https://lat.sputnikportal.rs/20220122/tesla-izumetnik-genijev-svet-vrline-u-sudaru-s-prozdrljivim-kapitalom-1133490586.html
Tesla, izumetnik: Genijev svet vrline u sudaru s proždrljivim kapitalom
Tesla, izumetnik: Genijev svet vrline u sudaru s proždrljivim kapitalom
Sputnik Srbija
Nikola Tesla je dobar primer za priču o današnjem svetu, u kojem je koncentracija zaštićenog bogatstva dovela u krizu čitavo čovečanstvo. Tesla je bio čovek... 22.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-22T16:00+0100
2022-01-22T16:00+0100
2022-01-24T14:45+0100
kultura
nikola tesla
predstava
srpsko narodno pozorište
nebojša bradić
kultura
pozorište
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0c/1132413934_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_f152e98a602368ab65fef1bdba6decc0.jpg
Svet propagande i pustošenja koji ugrožava opstanak ljudske vrsteU Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu večeras će premijerno biti izveden komad „Tesla, izumetnik“ koji je napisao i režirao Nebojša Bradić.Deo ovog komada, inspirisanog romanom Vladimira Pištala „Tesla – portret među maskama“, bio je izveden tokom Dočeka 31. decembra kod mosta Duga u Novom Sadu, čime je ovaj grad obeležio sticanje titule Evropske prestonice kulture 2022.„Ovo nije biografska drama u užem smislu. Komad koristi elemente biografije, ali samo da bi ispričao jednu malo širu, danas mnogo aktuelniju priču o svetu u kojem siromaštvo, ratovi, glad, otuđenje, medijska propaganda i pustošenje dostižu nivo ugrožavanja opstanka ljudske vrste“, kaže Nebojša Bradić za Sputnjik.Prema njegovim rečima, priča o Tesli ispituje razliku između žeđi za saznanjem, lepotom, dobrotom, vrlinom u svakom smislu reči – svega onoga čemu je težio Tesla, i gladi za novcem i profitom – čemu su težili ljudi voljni da investiraju u njegove genijalne ideje i izume.Tesla, izumetnik: Naučno delo koje se graniči s umetnošćuNaslov predstave „Tesla, izumetnik“ inspirisan je izrazom koji je, da bi ukazao na svu širinu i dubinu uma i talenta Nikole Tesle, skovao Laza Kostić.„To je interesantna i provokativna reč, zato sam tako i naslovio komad. Od svojih ideja, nacrta i skica Tesla je stvorio delo koje se može porediti s umetničkim stvaralaštvom. Istovremeno, uveo sam i ideju Teslinog pozorišta, koja obuhvata suštinu i smisao teatra, odnosno njegovu sposobnost da nevidljivo učini vidljivim. To pozorište koje smo postavili na sceni uključuje svet koji Tesla donosi sa sobom kao nasleđe iz zavičaja, kao i svet koji upoznaje i stvara u susretu s Amerikom, s jednom drugačijom kulturom“, napominje Nebojša Bradić.Sudar diva nauke s divovima kapitalaReditelj ističe da su Teslina otkrića mogla da budu moguća upravo tamo gde je i stigao – u Njujorku „pozlaćene ere“, kada su nade čovečanstva bile zasnovane na otkrićima, na prosperitetu.„Te dileme koje je jedan stvaralac, izumitelj, naučnik imao u odnosu na svoj rad pokušali smo da istražimo u predstavi, kao i njegov veliki sudar s divovima kapitala, s kojima je imao direktne odnose. Oni su bili njegovi finansijeri, oni su prepoznavali njegove inovacije, ali su želeli da ih stave u funkciju svog profita. Znamo za Tesline nesporazume s kapitalom, ali uvek je dobro da se o tome govori, pogotovo u današnjem vremenu, kada su pokreti transnacionalne kapitalističke klase takvi da ugrožavaju najveći deo čovečanstva“, naglašava Nebojša Bradić.Amerika Nikole Tesle odavno više ne postojiAmerika u kojoj je živeo Tesla, kaže reditelj, ni najmanje ne nalikuje ovoj današnjoj - reč je o potpuno drugačijoj zemlji, sistemu, kulturi.