https://lat.sputnikportal.rs/20220123/sta-se-krije-iza-krajnje-neobicnog-posla-pristine-sa-danskom-1133538572.html
Šta se krije iza krajnje neobičnog posla Prištine sa Danskom
Šta se krije iza krajnje neobičnog posla Prištine sa Danskom
Sputnik Srbija
Business as usual (uobičajen posao)! Tako saopštavaju iz Prištine. Iz ovog posla, priča se, izgleda da mogu zaraditi oko 200 miliona, plus još 60 miliona evra... 23.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-23T20:15+0100
2022-01-23T20:15+0100
2022-01-23T20:15+0100
srbija
analize i mišljenja
srbija
danska
emisija „prorok“
srbija – politika
svet – politika
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/16/1133539073_0:219:2858:1827_1920x0_80_0_0_e61805824dfe43f688f217317f3351cb.jpg
Jer, sa druge strane u ovoj transakciji nalaze se Danci koji bi da šalju zatvorenike na izdržavanje kazni u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija na teritoriji Kosova i Metohije.Zbog toga su već zakupili 300 zatvorskih ćelija u Gnjilanu. Navodno, danski zatvori su pretrpani, nemaju više gde sa osuđenima.Kakvo je stanje u „toj Danskoj“ kada više nema mesta u zatvorima? Kako im se isplati da zakupljuju mesta drugde i troše pare koje su mogle ostati u zemlji? Naposletku — gde baš pronađoše Kosovo na geografskoj karti?Neobičan posao Danske sa PrištinomZa Aljbuljenu Hadžiju nema dileme: „Mi imamo dovoljno kapaciteta da smestimo zatvorenike, a uslovi i institucije su ocenjeni kao kredibilni i sve je spremno da u saradnji sa Danskom izvršimo transfer kažnjenih.“ Birane reči, kao da se radi o transferu turista.Danski ministar pravde Nik Hakerup još se nada kako će ovaj aranžman „omogućiti Kosovu da ulaže u zatvorski sistem i da unapredi svoje kapacitet kad je u pitanju vladavina prava“. Još da nekako upakuje i evropske integracije u ovo i svi srećni i zadovoljni.Šta se krije iza?Međutim, iza ovog dogovora krije se nešto sasvim drugo. I zbog tog „drugog“ u ovakav „posao“ sa Danskom niko nije želeo da uđe. Osim vlasti u Ruandi, sa kojima je razgovarano na temu procesuiranja zahteva za „danski azil“ u toj afričkoj zemlji (što zvuči još neverovatnije nego priča sa Kosova!). I albanskih kolega iz Prištine po navedenoj temi, podrazumeva se.I tu je mogućnost da objekti budu pod upravom Danske i podležu danskim zakonima još i najmanji problem. Danci se, naime, suočavaju sa „talasima migranata“ koji su prispeli u državu prethodnih godina. Uprkos pokušajima da se pokaže kako je situacija „pod kontrolom“, stvari postepeno „izmiču kontroli“. Jedan deo društva nije oduševljen ovim trendom, a izgleda da većina nije oduševljena time što među pridošlima ima i onih koji bi da nastave sa „starom praksom“, ne pokazujući želju da se prilagode novim tradicijama i vrednostima.Među najpopularnijim političkim figurama u zemlji je Inger Stojberg — doskorašnja ministarka za imigraciju i integraciju. Doskorašnja, zato što je smenjena, a zatim u decembru 2021. godine i osuđena na 60 dana zatvora zbog kršenja Zakona o odgovornosti ministara.Razdvajanje migrantskih parovaNa teret joj se stavlja „razdvajanje migrantskih parova“, ili preciznije formulisano „bračnih drugova“. Zapravo, radi se o tome da je ministarka zahtevala da maloletne migrantkinje, starosti od 14 do 17 godina, budu smeštene odvojeno od punoletnih migranata koji su se predstavljali kao njihovi muževi ili su to zaista bili.U medijskim napisima navode se pojedinačni slučajevi, pa tako i da je petnaestogodišnjakinja bila udata za muškarca starog 32 godine. Stojbergova je tvrdila da se radi o „odvratnom fenomenu dečijih nevesta“, koji se inače manifestuje i „kupovinom nevesta“, te da je njena odluka pomogla zaštiti maloletnih devojaka (u pojedinim slučajevima i mlađih maloletnica). I to takvoj vrsti zaštite, koju u svojim matičnim državama nisu mogle uživati. Džaba, spočitano joj je da postupa suprotno članu 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.Agilna reakcija vlastiSlučaj danske političarke pokrenuo je „lavinu reakcija“, aktualizovao „migrantsku