Od drevnih Vikinga do Ilje Rjepina - Kako se gradio ruski narod / video /

© Wikipedia / Tretjakovska galerijaPrekomorski gosti, napad Vikinga, Nikolaja Reriha
Prekomorski gosti, napad Vikinga, Nikolaja Reriha - Sputnik Srbija, 1920, 03.10.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Kakva nam blaga nude veliki ruski muzeji, prepuni svedočanstava o bogatoj istoriji i kulturi naroda koji su živeli na nepreglednom prostoru Rusije od drevnih vremena do danas? Zašto je ruska književnost u svetu cenjenija od ruskog slikarstva, a imena poput Ilje Rjepina ili Vasilija Polenova ne odjekuju kao imena Lava Tolstoja ili Fjodora Dostojevskog?
Šta u Moskvi možemo da saznamo o kamenom dobu, Vikingzima i drugim prelomnim periodima ruske i svetske istorije? U razgovoru za Sputnjik odgovore na ova pitanja daju direktor Državnog istorijskog muzeja Rusije Aleksej Levikin i zamenica direktora Tretjakovske galerije Tatjana Gafar, koji su srpsku prestonicu posetili u okviru manifestacije „Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji“.

Lavrušenska ulica 10 – Prvi susret s velikim ruskim slikarstvom

Lavrušenska ulica 10 jedno je od nezaobilaznih adresa za sve ljubitelje umetnosti koje je put doveo u Moskvu. Na ovoj znamenitoj adresi nalazi se čuvena Tretjakovska galerija, riznica remek-dela ruske likovne umetnosti, koja nam predstavlja dela Ilje Rjepina, Vasilija Polenova, Ivana Šiškina, Viktora Vasnjecova, Isaka Levitana, Valentina Serova i drugih velikih ruskih slikara.
© Sputnik / Aleksandr Lыskin / Uđi u foto-galerijuTretjakovska galerija
Tretjakovska galerija - Sputnik Srbija, 1920, 30.09.2021
Tretjakovska galerija
Ipak, puni naziv Tretjakovske galerije – Sverusko umetničko udruženje Državna Tretjakovska galerija – upućuje nas na još mnogo adresa, ne samo u Moskvi, nego i širom Rusije, jer su u njenom sastavu i brojni spomen-muzeji ruskih slikara, kao i „Nova Tretjakovka“, u kojoj su izložena dela moderne i savremene ruske umetnosti.

Vasilije Polenov – Veliki ruski pejzažista u vihoru rata

Tretjakovska galerija poseduje, pored ostalog, izuzetnu kolekciju dela Vasilija Polenova, jednog od najvećih ruskih slikara pejzažista, čije radove nastale tokom njegovog boravka u Srbiji, sada može da pogleda naša publika u Muzeju pošte.
© Sputnik / Sergeй Pяtakov / Uđi u foto-galerijuIzložba Vasilija Poljenova u Novoj Tretjakovki u Moskvi
Izložba Vasilija Poljenova u Novoj Tretjakovki u Moskvi - Sputnik Srbija, 1920, 30.09.2021
Izložba Vasilija Poljenova u Novoj Tretjakovki u Moskvi
Na izložbi koja će biti otvorena do 7. oktobra posetioci mogu da saznaju kako je Vasilije Polenov, koji je učestvovao u Srpsko-turskom ratu kao dobrovoljac i ratni dopisnik, odnosno ilustrator, video Srbiju, a pre svega njenu prelepu prirodu i ljude.
Vasilije Polenov je u istoriji umetnosti, međutim, poznat kao jedan od najvećih ruskih slikara pejzažista, miljenik čuvenog Pavla Tretjakova, koji je mnoge radove ovog umetnika otkupio za svoju galeriju.
„Polenov je bio blizak s Iljom Rjepinom, kog je Pavle Tretjakov takođe veoma voleo i skupljao njegova dela. Tretjakovska galerija ima prilično veliku kolekciju Polenovljevih dela, a jedan od naših bisera pejzažnog slikarstva – vizitkarta grada Moskve – jeste slika Vasilija Polenova 'Moskovsko dvorište'“, kaže u razgovoru za Sputnjik zamenica direktora Tretjakovske galerije Tatjana Gafar.
Ona, međutim, podseća da se veoma ozbiljna kolekcija dela ovog slikara čuva u Spomen-muzeju Polenovo u Tulskoj oblasti Rusije, koji je smešten u kući sagrađenoj prema slikarevom nacrtu.
© Sputnik / Юriй Kaver / Uđi u foto-galerijuMuzej Vasilija Poljenova
Muzej Vasilija Poljenova - Sputnik Srbija, 1920, 30.09.2021
Muzej Vasilija Poljenova
„To je predivan predeo, s pogledom na reku Oku, koji obuhvata još nekoliko objekata, među kojima je i slikarev atelje. Tretjakovska galerija sve asocira pre svega na adresu Lavrušenska ulica 10. To je zgrada koju je 1850-ih godina kupio Tretjakov i tamo skupljao svoju kolekciju. Ipak, ljudi u galeriju dolaze pre svega da bi videli umetnička dela. Tu se ne može uvek razumeti i sudbina umetnika, sagledati njegova porodična istorija, kako je stasavao njegov talenat, ko su mu bili potomci. Zbog toga pozivamo ljude da posećuju i naše spomen-muzeje, jer tamo mogu da saznaju više upravo o njihovim sudbinama“, napominje Tatjana Gafar.