„Tesla je doneo svoju kreaciju s periferije Austrougarske monarhije u tadašnju Ameriku, ali je izražavao svoju pripadnost srpskom rodu. Zamislimo danas kolika je to bila avantura za čoveka iz dalekog i zabitog mesta, spremnog da krene na taj daleki put pre gotovo sto pedeset godina i da dođe u svet u kojem je bilo moguće da ostvari sopstvene ideje. Možda je to mogući odgovor na pitanje kako treba razumevati Teslu i ovo naše vreme. Mi danas možemo za nekoliko sati da stignemo do Njujorka, ali pitanje je kakve će nas tamo okolnosti sačekati. Svet se promenio, danas kapitalizam vrlo jednostavno nalazi rešenje da se umnožava - brojnim krizama i ratovima koje izaziva, a ne inovacijama“, napominje Bradić.Teslin neostvareni san – svakodnevica našeg dobaPrema Bradićevim rečima, za prenošenje ideja o Tesli u ovom komadu iskorišćena je priča o specifičnom trenutku iz naučnikovog života, periodu u kojem je radio na svom neostvarenom projektu „Vanderklif“.„Reč je o kuli za bežični prenos signala, ali i o njegovoj zamisli da se preko te kule bežično prenosi energija, da se svakom čoveku na planeti učini dostupnim nešto što je u to vreme bilo nezamislivo – da sa svog stola u Njujorku može da razgovara s nekim čovekom na drugom kontinentu. To je naše vreme, sada i ovde! I upravo to što smo odabrali da pričamo priču o njegovom nezavršenom projektu na svoj način slavi Teslu i oko tog projekta se okupljaju razni likovi, razne situacije. Imamo i svet velikih firmi, ljudi koji su zainteresovani za svoj kapital, ali i njegove prijatelje, naučnike, žene. To je jedna zanimljiva priča koja podrazumeva vreme u kojem je Tesla živeo, ali nije direktno u vezi s biografijom, niti faktografijom“, napominje Nebojša Bradić.Lik Nikole Tesle u predstavi tumači Marko Marković, a uz njega su na sceni i drugi članovi glumačkog ansambla Srpskog narodnog pozorišta: Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Mina Pavlica, Alisa Lacko, Višnja Obradović, Milan Kovačević, Sanja Ristić Krajnov i drugi.Scenograf je Miodrag Tabački, kostimografkinja Staša Jamušakov, a muziku je komponovala Aleksandra Vrebalov. Dramaturg predstave je Aleksandar Milosavljević.Predstava je rađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0c/1132413934_63:0:1503:1080_1920x0_80_0_0_e0d4392ed095f05b348be89ac7f1b305.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, nikola tesla, predstava, srpsko narodno pozorište, nebojša bradić, pozorište, kultura – intervjui i analitika
kultura, nikola tesla, predstava, srpsko narodno pozorište, nebojša bradić, pozorište, kultura – intervjui i analitika
Tesla, izumetnik: Genijev svet vrline u sudaru s proždrljivim kapitalom
16:00 22.01.2022 (Osveženo: 14:45 24.01.2022) Nikola Tesla je dobar primer za priču o današnjem svetu, u kojem je koncentracija zaštićenog bogatstva dovela u krizu čitavo čovečanstvo. Tesla je bio čovek koji je video dublje i dalje u svom vremenu, a po svojim pronalascima i svemu onome što nam je ostavio kao nasleđe, on je naš savremenik, kaže u razgovoru za Sputnjik reditelj Nebojša Bradić.
Svet propagande i pustošenja koji ugrožava opstanak ljudske vrste
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu večeras će premijerno biti izveden komad „Tesla, izumetnik“ koji je napisao i režirao Nebojša Bradić.
Deo ovog komada, inspirisanog romanom Vladimira Pištala „Tesla – portret među maskama“, bio je izveden tokom Dočeka 31. decembra kod mosta Duga u Novom Sadu, čime je ovaj grad obeležio sticanje titule Evropske prestonice kulture 2022.
„Ovo nije biografska drama u užem smislu. Komad koristi elemente biografije, ali samo da bi ispričao jednu malo širu, danas mnogo aktuelniju priču o svetu u kojem siromaštvo, ratovi, glad, otuđenje, medijska propaganda i pustošenje dostižu nivo ugrožavanja opstanka ljudske vrste“, kaže Nebojša Bradić za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, priča o Tesli ispituje razliku između žeđi za saznanjem, lepotom, dobrotom, vrlinom u svakom smislu reči – svega onoga čemu je težio Tesla, i gladi za novcem i profitom – čemu su težili ljudi voljni da investiraju u njegove genijalne ideje i izume.
Tesla, izumetnik: Naučno delo koje se graniči s umetnošću
Naslov predstave „Tesla, izumetnik“ inspirisan je izrazom koji je, da bi ukazao na svu širinu i dubinu uma i talenta Nikole Tesle, skovao Laza Kostić.
