https://lat.sputnikportal.rs/20220118/sirenje-na-sever-kako-svedsku-i-finsku-uvlace-u-orbitu-uticaja-nato-a-1133306831.html
Širenje na sever: Kako Švedsku i Finsku uvlače u orbitu uticaja NATO-a
Širenje na sever: Kako Švedsku i Finsku uvlače u orbitu uticaja NATO-a
Sputnik Srbija
Stokholm je protiv bilo kakvih kompromisa s Moskvom po pitanju bezbednosti, izjavio je švedski ministar odbrane Peter Hultkvist komentarišući zahtev Rusije... 18.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-18T21:57+0100
2022-01-18T21:57+0100
2022-01-18T21:57+0100
rusija
svet
rusija
nato
švedska
finska
rusija – politika
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110701/47/1107014770_0:163:3065:1887_1920x0_80_0_0_252ac3f47ac34d3d253be429acc545cc.jpg
Zvanično skandinavsko kraljevstvo ne planira da uđe u NATO, ali nastoji da sačuva ovo pravo. Na sličan način postupa i Finska, koja se nominalno pridržava neutralnosti. Obe zemlje, međutim, ne kriju planove za povećavanje saradnje sa Severnoatlantskim blokom. Prema mišljenju stručnjaka, Stokholm i Helsinki de fakto vode politiku koja je usmerena na integraciju u vojne aktivnosti Alijanse, iako to pogoršava odnose sa Moskvom i destabilizuje situaciju u severnoj Evropi.Švedska ne razmatra ulazak u NATOŠvedski ministar odbrane Peter Hultkvist izjavio je na nacionalnoj onlajn konferencji „Narod i odbrana” da su bilo kakvi kompromisi sa Moskvom po pitanju bezbednosti neprihvatljivi.„Rusija stalno nastoji da jača svoje pozicije kršeći međunarodno pravo. Zahtevi usmereni protiv suvereniteta pojedinih zemalja su potpuno neprihvatljivi“, izjavio je Hultkvist povodom zahteva Rusije da NATO odustane od daljeg širenja.Pritom zvanični stav Stokholma je da Švedska ne razmatra ulazak u NATO. Švedski ministar odbrane je u intervjuu za „Blumberg“ 10. januara rekao da je najbolja opcija za osiguranje bezbednosti kraljevine da ostane van NATO, ali je istakao značaj jačanja vojne saradnje ove zemlje i SAD.O tome da nema potrebe da Švedska uđe u NATO istog dana govorila je i premijerka te zemlje Magdalena Anderson. Ona je istovremeno naglasila da kraljevstvo namerava da produbi saradnju s Alijansom, između ostalog i održavanjem zajedničkih vežbi i razmenom informacija.Hultkvist i Andersonova su o ovome govorili u svetlu razgovora Moskve i Zapada koji su bili u toku. Podsetimo, u Ženevi su se 10. januara sastali predstavnici Rusije i SAD, a 12. januara u Briselu je zasedao Savet Rusija-NATO, dok je 13. januara održan multilateralni sastanak OEBS-a u Beču.Jedan od ključnih zahteva Moskve je davanje pravno potvrđenih garancija za neširenju NATO na istok. Posle rusko-američkih konsultacija u Ženevi zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je izjavio da su SAD ozbiljno shvatile predloge Rusije o bezbednosnim garancijama. Kako je rekao, razgovor sa američkim predstavnicima bio je složen i dug, ali istovremeno „veoma profesionalan, dubok i konkretan“. Međutim, po pitanju neširenja NATO nije postignut napredak, primetio je sagovornik.Izmišljene priče o „ruskoj pretnji“Inače, za početnu tačku saradnje Švedske i NATO obično se smatra 1994. godina kada je kraljevina postala članica programa „Partnerstvo za mir“. Međutim, najintenzivnija saradnja Stokholma i NATO počela je da se razvija 20 godina kasnije – 2014. godine na samitu Alijanse u Velsu kada je Kraljevina Švedska dobila status partnera sa proširenim mogućnostima.