Pavle Tretjakov – veliki pokrovitelj ruske umetnosti

Tretjakovska galerija ove godine obeležava jubilej – 165 godina od osnivanja, odnosno od dana kada je 1876. godine čuveni ruski kolekcionar i pokrovitelj umetnosti nabavio svoj prvi rad.
„U originalnoj kolekciji Pavla Tretjakova je 1892. godine, kada se obratio Moskovskoj dumi kako bi poklonio gradu svoju zbirku, bilo više od 2.000 umetničkih dela. Sada ih je već oko 200.000. Međutim, treba upamtiti i ime njegovog rođenog brata Sergeja Mihajloviča, koji je prikupljao dela zapadnoevropske umetnosti. Upravo je Sergej Tretjakov delio želju starijeg brata da daruje svoju kolekciju Moskvi, u čemu ga je sprečio njegov iznenadni, rani odlazak te 1892. godine. Pavel Mihajlovič je odlučio da objedini svoj muzej i Sergejevu kolekciju, u kojoj je bilo više od 300 dela zapadnoevropske umetnosti, i da zajedničku galeriju preda na dar Moskvi“, napominje Tatjana Gafar.
© Sputnik / Sergeй Pяtakov / Uđi u foto-galerijuPortret Modesta Musorgskog, delo Ilje Rjepina, u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi
Portret Modesta Musorgskog, delo Ilje Rjepina, u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi - Sputnik Srbija, 1920, 30.09.2021
Portret Modesta Musorgskog, delo Ilje Rjepina, u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi
Govoreći o Sergeju Tretjakovu, ona napominje da je njegovo zanimanje za zapadnoevropsku umetnost, pre svega za radove pripadnika takozvane „barbizonske škole“, ali i akademska dela, podstaklo i druge ruske kolekcionare, poput braće Morozovih, Sergeja Ščukina i drugih, da u Rusiju donose vrhunska umetnička dela iz Evrope.
„Kada danas govorimo o Tretjakovskoj galeriji, veoma nam je važno da u svojim projektima pokažemo da je ruska umetnost deo velike svetske kulture, iako, možda, nije vrednovana u onoj meri u kojoj je vrednovana i širom sveta poznata ruska književnost“, napominje Tatjana Gafar.

Najpoznatiji portret Dostojevskog – biser Tretjakovske galerije

Jedan od bisera Tretjakovske galerije jeste i portret Fjorodra Mihajloviča Dostojevskog, delo ruskog umetnika Vasilija Perova.
© Sputnik / Alekseй Buškin / Uđi u foto-galerijuPortret Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (Vasilij Grigorjevič Perov) 1872. godina
Portret Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (Vasilij Grigorjevič Perov) 1872. godina - Sputnik Srbija, 1920, 30.09.2021
Portret Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (Vasilij Grigorjevič Perov) 1872. godina
„Portret je nastao početkom sedamdesetih godina 19. veka, kada je Dostojevski pisao 'Zle duhe'. To je najpoznatija predstava pisca - lik koji odmah iskrsava u mislima kada se govori o Dostojevskom. On sedi i kao da gleda unutar sebe, kako su o tom portretu pisali drugi istaknuti umetnici, poput Kramskog. To je izvanredan pogled, stisnute ruke pokazuju njegovu koncentraciju, osećanja, emocije“, kaže Tatjana Gafar.
Portret Dostojevskog nije izložen u stalnoj postavci Tretjakovske galerije, ali je u planu da u ovoj godini, kada se obeležava 200. godina od njegovog rođenja, bude priređen niz programa koji će privući pažnju publike na taj portret i na samog pisca.