„To je interesantna i provokativna reč, zato sam tako i naslovio komad. Od svojih ideja, nacrta i skica Tesla je stvorio delo koje se može porediti s umetničkim stvaralaštvom. Istovremeno, uveo sam i ideju Teslinog pozorišta, koja obuhvata suštinu i smisao teatra, odnosno njegovu sposobnost da nevidljivo učini vidljivim. To pozorište koje smo postavili na sceni uključuje svet koji Tesla donosi sa sobom kao nasleđe iz zavičaja, kao i svet koji upoznaje i stvara u susretu s Amerikom, s jednom drugačijom kulturom“, napominje Nebojša Bradić.
Sudar diva nauke s divovima kapitala
Reditelj ističe da su Teslina otkrića mogla da budu moguća upravo tamo gde je i stigao – u Njujorku „pozlaćene ere“, kada su nade čovečanstva bile zasnovane na otkrićima, na prosperitetu.
„Te dileme koje je jedan stvaralac, izumitelj, naučnik imao u odnosu na svoj rad pokušali smo da istražimo u predstavi, kao i njegov veliki sudar s divovima kapitala, s kojima je imao direktne odnose. Oni su bili njegovi finansijeri, oni su prepoznavali njegove inovacije, ali su želeli da ih stave u funkciju svog profita. Znamo za Tesline nesporazume s kapitalom, ali uvek je dobro da se o tome govori, pogotovo u današnjem vremenu, kada su pokreti transnacionalne kapitalističke klase takvi da ugrožavaju najveći deo čovečanstva“, naglašava Nebojša Bradić.
Amerika Nikole Tesle odavno više ne postoji
Amerika u kojoj je živeo Tesla, kaže reditelj, ni najmanje ne nalikuje ovoj današnjoj - reč je o potpuno drugačijoj zemlji, sistemu, kulturi.
„Tesla je doneo svoju kreaciju s periferije Austrougarske monarhije u tadašnju Ameriku, ali je izražavao svoju pripadnost srpskom rodu. Zamislimo danas kolika je to bila avantura za čoveka iz dalekog i zabitog mesta, spremnog da krene na taj daleki put pre gotovo sto pedeset godina i da dođe u svet u kojem je bilo moguće da ostvari sopstvene ideje. Možda je to mogući odgovor na pitanje kako treba razumevati Teslu i ovo naše vreme. Mi danas možemo za nekoliko sati da stignemo do Njujorka, ali pitanje je kakve će nas tamo okolnosti sačekati. Svet se promenio, danas kapitalizam vrlo jednostavno nalazi rešenje da se umnožava - brojnim krizama i ratovima koje izaziva, a ne inovacijama“, napominje Bradić.
Teslin neostvareni san – svakodnevica našeg doba
Prema Bradićevim rečima, za prenošenje ideja o Tesli u ovom komadu iskorišćena je priča o specifičnom trenutku iz naučnikovog života, periodu u kojem je radio na svom neostvarenom projektu „Vanderklif“.
„Reč je o kuli za bežični prenos signala, ali i o njegovoj zamisli da se preko te kule bežično prenosi energija, da se svakom čoveku na planeti učini dostupnim nešto što je u to vreme bilo nezamislivo – da sa svog stola u Njujorku može da razgovara s nekim čovekom na drugom kontinentu. To je naše vreme, sada i ovde! I upravo to što smo odabrali da pričamo priču o njegovom nezavršenom projektu na svoj način slavi Teslu i oko tog projekta se okupljaju razni likovi, razne situacije. Imamo i svet velikih firmi, ljudi koji su zainteresovani za svoj kapital, ali i njegove prijatelje, naučnike, žene. To je jedna zanimljiva priča koja podrazumeva vreme u kojem je Tesla živeo, ali nije direktno u vezi s biografijom, niti faktografijom“, napominje Nebojša Bradić.
Lik Nikole Tesle u predstavi tumači Marko Marković, a uz njega su na sceni i drugi članovi glumačkog ansambla Srpskog narodnog pozorišta: Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Mina Pavlica, Alisa Lacko, Višnja Obradović, Milan Kovačević, Sanja Ristić Krajnov i drugi.
Scenograf je Miodrag Tabački, kostimografkinja Staša Jamušakov, a muziku je komponovala Aleksandra Vrebalov. Dramaturg predstave je Aleksandar Milosavljević.
Predstava je rađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.