Švedska vojska u poslednje vreme izvodi intenzivne vežbe sa zemljama članicama NATO i primetno je pojačala vojno-tehničku saradnju sa članicama Alijanse. Jedan od najvećih ugovora o naoružanju bio je ugovor koji je sklopljen sa SAD o isporuci sistema protivvazdušne odbrane „Patriot“. Kraljevina bi trebalo da dobije 12 lansera i više od 200 projektila. Isporuke oružja iz inostranstva počele su u proleće 2021. godine i trebalo bi da budu završene 2023. godine.Uporedo sa tim, vidno se promenila unutrašnja vojna politika Stokholma. Konkretno, 2018. godine Švedska je obnovila obavezno služenje vojske. Zahvaljujući tome, kraljevina planira da poveća ukupan broj vojnika za slučaj rata sa 55.000 na 80.000 do 2025. godine i na 100.000 do 2030. godine.Stokholm je takođe počeo da povećava izdvajanja za oružane snage. Do 2025. godine finansijska sredstva za švedsku vojsku povećaće se za 40 odsto. Krajem 2021. godine u intervjuu za „Difens njuz“ glavnokomandujući švedskih oružanih snaga, general Mikael Buden izjavio je da je povećanje izdvajanja za vojne potrebe Švedske samo posledica ruskih akcija.Osim toga, postepeno se menja odnos švedskog društva prema perspektivi ulaska zemlje u Alijansu. Prema poslednjim podacima istraživačke kompanije Ipsos, i dalje ima više protivnika ulaska kraljevine u NATO, ali postoji tendencija njihovog smanjenja.Prema decembarskim izveštajima, udeo ispitanika koji su tako odgovorili pao je na 35 odsto. Ovo je najniža brojka od kraja 2014.godine. Udeo švedskog stanovništva koje se zalaže za ulazak u Alijansu porastao je na 33 odsto, a broj neodlučnih je ostao na 32 odsto.U izjavi za RT, profesor na katedri za integracione procese na univerzitetu MGIMO Lav Voronkov kaže da su na diskusije o mogućem ulasku Švedske u NATO značajno uticali strahovi od mitske „ruske pretnje“ koji su se proširili poslednjih godina.„Priče o navodnoj ruskoj pretnji su apsolutno izmišljene. Međutim, ova informativna kampanja traje već duže vreme. Sada je većina građana Švedske protiv ulaska zemlje u NATO, ali slične diskusije se održavaju upravo da bi se pre ili kasnije preokrenulo javno mnjenje“, navodi Voronkov.Uvlačenje u orbitu uticajaPored Švedske, protiv davanja bezbednosnih garancija za neširenje NATO je i Finska, još jedna severna država koja nije članica Severnoatlantskog bloka.Premijerka te zemlje Sana Marin je u novogodišnjem obraćanju građanima zemlje izjavila da Helsinki i dalje ima mogućnost da podnese zahtev za članstvo u NATO. Prema njenim rečima, Finska treba da brani slobodu izbora bezbednosne politike.Moskva ima negativan stav prema tome da se na njenim granicama pojave još dve zemlje-članice NATO. Krajem decembra portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova upozorila je da ako Švedska i Finska uđu u NATO, Moskva neće ostati bez odgovora.Prema njenim rečima, Alijansa sprovodi smišljenu politiku uvlačenja Helsinkija i Stokholma u orbitu svojih interesa i politike. Zaharova je napomenula da su Finska i Švedska ne samo aktivnije uključene u vežbe NATO, već su za takve manevre stavile na raspolaganje i svoju teritoriju.Kao i Švedska, i Finska vodi politiku produbljivanja vojno-tehničke saradnje sa SAD. Tako je decembra 2021. godine finska vlada odlučila da kupi 64 borbena aviona pete generacije F-35 od američke kompanije „Lokid Martin“. Lovci bi trebalo da budu isporučeni između 2025. i 2030. godine. Za ove svrhe, Finska će potrošiti oko 10 milijardi evra.Smatra se da je Finska i dalje neutralna. Ipak, još 1995. godine u izveštaju parlamentu, finska vlada je isključila pojam „neutralnosti“, iako je samo tri godine ranije prihvatila formulaciju vojnog nesvrstavanja i samostalne odbrane. A 1997. godine vlasti već dozvolile mogućnost da se dobije vojna pomoć spolja.Prema rečima Lava Voronkova, danas su Finska i Švedska postale „specijalni partneri NATO“ koji su duboko uključeni u vojne i političke aktivnosti bloka.Ekspert istovremeno podseća da ni tokom Hladnog rata te dve zemlje nisu preduzimale korake koje bi Moskva mogla da shvati kao provokaciju. Prema rečima Voronkova, Stokholm i Helsinki su uzimali u obzir negativno iskustvo u ratovima sa Rusijom i bili svesni teških posledica koje bi konfrontativni kurs imao po njihovu bezbednost.