https://lat.sputnikportal.rs/20220207/saznajemo-kruna-cara-dusana-stize-u-blizinu-stefana-nemanje--1134087195.html

SAZNAJEMO Kruna cara Dušana stiže u blizinu Stefana Nemanje

SAZNAJEMO Kruna cara Dušana stiže u blizinu Stefana Nemanje

Sputnik Srbija

Idealne replike kruna srednjovekovnih srpskih vladara, među kojima su i car Dušan i carica Jelena, biće predstavljene javnosti na novoj stalnoj postavci... 07.02.2022, Sputnik Srbija

2022-02-07T18:30+0100

2022-02-07T18:30+0100

2022-02-08T14:01+0100

kultura

istorijski muzej srbije

kulturno nasleđe

srednji vek

nemanjići

kultura – intervjui i analitika

kultura

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/1a/1124946881_0:206:3275:2048_1920x0_80_0_0_26f2bc2521b6d7ff9dc1e46d9a5fe136.jpg

Istorijski muzej Srbije u novom zdanju krajem 2023. godineIstorijski muzej Srbije očekuje da će svoje prve posetioce u novom prostoru primiti krajem 2023. godine, kada bi trebalo da bude završena rekonstrukcija, sanacija i adaptacija zdanja Glavne železničke stanice u Beogradu, ističe Dušica Bojić.Kako je ranije danas najavila ministarka kulture Srbije Maja Gojković, krajem aprila će biti završena projektna dokumentacija i idejno rešenje za rekonstrukciju zgrade Glavne železničke stanice u Beogradu za potrebe Istorijskog muzeja Srbije. Ona je najavila da će rekonstrukcija zdanja početi u julu, a da će biti završena najkasnije do novembra 2023. godine.Prema rečima Dušice Bojić, u proteklih godinu dana Istorijski muzej Srbije je prikupljao projektnu dokumentaciju, u skladu sa zahtevima Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a do kraja aprila bi trebalo da budu završene sve administrativne procedure neophodne za raspisivanje javne nabavke za izvođača radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji objekta nekadašnje Železničke stanice.„Ako sve bude teklo glatko, bez ikakvih problema, možemo da kažemo da bi jul mogao biti početak osnovnih radova. U međuvremenu, Istorijski muzej Srbije pokušava da raščisti drvenu oplatu, lamperiju, postavljene gipsane plafone, jer je zgrada, od kada je bila stanica, imala višestruku namenu — tu su bile i kafane, i prodavnice, i bistroi, i menjačnice i svako je menjao taj prostor po sopstvenom nahođenju. Objektu treba potpuno promeniti namenu, a to je izuzetno zahtevan posao i veliki poduhvat“, ocenjuje naša sagovornica.Srpska istorija od neolita do savremenog dobaU novom muzejskom prostoru nalaziće se, pored izložbenih sala, i depoi, kancelarije i prostorije za rad kustosa, odeljenja za konzervaciju i preparaciju, prostorije za tehničku službu, edukativne radionice, muzejska prodavnica i biletarnica.„Prvo što će biti otvoreno krajem 2023. godine jeste vestibil, odnosno centralna sala koja će biti posvećena srpskom srednjem veku. Potom ćemo otvoriti i sve ostale sale, u kojima ćemo prikazati postavke o rimskom periodu, kao i deo neolita, u okviru kojeg ćemo predstaviti stare zanate, lov, ribolov, zemljoradnju, stočarstvo, grnčarstvo, sve do novih zanata“, kaže Dušica Bojić.Istorijski muzej Srbije, kako napominje naša sagovornica, ima izuzetno bogatu etnografsku zbirku, koja obuhvata sve delove centralne Srbije, Kosova i Metohije i Vojvodine.„Imaćemo posebne postavke u vezi s Kosovskom bitkom, Seobom Srba, delom turskog perioda, zatim postavku o oslobođenju Srbije, Karađorđevićima i Obrenovićima, sve do 1940. godine. Jedan deo postavke će biti posvećen i novijoj istoriji Srbije, a sve ćemo to pokušati da prikažemo i uz korišćenje savremenih tehnologija, odnosno kroz proširenu stvarnost“, objašnjava Dušica Bojić.Srpski srednji vek — Centralni deo nove postavke posvećen rađanju srpske državePosebno zanimljiv deo nove postavke Istorijskog muzeja Srbije će biti onaj koji je posvećen srednjem veku.„Sada radimo idealne rekonstrukcije predmeta, jer postoji veoma malo svetovnih artefakata vezanih za taj period. Postavka će obuhvatati prednemanjićki period i ceo srednjovekovni period, uz idealne rekonstrukcije na osnovu vizuelnih prikaza i određene artefakte koji su pronalaženi na lokalitetima na kojima su srpske države bile pre Nemanjića“, navodi Dušica Bojić.Stručnjaci Istorijskog muzeja Srbije izrađuju idealne rekonstrukcije kruna srpskih srednjovekovnih vladara, počev od Mihaila Stonskog i kralja Bodina, preko Nemanjića, Jelene Anžujske, Uroša Prvog, cara Dušana i carice Jelene, despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, sve do bana Tvrtka Kotromanića.„Tri krune koje trenutno izrađujemo, a to su krune Jelene Anžujske, cara Dušana i carice Jelene, od jula će moći da se vide na portalu Istorijskog muzeja Srbije, a građanima će biti prikazane u okviru stalne postavke Muzeja, kada on bude bio otvoren. Izradićemo i idealne rekonstrukcije garderobe srednjovekovnih vladara, među kojima će biti odežde Mihaila Stonskog, malih prinčeva Dragutina i Milutina, njihovih roditelja, Simonide, cara Dušana i carice Jelene“, ističe Dušica Bojić.Sve idealne rekonstrukcije srednjovekovnih vladarskih predmeta biće prikazivane na portalu Istorijskog muzeja Srbije, a potom i na stalnoj muzejskoj postavci.„Kako budemo pripremali objekat za ulazak kustosa u prostore konzervacije, tehničara i svih drugih zaposlenih u Muzeju, tako će se otvarati i sale koje će biti deo stalne postavke. Imaćemo i tematsku salu koja će biti smeštena u nekadašnjem Kraljevom ili Titovom salonu, kao i višenamensku salu, u prostoru kroz koji se nekada prolazilo do perona. Tu ćemo priređivati muzičke radionice, projekcije istorijskih filmova, razne okrugle stolove, konferencije“, navodi Dušica Bojić.Prema njenim rečima, u planu je i da Istorijski muzej Srbije u letnjem periodu radi do 22.00 časa, kako bi se obogatio kulturni sadržaj za sve posetioce šetališta na Savskoj promenadi i Savskom trgu.

https://lat.sputnikportal.rs/20201120/sputnjik-u-zgradi-zeleznicke-stanice-novoj-adresi-istorijskog-muzeja-srbije-video-foto-1123913012.html

https://lat.sputnikportal.rs/20211003/od-drevnih-vikinga-do-ilje-rjepina---kako-se-gradio-ruski-narod--video--1130314180.html

2022

Vesti

sr_RS

istorijski muzej srbije, kulturno nasleđe, srednji vek, nemanjići, kultura – intervjui i analitika, kultura