Istorijski muzej u Moskvi – Istorija civilizacije od kamenog doba do danas

Izuzetan doživljaj i pregršt utisaka i znanja nudi i Državni istorijski muzej iz Moskve, koji je učestvovao u organizaciji izložbe o generalu Černjajevu, priređene u Istorijskom muzeju Srbije u okviru „Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji“.
Ova institucija, kako kaže njen direktor Aleksej Levikin, raspolaže čitavim kompleksom predmeta koji svedoče o životu Mihaila Černjajeva, istaknutog ruskog vojnika iz 19. veka, koji je učestvovao u svim velikim događajima i bio na svim žarištima u tom stoleću – od Srednje Azije, preko Krima i Kavkaza, sve do Balkana, uključujući Srbiju.
© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba „Povratak generala – 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju“
Izložba „Povratak generala – 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju“ - Sputnik Srbija, 1920, 30.09.2021
Izložba „Povratak generala – 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju“
„Kompleks Černjajeva čine, s jedne strane, dokumenti, pisma i fotografije. Deo tog materijala muzeju je 1920. godine predala generalova kćerka. Reč je o 30 unikatnih predmeta povezanih s njegovom delatnošću, to su njegove nagrade, poznato zlatno oružje koje je dobijao za hrabrost. Pored toga, imamo i veoma bogat kartografski materijal koji svedoči o događajima na Balkanu, i to ne samo u 19. veku, već i u prethodnim stolećima, a tiče se oslobodilačkih ratova u kojima su neposredno učestvovali ruska armija i ruski dobrovoljci, podržavajući svoju slovensku braću“, kaže Aleksej Levikin.

Pet miliona svedočanstava o istoriji civilizacije

Kolekcija Državnog istorijskog muzeja Rusije ima oko pet miliona jedinica, koje obuhvataju period od petog milenijuma pre naše ere do danas.
„Mi nismo samo nacionalni muzej ruske državnosti, mi smo muzej civilizacije na teritoriji Ruske Federacije. Imamo i odlične kolekcije likovnih materijala, slikarstva, drevnog ruskog slikarstva, koje broje više od 600.000 jedinica. Naravno, izbor je drugačiji i likovni spomenici kod nas su ujedno i predstave davnih istorijskih događaja. Posetioci Istorijskog muzeja se odmah susreću s delima Vasnjecova, odnosno s njegovim poznatim predstavama kamenog doba. Serov je ilustrovao legendarnu Bitku na Kulikovom polju, to je friz, a umetnik Semiracki je ilustrovao vreme Vikinga“, ističe Aleksej Levikin.

Vikinzi – Plemena koja su uticala na celokupnu evropsku istoriju

U Državnom istorijskom muzeju trenutno je postavljena izložba o Vikinzima, koji su odigrali veoma važnu ulogu ne samo u istoriji Rusije, nego i cele Evrope.
„Kao što pokazuju poslednja istraživanja, oni su imali neke nacionalne, plemenske crte, ali to su pre svega bili ljudi koje je spajala profesija trgovaca i veslača, onih koji upravljaju plovilima. Čak postoji mišljenje da je ime 'Rusь' poteklo od švedskog termina 'rusti' koji se odnosi na veslače na brodu. Želeli smo da prikažemo ulogu Vikinga u stvaranju drevne ruske države, jer sada praktično više i nema sumnje da ta prva dinastija velikih knezova, a potom i ruskih vladara – Rjurika - ima normansko poreklo“, napominje Levikin.
Najveći deo ove izložbe čine arheološki spomenici iz samog Istorijskog muzeja, koji ima devet arheoloških ekspedicija.
„Jedna od najpoznatijih radi na teritoriji Gnezdova.Tu je bila luka na obalama Dnjepra na kojoj su brodovi s Baltičkog mora odmarali nakon teškog puta. Oni su zatim išli Dnjeprom ka Crnom moru i Vizantiji. U tom naselju su bili i Normani, i Vikinzi, i Sloveni... Na izložbi su predstavljeni i spomenici koji su postali deo kolekcije Istorijskog muzeja još u 19. veku, poznati Crni grob, kneževska grobnica iz 10. veka, pored Černigova“, napominje Levikin.
Prema njegovim rečima, reč je o nekima od najvrednijih spomenika iz istorije i kulture Vikinga, zbog čega su često bili izlagani i na drugim velikim izložbama posvećenim Vikinzima, u Londonu, Danskoj, Berlinu.

Vredna kolekcija slovenske pismenosti i srpskih rukopisa

Istorijski muzej iz Moskve ima i izuzetnu kolekciju posvećenu ranom srednjovekovnom periodu, koja pored arheoloških spomenika, sadrži i izuzetnu rukopisnu kolekciju, ne samo drevnog ruskog, nego i drugih jezika.
„U kolekciji Istorijskog muzeja čuva se i biblioteka, koja obuhvata i vizantijske rukopise, uključujući i čuveni Hludovski psaltir, poznat u celom svetu, ali i spomenike drevne srpske pismenosti, na ćirilici i glagoljici“, navodi Levikin.
U ovom muzeju raskošno je predstavljena i epoha Petra Prvog, zatim epoha ženskog upravljanja u 18. veku, a posetioci su u prilici da vide i obilje dokumenata i predmeta koji svedoče o zlatnom veku ruske književnosti i njegovim velikanima, poput Puškina, Gogolja, Turgenjeva, Dostojevskog, Tolstoja.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala