https://lat.sputnikportal.rs/20220129/rampa-za-fejsbuk-gugl-jutjub-eu-zabranila-oglasavanje-pomocu-lajkova-hoce-li-i-srbija-1133687625.html
Rampa za Fejsbuk, Gugl, Jutjub: EU zabranila oglašavanje pomoću „lajkova“ – hoće li i Srbija
Rampa za Fejsbuk, Gugl, Jutjub: EU zabranila oglašavanje pomoću „lajkova“ – hoće li i Srbija
Sputnik Srbija
Ciljani oglasi na internetu odlaze u zaborav u EU, jer je prikupljanje podataka građana u svrhu oglašavanja tamo postalo zabranjeno. Društvene platforame više ne... 29.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-29T13:24+0100
2022-01-29T13:24+0100
2022-01-29T13:24+0100
društvo
evropska unija (eu)
lični podaci
društvo
nauka i tehnologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111926/82/1119268263_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_0506787a52756ad3ff17fef27bdfece3.jpg
Zabrana preuzimanja podataka građana u svrhu oglašavanja na internetu, kojom se dodatno štite prava pojedinca, usvojena je u Evropskom parlamentu tesnom većinom od tridesetak glasova. To znači da društvene platforme, poput „Fejsbuka“, „Gugla“ i „Jutjuba“, koje većinski prihoduju od oglašavanja, više ne smeju da prikupljaju i prodaju podatke o ličnosti građana koji ih koriste, a nalaze se na teritoriji Evropske unije.Hrvatska evrozastupnica Biljana Borzan, koja je predložila izmenu Zakona o digitalnim uslugama starog 22 godine, poručila je da će promena da zaštiti korisnike interneta od samovolje velikih platformi i da će one sada morati da provere sva preduzeća koja se na njima oglašavaju i obezbede kvalitetnu službu za pritužbe korisnika.„Ne“ ciljanim oglasima u EUStručnjak za zaštitu podataka o ličnosti iz Fondacije za otvoreno društvo Nevena Ružić pojašnjava da je društvenim platformama sada zabranjeno da na osnovu ponašanja korisnika, odnosno njihovih „lajkova“, komentara i drugih aktivnosti na mreži, stvaraju njihove profile koji podrazumevaju da bi oni bili zainteresovani za neki proizvod.„Ti algoritmi na kojima se zasniva oglašavanje mogu da budu i diskriminatorni, pa da se određene usluge nude isključivo određenoj populaciji, u zavisnosti od toga kakve su preference onog ko želi da mu se oglasi proizvod. To se, recimo, dešavalo u Americi, gde je istraživanje pokazalo da se u nekim delovima jednog grada stanovi nude na prodaju samo određenoj grupaciji. Pitanje je zašto neko vidi neki oglas, a neko ne? Pa, zato što je taj algoritam došao do zaključka, koji, naravno, može da bude pogrešan, da smo mi pogodni za tu vrstu proizvoda, odnosno usluge ili nismo“, ističe ona.Osim prikupljanja podataka u svrhu oglašavanja, zabranjeno je i obrađivanje osetljivih podataka, kao što je informacija o seksualnoj orijentaciji, koju algoritam može da pretpostavi prateći aktivnosti korisnika na platformi.„Naravno da će moći da postoje oglasi. Teško da ćemo ih se otarasiti, ali oni neće biti ciljani. Jer, šta se sada dešava? Algoritam funkcioniše tako da u odnosu na moje ponašanje nudi određeni proizvod koji se poklapa s tim profilom koji je dat. Mi možemo da imamo isti krug prijatelja, slušamo sličnu muziku, posećujemo iste događaje, ali postoje neke razlike u nama i, recimo, činjenica da sam ja drugačijeg pola biće presudna za to zašto se baš meni šalje taj oglas“, predočava Nevena Ružić za „Sputnjik“.Na pitanje kako će zabrana uticati na društvene platforme i oglašivače, ona odgovara:Kako će da bude u SrbijiNevena Ružić dodaje da je Zakon o digitalnim uslugama jedinstven za EU tj. da nije podložan amandmanima koje bi organi država članica eventualno hteli da sprovedu u svojim zemljama, za razliku od Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).Pošto Srbija nije članica EU, zabrana prikupljanja podataka u svrhu oglašavanja ne odnosi se na našu zemlju, pa će društvene platforme verovatno da nastave da to čine na našoj teritoriji, osim ako domaći državni organi ne usklade propise s evropskim ili platforme shvate da im se ne isplati da Srbiju izuzmu iz novog načina poslovanja.„To sve zavisi od toga kako su napravljeni ti algoritmi, kako se to programiralo. Možda smo mi u istoj grupi, pa se to usklađivanje kompanija s novim propisima EU bude odnosilo i na nas“, zaključuje Nevena Ružić.