temu“ i naterao rukovodstvo zemlje da agilnije reaguje. Jedna od agilnijih reakcija jeste i zakup zatvorskih ćelija u Gnjilanu. U kosovsko–metohijske zatvore na izdržavanje kazne neće biti upućivani Danci, odnosno državljani ove zemlje, već migranti koji su prekršili zakon. Nakon odsluženja kazne, predviđeno je, vraćaće ih u zemlje porekla. Kopenhagen će moći da gledaju samo na razglednici!Na kritike aktivista za ljudska prava, pomenuti ministar pravde ponudio je objašnjenje: „Učinili smo sve što smo mogli da to bude u skladu sa zakonima. Važiće potpuno ista pravila kao i za zatvore u Danskoj. Deportovani osuđenici i dalje imaju pravo na posete, iako će to, naravno, biti teško“.Biće teško!? Neće biti teško, biće nemoguće.Pod pritiskom javnosti i suočavajući se sa brojnim dnevnim problemima, vlasti traže način da „plivajući mimo ograničenja“ domaćeg zakonodavstva i odredbi međunarodnih konvencija pronađu način da i ubrzaju deportacije i odvrate neke nove migrante koji bi krenuli put Danske. Niko od političara ne bi da završi kao Inger Stojberg. Popularnost prija, ali na kratak rok — gube se sve funkcije. I još su za vratom aktivisti iz nevladinog sektora, kojih ne manjka nigde.Šta će reći nemački „zeleni“Celokupan aranžman sa Prištinom pravi se zbog ovoga. Unatoč neveštom manevru koji čak uključuje i donacije za „zelenu energiju“. Interesantno je, sada, kako će na ovo reagovati sponzori albanske državolike tvorevine!? Nemački „zeleni“, recimo! Najveći saveznici Albanaca su, po pravilu, i najvatreniji „borci za ljudska prava“, što uključuje i drugačiji odnos prema migrantima od ovog koji se promoviše dogovorom Kopenhagena i Prištine.U političkoj i ekonomskoj iznudici, prištinske vlasti nisu mnogo razmišljale o ponudi Danske. Nesumnjivo, koristili su i Danci razne kanale da bi njihova ponuda bila prihvaćena. Ali, posmatrano sa nekoliko različitih aspekata, ono što se danas čini obećavajuće već sutra može postati problematično. U ovom dogovoru — ništa nije uobičajeno, ništa tu nije as usual!
https://lat.sputnikportal.rs/20211216/danska-iznajmljuje-zatvor-na-kosovu-salje-300-osudjenika-1132521614.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211118/britanija-ima-novi-plan-migrante-bi-da-salje-u-albaniju-1131692976.html
srbija
danska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
analize i mišljenja, srbija, danska, emisija „prorok“, srbija – politika, svet – politika, kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja, srbija, danska, emisija „prorok“, srbija – politika, svet – politika, kosovo i metohija (kim)
Šta se krije iza krajnje neobičnog posla Prištine sa Danskom
Business as usual (uobičajen posao)! Tako saopštavaju iz Prištine. Iz ovog posla, priča se, izgleda da mogu zaraditi oko 200 miliona, plus još 60 miliona evra, namenjenih „zelenim projektima“. Malo li je na ovu skupoću? Malo li je prilagođavati se „zelenoj agendi“? Ipak, posao je krajnje neobičan.
Jer, sa druge strane u ovoj transakciji nalaze se Danci koji bi da šalju zatvorenike na izdržavanje kazni u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija na teritoriji Kosova i Metohije.
Zbog toga su već
zakupili 300 zatvorskih ćelija u Gnjilanu. Navodno,
danski zatvori su pretrpani, nemaju više gde sa osuđenima.
Kakvo je stanje u „toj Danskoj“ kada više nema mesta u zatvorima? Kako im se isplati da zakupljuju mesta drugde i troše pare koje su mogle ostati u zemlji? Naposletku — gde baš pronađoše Kosovo na geografskoj karti?
Neobičan posao Danske sa Prištinom
Za Aljbuljenu Hadžiju nema dileme: „Mi imamo dovoljno kapaciteta da smestimo zatvorenike, a uslovi i institucije su ocenjeni kao kredibilni i sve je spremno da u saradnji sa Danskom izvršimo transfer kažnjenih.“ Birane reči, kao da se radi o transferu turista.
Danski ministar pravde Nik Hakerup još se nada kako će ovaj aranžman „omogućiti Kosovu da ulaže u zatvorski sistem i da unapredi svoje kapacitet kad je u pitanju vladavina prava“. Još da nekako upakuje i evropske integracije u ovo i svi srećni i zadovoljni.
