izbegne sudbinu ili je nju do kraja odredilo to što je sin glavnog gangstera, Velisavljević otklanja jasnim stavom da je njegova sudbina, u antičkom smislu, sprovedena do kraja.(Ceo intervju pogledajte u video prilogu)
https://lat.sputnikportal.rs/20210103/zasto-je-kopola-napravio-novu-verziju-kuma-III--zavrsna-prica-o-propasti-americkog-sna-video--1124250928.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kum, film, frensis ford kopola, geopolitika, mafija, kum, film, frensis ford kopola, geopolitika, mafija
kum, film, frensis ford kopola, geopolitika, mafija, kum, film, frensis ford kopola, geopolitika, mafija
Tajne večnog uspeha „Kuma“: Kopola učitao duboke geopolitičke tragove u sagu o mafiji /video/
20:05 08.02.2022 (Osveženo: 13:12 09.03.2023) Kada je film „Kum“ Frensisa Forda Kopole izašao 1972. godine, mafija koja je bila veoma glamurozna i moćna, na premijeru je stigla u nizu limuzina da pozdravi „priču o svojim počecima“.
U vremenu u kom se odigrava radnja filma, to, međutim, nije bio slučaj. Ipak, te 1972. oni su se utemeljili u američkom društvu i postali dovoljno moćni da slave nekakav svoj početak, kaže povodom jubileja kultnog Kopolinog filma Ivan Velisavljević.
Priča o jednom od najvećih holivudskih filmova, trilogiji „
Kum“ Frensisa Forda Kopole, čiji je prvi deo prikazan pre pola veka, gotovo u svakom segmentu je uistinu — holivudska. Uspeh je stigao takoreći preko noći, film je krunisan sa tri Oskara, a reditelj je — kao deo američkog novog talasa „Novi Holivud“ — pokazao da autor, kad je pravi, uspeva da se izbori i stavi iznad zahteva produkcije. Komercijalni uspeh koji je „Kum“ postigao na blagajnama, svrstava ga među ostvarenja sa astronomskom i do tada neviđenom zaradom…
Promena paradigme gangsterskog filma
Pa ipak, da li su to razlozi koji su učinili da i posle 50 godina „ne menjamo TV kanal“ kada ugledamo kadrove iz „Kuma“, ili je reč o nečemu drugom, zbog čega sagu o porodici Korleone i danas pratimo bez daha, bez obzira što scene poput atentata, konjske glave u krevetu, ili krštenja — znamo unapred?
„Kada govorimo o ’Kumu‘, mi pre svega pričamo o promeni paradigme gangsterskog filma“, kaže Ivan Velisavljević, doktorand na FDU, urednik filmskog programa u Domu kulture Studentski grad. „Do tada su holivudski filmovi bili smešteni u period Al Kaponea, imali su gangstere sa kodeksom časti, dakle, sve ono što postoji u ’Kumu‘ i tu je postojalo. Međutim, ovde je porodična saga ubačena u centar gangsterskog filma, taj prenos moći unutar familije. Rekao bih da je iskustvo noar filma četrdesetih i iskustvo krimi filma tridesetih sažeto u ’Kumu‘ i podignuto na novu osnovu. Veoma je važno to što je on promenio paradigmu čitavog tog žanra“, smatra Velisavljević.
On podseća da se veliki američki reditelj oslanjao istovremeno na iskustvo i evropskog i američkog filma.
Evropski doživljaj imigracije u Ameriku
„Kopola se oslanjao na obe tradicije iz nekoliko razloga. Prvo, što je on od celog šireg kruga ’Novog Holivuda‘ reditelj koji se najviše bavio adaptacijama: njegova ’Apokalipsa danas‘ je adaptacija dela ’Srce tame‘, kao što je i ’Kum‘ adaptacija romana Marija Puza. A ono što vezuje Marija Puza i Forda Kopolu, jesu ti italijanski koreni. Samim tim što su obojica iz porodica koje su u ranijim generacijama bile pridošlice iz Evrope, oni su poneli, u genima kodirano, to neko evropsko iskustvo, evropski doživljaj imigracije u Ameriku na sasvim nov način“, objašnjava Velisavljević.
Za Nevenu Daković, profesorku teorije filma na FDU, ovde nije reč samo o prenosu moći unutar porodice.
„Tu postoji i nešto šire, a to je prenos moći unutar društva. Zanimljivo je da svi koji u ’Kumu‘ stradaju i gube, jesu oni koji ostaju verni porodičnim i evropskim korenima. A oni koji su američki deo porodice, koji su se asimilovali u Ameriku — oni su ti koji opstaju, koji nisu kažnjeni i koji nastavljaju da žive. Time se na svoj način balansira priča koja je kritička za Ameriku, o infiltriranju jedne mafijaške porodice u sam vrh američkog društva. Ta priča o korupciji, koja prodire svuda i vodi društvo u krizu, depresiju, zapravo je ta tekovina noar filma“, napominje Nevena Daković.