https://lat.sputnikportal.rs/20220125/internet-je-postao-divlji-zapad-menjaju-se-pravila-prihvatanja-kolacica--1133609795.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211106/fejsbuk-nas-ponovo-vara-sta-se-krije-iza-ukidanja-sistema-za-prepoznavanja-lica-1131282622.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
evropska unija (eu), lični podaci, društvo, nauka i tehnologija, magazin
evropska unija (eu), lični podaci, društvo, nauka i tehnologija, magazin
Rampa za Fejsbuk, Gugl, Jutjub: EU zabranila oglašavanje pomoću „lajkova“ – hoće li i Srbija
Ciljani oglasi na internetu odlaze u zaborav u EU, jer je prikupljanje podataka građana u svrhu oglašavanja tamo postalo zabranjeno. Društvene platforame više ne smeju da prave potrošačke profile korisnika na osnovu njihovih „lajkova“ i komentara i prodaju ih oglašivačima, pa bi mogle da počnu da naplaćuju svoje usluge. Kači li nova promena i Srbiju?
Zabrana preuzimanja podataka građana u svrhu oglašavanja na internetu, kojom se dodatno štite prava pojedinca, usvojena je u Evropskom parlamentu tesnom većinom od tridesetak glasova. To znači da društvene platforme, poput „Fejsbuka“, „Gugla“ i „Jutjuba“, koje većinski prihoduju od oglašavanja, više ne smeju da prikupljaju i prodaju podatke o ličnosti građana koji ih koriste, a nalaze se na teritoriji Evropske unije.
Hrvatska evrozastupnica Biljana Borzan, koja je predložila izmenu Zakona o digitalnim uslugama starog 22 godine, poručila je da će promena da zaštiti korisnike interneta od samovolje velikih platformi i da će one sada morati da provere sva preduzeća koja se na njima oglašavaju i obezbede kvalitetnu službu za pritužbe korisnika.
„Ne“ ciljanim oglasima u EU
Stručnjak za zaštitu podataka o ličnosti iz Fondacije za otvoreno društvo Nevena Ružić pojašnjava da je društvenim platformama sada zabranjeno da na osnovu ponašanja korisnika, odnosno njihovih „lajkova“, komentara i drugih aktivnosti na mreži, stvaraju njihove profile koji podrazumevaju da bi oni bili zainteresovani za neki proizvod.
„Ti algoritmi na kojima se zasniva oglašavanje mogu da budu i diskriminatorni, pa da se određene usluge nude isključivo određenoj populaciji, u zavisnosti od toga kakve su preference onog ko želi da mu se oglasi proizvod. To se, recimo, dešavalo u Americi, gde je istraživanje pokazalo da se u nekim delovima jednog grada stanovi nude na prodaju samo određenoj grupaciji. Pitanje je zašto neko vidi neki oglas, a neko ne? Pa, zato što je taj algoritam došao do zaključka, koji, naravno, može da bude pogrešan, da smo mi pogodni za tu vrstu proizvoda, odnosno usluge ili nismo“, ističe ona.
Osim prikupljanja podataka u svrhu oglašavanja, zabranjeno je i obrađivanje osetljivih podataka, kao što je informacija o seksualnoj orijentaciji, koju algoritam može da pretpostavi prateći aktivnosti korisnika na platformi.
„Naravno da će moći da postoje oglasi. Teško da ćemo ih se otarasiti, ali oni neće biti ciljani. Jer, šta se sada dešava? Algoritam funkcioniše tako da u odnosu na moje ponašanje nudi određeni proizvod koji se poklapa s tim profilom koji je dat. Mi možemo da imamo isti krug prijatelja, slušamo sličnu muziku, posećujemo iste događaje, ali postoje neke razlike u nama i, recimo, činjenica da sam ja drugačijeg pola biće presudna za to zašto se baš meni šalje taj oglas“, predočava Nevena Ružić za „Sputnjik“.
Na pitanje kako će zabrana uticati na društvene platforme i oglašivače, ona odgovara:
„To je teško predvideti. Može da poprimi različite oblike. Može da se desi da sada definitivno spoznamo da te usluge nisu besplatne. Mi smo ih sve vreme plaćali, možda nesvesno. Možda će te kompanije početi da traže naknadu da bi kompenzovale gubitak profita i mogućnost funkcionisanja, da mi platimo da budemo korisnici nekih društvenih mreža“.
Kako će da bude u Srbiji
Nevena Ružić dodaje da je Zakon o digitalnim uslugama jedinstven za EU tj. da nije podložan amandmanima koje bi organi država članica eventualno hteli da sprovedu u svojim zemljama, za razliku od Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).
Pošto Srbija nije članica EU, zabrana prikupljanja podataka u svrhu oglašavanja ne odnosi se na našu zemlju, pa će društvene platforme verovatno da nastave da to čine na našoj teritoriji, osim ako domaći državni organi ne usklade propise s evropskim ili platforme shvate da im se ne isplati da Srbiju izuzmu iz novog načina poslovanja.
„To sve zavisi od toga kako su napravljeni ti algoritmi, kako se to programiralo. Možda smo mi u istoj grupi, pa se to usklađivanje kompanija s novim propisima EU bude odnosilo i na nas“, zaključuje Nevena Ružić.
