https://lat.sputnikportal.rs/20220119/ikao-avion-rajan-era-prizemljen-nakon-lazne-dojave-o-bombi-1133442140.html
„Saopštenje o bombi bilo namerno lažno“: IKAO o incidentu sa prinudnim sletanjem aviona u Minsk
„Saopštenje o bombi bilo namerno lažno“: IKAO o incidentu sa prinudnim sletanjem aviona u Minsk
Sputnik Srbija
Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (IKAO) saopštila je da je informacija o dojavi bombe u avionu kompanije „Rajan er“ koji je prošle godine... 19.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-19T07:33+0100
2022-01-19T07:33+0100
2022-01-19T07:53+0100
svet
belorusija
bomba
dojava
rajaner
prinudno sletanje
ikao
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/13/1133442115_0:0:3187:1793_1920x0_80_0_0_9fcf68e9ba0cf6be442430b53919c1d7.jpg
U izveštaju se napominje da je prenošenje lažnih informacija u suprotnosti sa odredbama konvencije iz Montrea.„Komisija nije mogla da pripiše ovaj čin protivpravnog mešanja bilo kojoj državi“, kaže se u dokumentu.Kako je navedeno u dokumentu, IKAO ne može da se osloni na potvrdu ove informacije u vidu poziva i elektronskih pisama, jer ništa od toga nije dostavljeno organizaciji.Incident sa prinudnim sletanjem u MinskAvion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.Posle incidenta, evropske zemlje su saopštile da su beloruske vlasti naterale avion da sleti pod izmišljenim izgovorom. Minsk je to demantovao, uz obrazloženje da su samo preporučili sletanje, a da je odluku doneo pilot. Nakon toga su neke avio-kompanije počele da zaobilaze vazdušni prostor Belorusije. Evropska unija zabranila je korišćenje svog vazdušnog prostora i aerodroma beloruskim avionima.Incident je izazvao kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
https://lat.sputnikportal.rs/20210608/borelj-nastaviti-pritisak-na-minsk-rusku-podrsku-belorusiji-uzeti-u-obzir-na-sledecem-samitu-eu-1125553688.html
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
belorusija, bomba, dojava, rajaner, prinudno sletanje, ikao
belorusija, bomba, dojava, rajaner, prinudno sletanje, ikao
„Saopštenje o bombi bilo namerno lažno“: IKAO o incidentu sa prinudnim sletanjem aviona u Minsk
07:33 19.01.2022 (Osveženo: 07:53 19.01.2022) Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (IKAO) saopštila je da je informacija o dojavi bombe u avionu kompanije „Rajan er“ koji je prošle godine prinudno sleteo u Minsku bila lažna, ali nije pripisala njeno objavljivanje nijednoj državi.
„Pošto ni bomba ni dokazi o njenom postojanju nisu pronađeni u pripremama za sletanje u Atinu i nakon raznih provera u Belorusiji i Litvaniji, smatra se da je saopštenje o bombi bilo namerno lažno“, navodi se u izveštaju IKAO o incidentu koji je poslat članovima organizacije.
U izveštaju se napominje da je prenošenje lažnih informacija u suprotnosti sa odredbama konvencije iz Montrea.
„Komisija nije mogla da pripiše ovaj čin protivpravnog mešanja bilo kojoj državi“, kaže se u dokumentu.
Kako je navedeno u dokumentu, IKAO ne može da se osloni na potvrdu ove informacije u vidu poziva i elektronskih pisama, jer ništa od toga nije dostavljeno organizaciji.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus,
prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.
Posle incidenta, evropske zemlje su saopštile da su beloruske vlasti naterale avion da sleti pod izmišljenim izgovorom. Minsk je to demantovao, uz obrazloženje da su samo preporučili sletanje, a da je odluku doneo pilot. Nakon toga su neke avio-kompanije počele da zaobilaze vazdušni prostor Belorusije. Evropska unija zabranila je korišćenje svog vazdušnog prostora i aerodroma beloruskim avionima.
Incident je izazvao kritiku Zapada, iako se
praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