Međutim, iza ovog dogovora krije se nešto sasvim drugo. I zbog tog „drugog“ u ovakav „posao“ sa Danskom niko nije želeo da uđe. Osim vlasti u Ruandi, sa kojima je razgovarano na temu procesuiranja zahteva za „danski azil“ u toj afričkoj zemlji (što zvuči još neverovatnije nego priča sa Kosova!). I albanskih kolega iz Prištine po navedenoj temi, podrazumeva se.
I tu je mogućnost da objekti budu pod upravom Danske i podležu danskim zakonima još i najmanji problem. Danci se, naime, suočavaju sa „talasima migranata“ koji su prispeli u državu prethodnih godina. Uprkos pokušajima da se pokaže kako je situacija „pod kontrolom“, stvari postepeno „izmiču kontroli“. Jedan deo društva nije oduševljen ovim trendom, a izgleda da većina nije oduševljena time što među pridošlima ima i onih koji bi da nastave sa „starom praksom“, ne pokazujući želju da se prilagode novim tradicijama i vrednostima.
Među najpopularnijim političkim figurama u zemlji je Inger Stojberg — doskorašnja ministarka za imigraciju i integraciju. Doskorašnja, zato što je smenjena, a zatim u decembru 2021. godine i osuđena na 60 dana zatvora zbog kršenja Zakona o odgovornosti ministara.
Razdvajanje migrantskih parova
Na teret joj se stavlja „razdvajanje migrantskih parova“, ili preciznije formulisano „bračnih drugova“. Zapravo, radi se o tome da je ministarka zahtevala da maloletne migrantkinje, starosti od 14 do 17 godina, budu smeštene odvojeno od punoletnih migranata koji su se predstavljali kao njihovi muževi ili su to zaista bili.
U medijskim napisima navode se pojedinačni slučajevi, pa tako i da je petnaestogodišnjakinja bila udata za muškarca starog 32 godine. Stojbergova je tvrdila da se radi o „odvratnom fenomenu dečijih nevesta“, koji se inače manifestuje i „kupovinom nevesta“, te da je njena odluka pomogla zaštiti maloletnih devojaka (u pojedinim slučajevima i mlađih maloletnica). I to takvoj vrsti zaštite, koju u svojim matičnim državama nisu mogle uživati. Džaba, spočitano joj je da postupa suprotno članu 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Slučaj danske političarke pokrenuo je „lavinu reakcija“, aktualizovao „migrantsku temu“ i naterao rukovodstvo zemlje da agilnije reaguje. Jedna od agilnijih reakcija jeste i zakup zatvorskih ćelija u Gnjilanu. U kosovsko–metohijske zatvore na izdržavanje kazne neće biti upućivani Danci, odnosno državljani ove zemlje, već migranti koji su prekršili zakon. Nakon odsluženja kazne, predviđeno je, vraćaće ih u zemlje porekla. Kopenhagen će moći da gledaju samo na razglednici!
Na kritike aktivista za ljudska prava, pomenuti ministar pravde ponudio je objašnjenje: „Učinili smo sve što smo mogli da to bude u skladu sa zakonima. Važiće potpuno ista pravila kao i za zatvore u Danskoj. Deportovani osuđenici i dalje imaju pravo na posete, iako će to, naravno, biti teško“.
Biće teško!? Neće biti teško, biće nemoguće.
Pod pritiskom javnosti i suočavajući se sa brojnim dnevnim problemima, vlasti traže način da „plivajući mimo ograničenja“ domaćeg zakonodavstva i odredbi međunarodnih konvencija pronađu način da i ubrzaju deportacije i odvrate neke nove migrante koji bi krenuli put Danske. Niko od političara ne bi da završi kao Inger Stojberg. Popularnost prija, ali na kratak rok — gube se sve funkcije. I još su za vratom aktivisti iz nevladinog sektora, kojih ne manjka nigde.
Šta će reći nemački „zeleni“
Celokupan aranžman sa Prištinom pravi se zbog ovoga. Unatoč neveštom manevru koji čak uključuje i donacije za „zelenu energiju“. Interesantno je, sada, kako će na ovo reagovati sponzori albanske državolike tvorevine!? Nemački „zeleni“, recimo! Najveći saveznici Albanaca su, po pravilu, i najvatreniji „borci za ljudska prava“, što uključuje i drugačiji odnos prema migrantima od ovog koji se promoviše dogovorom Kopenhagena i Prištine.
U političkoj i ekonomskoj iznudici, prištinske vlasti nisu mnogo razmišljale o ponudi Danske. Nesumnjivo, koristili su i Danci razne kanale da bi njihova ponuda bila prihvaćena. Ali, posmatrano sa nekoliko različitih aspekata, ono što se danas čini obećavajuće već sutra može postati problematično. U ovom dogovoru — ništa nije uobičajeno, ništa tu nije as usual!
