Ova važna kulturna institucija, odlukom Vlade Republike Srbije od 18. novembra, biće preseljena u zgradu Glavne železničke stanice, koja je i sama spomenik kulture od velikog značaja.
Sputnjik je zajedno sa predstavnicima Ministarstva kulture i direktorkom Istorijskog muzeja Dušicom Bojić obišao zgradu u kojoj će, posle ozbiljnog renoviranja, zablistati nacionalno istorijsko blago Srbije.
„Istorijski muzej Srbije u ovakvom zdanju može da predstavi istoriju srpske državnosti, srpske vlasti i vladara i prikaže sve što imamo od dolaska Srba na ove prostore do polovine 20. veka”, kaže za Sputnjik Dušica Bojić.
Selidbe i tri lokacije
Bojić podseća da je Istorijski muzej Srbije osnovan 20. februara 1963. i da se od tada više puta selio.
„Prve tri godine smo egzistirali u jednoj prostoriji na Terazijama 10. Posle toga smo imali devet kancelarija da bismo se 2001. preselili u vilu Srbijanku (Botićeva ulica) gde nismo mogli svi da stanemo. Deo zgrade na Trgu Nikole Pašića dobili smo 2006. Kustosi su nam u Jakšićevoj broj 9. Imamo i Konak kneza Miloša koji računamo kao naš jedini stalni objekat i tu se upravo završava stalna postavka o Prvom i Drugom srpskom ustanku”, objašnjava Bojić.
Stalna postavka - Srbija od 7. do 20. veka
Zgrada Glavne železničke stanice ima 7.300 kvadrata sa tavanskim prostorom i namera direktorke Istorijskog muzeja jeste da u prizemlju bude stalna postavka posvećena Srbiji od polovine 7. do polovine 20. veka, a na spratovima će biti administracija.
„Želimo da pokažemo srpske vladare, srpske insignije. Uradićemo rekonstrukciju srpskih srednjovekovnih kruna (sedam muških i tri ženske), izložićemo srednjovekovne vladarske odežde, presto cara Dušana, oružje, oklope. Predstavićemo Kosovsku bitku kao simbol i mit srpstva. Čuvamo najstariji srpski artefakt koji simboliše srpsku državnost – Strojimirov pečat iz druge polovine 9. veka. Imamo i novovekovne predmete koje ćemo postaviti kao pandan srednjem veku. Tu su nacrt za presto kralja Petra, njegov plašt, kruna i žezlo, nakit Obrenovića, Aleksandrova sablja… Imamo šta da pokažemo i čime da se predstavimo”, objašnjava Bojić.
Od prednemanjićkog perioda do Petra Drugog Karađorđevića
Naša sagovornica naglašava da svaki deo enterijera Glavne železničke stanice mora građevinski da se uredi kako bi odgovarao potrebama muzeja.
„Zdanje zahteva kompletnu rekonstrukciju. Fasada je izvanredno urađena, ali ovde nema ni kanalizacije, ni vode, ni struje, ni grejanja. Ima mnogo pregradnih zidova, gipsanih i drvenih. Sve bi to trebalo skloniti i ostaviti samo zidove koji drže objekat. Svuda gde ne može da se ukloni zid, mogu da se naprave i otvore vrata”, pojašnjava Bojić i otkriva kako je zamišljena stalna postavka:
„Ulazićemo iz prednemanjićkog u nemanjićko doba, pa u poseban deo sa insignijama. Ući ćemo potom u Kosovsku bitku, zatim doći do despotovine, predustaničkog perioda, do Karađorđa i Miloša, pa do novovekovne srpske države. Izložbu ćemo završiti Petrom Drugim Karađorđevićem, poslednjim srpskim kraljem. Nadamo se da će u ovom prostoru biti dovoljno mesta za sve ono što smo planirali i godinama pripremali”.
Na dolaznom peronu lapidarijum sa skulpturama
„Zamislili smo da dolazni peron bude lapiudarijum za naše skuplture. Peronski deo predviđen je i za povremene i privremene tematske postavke, za koncerte, predavanja. To je idealan prostor - ulazi se sa ulice i ima preko 300 kvadrata. Tamo će biti i konzervatori i preparatori, a u nekadašnjoj maloj ambulanti biće tehnička služba sa radionicama. Centralna zgrada će biti za stalnu postavku i depo, za rad kustosa, prikupljanje novih akvizicija”, otkriva Dušica Bojić.
Predstoji ozbiljan rad kada stignu sredstva
Bojić ističe da će unutrašnji radovi u zgradi Glavne železničke stanice biti ogromni.
„Zahtevaće to ozbiljan rad sa arhitektama i dizajnerima koji će realizovati stalnu postavku. Imaćemo naše kustose sa njihovim tekstovima i idejama i saradnike sa strane. Pomoći će nam i naši profesori. Nadam se da će Istorijski muzej biti na ponos srpskog naroda”, naglašava Bojić.
Na pitanje kada će krenuti radovi, kratko odgovara: „Kada dobijemo sredstva. Što se mene tiče, to može da bude i ponedeljak”.
Prvi voz prošao 1884. godine
Zgrada Glavne železničke stanice podignuta je 1884. godine u vreme kada je Beograd imao 35.480 stanovnika. Izgrađena je prema projektu bečkog arhitekte Fon Flatiha, a pod nadzorom našeg arhitekte Dragiše Milutinovića.
„Ovaj predivni objekat je izuzetno zdanje sagrađeno posle Berlinskog kongresa, kada je kralj Milan trebalo da uspostavi vezu između Evrope i istoka. Sagrađena je u isto vreme kada i Železnički most i godinama je služila kao stara železnička stanica kroz koju su prošli mnogi”, podseća Dušica Bojić.
Glavna železnička stanica, kako piše na tabli postavljenoj 15. aprila 1970. godine, igrala je značajnu ulogu u privrednom, političkom i kulturnom razvoju grada.
Svečano je otvorena 23. avgusta 1884. puštanjem u saobraćaj prvog voza sa oko 200 putnika na relaciji Beograd – Niš. Tada je stanica imala dva putnička koloseka.
Razarana je tokom dva svetska vrata, a obnavljanjem je zadržala prvobitne stilske karakteristike, tako da je 1966. proglašena istorijskim spomenikom. Odlukom gradskih vlasti železnička stanica je izmeštena iz zgrade 2018. godine. Renovirana spolja, sada čeka restauratorske radove I svog novog stanara - Istorijski muzej Srbije.
Pročitajte još:
