Dok pojedini kritičari u Americi Kopolin poduhvat objašnjavaju srpskom poslovicom „Besposlen pop i jariće krsti“, filmski kritičar iz Beograda Božidar Zečević smatra da je slavni reditelj imao razloga da objavi novu verziju filma. To, prema njegovim rečima, nije novac, jer prava na „Kuma“ imaju potomci pisca Marija Puza i filmski studio „Paramaunt“. Andrejić smatra da Kopola ima još nešto da kaže i zbog toga nova verzija starog filma.
Kopola kroz Kuma još ima šta da kaže
„Pošto je ovo, čini mi se, najvažnija i najbolja trilogija u istoriji filma, moguće je da je hteo da zaokruži jedan pogled na svet i pogled na film. Kao pametan čovek i filozof, Kopola svet gleda sa više strana i ume da ga protumači da sebi stalno postavlja nova pitanja. On je čovek koji potpuno izlazi izvan konfekcijske industrije. On je veliki autor, pripada u sam vrh svetske istorije filma. Ne bi to radio da nije imao razloga“, kaže Zečević.
Film pod nazivom „Mario Puzo's The Godfather, Coda: The Death Of Michael Corleone“ pušten je u distribuciju u ograničen broj američkih bioskopa. U novoj verziji, reditelj preskače uvodne kadrove u kojima Majkl Korleone piše pismo svojoj deci i u kojima se događa proslava povodom njegovog proglašenja za viteza od strane Vatikana.
Kopola se, izgleda, odlučio da ne okoliši i da u novoj verziji odmah pređe na stvar – zato i otvara film susretom Majkla Korleonea i nadbiskupa Gildeja.
Prema rečima reditelja Milorada Milinkovića, na osnovu drugih rediteljskih verzija koje Kopola radio (Apokalipsa danas, Koton klub), iza nove verzije trećeg dela Kuma sigurno ne stoje komercijalni razlozi.
Tri filma, tri priče o propasti američkog sna
Kopolini filmovi, kaže Zečević su studija Amerike, u poslednjih tridesetak godina, to je priča o propasti „američkog sna“. Tri dela Kuma i Apokalipsa danas priče su o tri velika stuba američkog sna koja su se srušila ili se ruše – o političkom sistemu, o vojsci i o crkvi.
„To je jako važan momenat, zato što je Kopola odgojen u hrišćanskoj, katoličkoj porodici, gde je porodica apsolutni imperativ. Crkva i porodica su ono što je držalo američki san. Ako gledate Kuma III, to je, pre svega jedna studija crkve. Crkva koja ubija svog papu, što Kopola pokazuje bukvalno i doslovno. Mi to vidimo na ekranu i to u trenutku u kome Kopola raspliće klupko koje je zapleo u prvom i drugom nastavku. Zato mi se čini da to sve zajedno i jeste remek delo“, kaže Zečević.
I Milinković napominje da je Kum savršena slika Amerike.
„Nisam čovek koji opravdava kriminal i sama ideja da od nekog nešto, otmeš ili ukradeš mi je strana. I ne volim filmove koji veličaju kriminal. Ovde mi je zato i najzanimljiviji životni put jednog momka koji želi da se izvuče iz toga, koji nije iz te priče, ali ga život vrati nazad i on završi kao najveći zlikovac na svetu“, kaže on.
Kraj trećeg dela Kuma je, prema Zečevićevim rečima, jedan od najefektnijih u istoriji filma.
„Sve se ejzenštajnovski zapliće u jednu montažnu kodu, u jedan montažni muzički oblik, koji nam daje slike i zvuke, zajedno skupljene, slivene u jednu filozofiju života“, kaže on.