A koliko su italijanski koreni glavnih „izvođača“ bili važni, govori i podatak da je sama produkcija „Kuma“ bila zasnovana na ideji da se nađe reditelj italijansko-američkog porekla, jer su prethodni filmovi o italijanskoj mafiji propali, podseća Velisavljević.
„Producenti Paramaunta su smatrali da je nerazumevanje kulture ono što je dovelo do propasti tih filmova. Onda je pronađen Frensis Ford Kopola, Al Paćino, De Niro, baš zato što su imali razumevanja za italijansko poreklo likova.“
Dve priče u geopolitičkom spoju
Među legendama koje prate nastanak kultnog filma je i ona da je sam reditelj insistirao da se radnja smesti u vreme posle Drugog svetskog rata, kada Amerika počinje da se stvara kao velika, svetska supersila. Na pitanje da li „Kum“ i njegov reditelj direktno sugerišu zaključak da to stvaranje nije išlo bez korupcije i sprege sa kriminalom, profesorka Daković kaže:
„Kopola je prosto posmatrao društvene fenomene u široj prizmi. Nije to bila njegova odluka da proceni kada će da se odvija radnja ’Kuma‘, pošto je roman Marija Puza dao vreme od 1945. do 1955. godine. Tu dakle postoji i ta naslaga Puzovog viđenja američke stvarnosti. Pazite, Majkl Korleone se vraća iz rata kao heroj, a istovremeno je obelodanjena priča da je zapravo italijanska mafija omogućila američko iskrcavanje na Siciliju. I te su se dve priče praktično geopolitički spojile. I još nešto: do ’Kuma‘ reč Italoamerikanac se pisala sa crticom između, celo poreklo tih ljudi je bilo u toj crtici koja je sugerisala da su oni spoj Italije i Amerike. Od ’Kuma‘ to je počelo da se piše kao jedna reč, što znači da je ostvaren viši stepen asimilacije. Inače, od ’70-ih godina Holivud lansira novu paradigmu da se ne prelaze više samo granice država, kosmosa, nego i granice unutar društva. Ako pogledate ’Kuma‘, vidite da je to priča o transgresiji različitih društvenih identitetskih granica. Ti junaci se od useljenika, od jedne zatvorene gangstersko-mafijaške kulture penju do samih vrhova Amerike, prelaze različite staleške granice, klasične granice, granice vlasti, odlaze i na Kubu, ali, što je mnogo bitnije, oni se u trećem delu filma vraćaju u Evropu. To je interesantna geopolitička priča projektovana kroz jednu porodičnu hroniku“, kaže profesorka Daković.
Za Ivana Velisavljevića vreme u koje je smeštena radnja filma bitno je za razvoj američke mafije, budući da ona nije bila tako glamurozna i moćna četrdesetih godina. U trenutku pojave filma „Kum“ oni su se već bili utemeljili u američkom društvu i postali dovoljno moćni da, dolaskom na premijeru, slave svoje početke.
Govoreći o različitosti kadrova mračnog i teskobnog Njujorka u kojem se odigrava život porodice Korleone i svetle, sunčane Sicilije, kao posebnom obeležju stila, Nevena Daković podseća da su scene u Njujorku omaž klasičnom gangsterskom filmu, a da su one koje se dešavaju na Siciliji rađene u drugom melodramskom kodu.
Sudbina sprovedena do kraja
„Po holivudskom kodu melodrame ’30-ih godina ljubav može da bude srećna samo ako se izmesti iz prljavog grada koji je opterećen karijerama, trkom za uspehom, iz mesta gde ljudi gube svoju suštinu… Ne slučajno u drugom delu ’Kuma‘ imate taj eksplicitni omaž.“
Dilemu da li je Majkl Korleone imao šansu da izbegne sudbinu ili je nju do kraja odredilo to što je sin glavnog gangstera, Velisavljević otklanja jasnim stavom da je njegova sudbina, u antičkom smislu, sprovedena do kraja.
„Koliko je Edip imao šansu, toliko je imao i Majkl Korleone. Njegov hibris je ponos. Nije njegova krivica u tome što on naredi ubijanje ljudi dok je na krštenju. On prelazi granicu i unutar biznisa, tu su narkotici i to je ono što ga je dovelo na poziciju moći. Prihvatio je da radi ono što njegov otac nikada ne bi uradio. I to ’ubistvo oca‘ na neki način je ubistvo prošlosti, starih kodova, na kojima je počivala porodica i to je glavno prekoračenje. Taj prelazak granice dogodio se u trenutku kad je prihvatio da prekrši kodove časti starog gangsterskog miljea, da bi postao novi šef unutar Amerike koja sada postaje kokainska. A to je posao u kom nema milosti“, podseća Ivan Velisavljević.
(Ceo intervju pogledajte u video prilogu)