„Skandinavci su smislili ideju koja se zove severna ravnoteža. Ona se sastojala u tome da se razvija saradnja kako unutar regiona, tako i sa polovima moći oličenim u SAD i SSSR. Međutim, ova uravnotežena politika se više ne vodi. Pritom ulazak u NATO bio bi suprotan interesima Švedske i Finske. Po mom mišljenju, zagovaranje te mogućnosti pretvorilo se u sredstvo pritiska na Rusiju“, konstatuje sagovornik.Vladimir Štol, doktor političkih nauka, profesor na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije, kaže za Sputnjik da Finska, posle Švedske, faktički postaje deo Severnoatlanske alijanse. Takva transformacija, kako smatra ekspert, značajno pogoršava situaciju u severnoj Evropi.„Moskva je uvek pozdravljala pragmatizam Skandinavaca, dajući im trgovinske preferencije. Ali njihova trezvenost je izgleda nestala. Mislim da je primer Švedske, koja je sada faktički duboko integrisana u strukture NATO, bio zarazan za Finsku. Izgleda da elite obe zemlje slabo shvataju koliko takva politika destabiliše situaciju u regionu i da neće imati nikakve koristi od pogoršanja odnosa sa Moskvom“, zaključio je Štol.
https://lat.sputnikportal.rs/20220112/sirenje-na-sever-amerika-zeli-finsku-i-svedsku-u-nato-1133249588.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211227/nato-se-sprema-za-veliki-rat-sa-rusijom-1132831153.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211226/kremlj-sirenje-nato---pitanje-zivota-i-smrti-za-rusiju-1132791935.html
švedska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, rusija, nato, švedska, finska, rusija – politika, svet – politika
svet, rusija, nato, švedska, finska, rusija – politika, svet – politika
Širenje na sever: Kako Švedsku i Finsku uvlače u orbitu uticaja NATO-a
Stokholm je protiv bilo kakvih kompromisa s Moskvom po pitanju bezbednosti, izjavio je švedski ministar odbrane Peter Hultkvist komentarišući zahtev Rusije Zapadu za davanje bezbednosnih garancija za neširenje NATO.
Zvanično skandinavsko kraljevstvo ne planira da uđe u NATO, ali nastoji da sačuva ovo pravo. Na sličan način postupa i Finska, koja se nominalno pridržava neutralnosti. Obe zemlje, međutim, ne kriju planove za povećavanje saradnje sa Severnoatlantskim blokom.
Prema mišljenju stručnjaka, Stokholm i Helsinki de fakto vode politiku koja je usmerena na integraciju u vojne aktivnosti Alijanse, iako to pogoršava odnose sa Moskvom i destabilizuje situaciju u severnoj Evropi.
Švedska ne razmatra ulazak u NATO
Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist izjavio je na nacionalnoj onlajn konferencji „Narod i odbrana” da su bilo kakvi kompromisi sa Moskvom po pitanju bezbednosti neprihvatljivi.
„Rusija stalno nastoji da jača svoje pozicije kršeći međunarodno pravo. Zahtevi usmereni protiv suvereniteta pojedinih zemalja su potpuno neprihvatljivi“, izjavio je Hultkvist povodom zahteva Rusije da NATO odustane od daljeg širenja.
Pritom zvanični stav Stokholma je da Švedska ne razmatra ulazak u NATO. Švedski ministar odbrane je u intervjuu za „Blumberg“ 10. januara rekao da je najbolja opcija za osiguranje bezbednosti kraljevine da ostane van NATO, ali je istakao značaj jačanja vojne saradnje ove zemlje i SAD.
O tome da nema potrebe da Švedska uđe u NATO istog dana govorila je i premijerka te zemlje Magdalena Anderson. Ona je istovremeno naglasila da kraljevstvo namerava da produbi saradnju s Alijansom, između ostalog i održavanjem zajedničkih vežbi i razmenom informacija.
Hultkvist i Andersonova su o ovome govorili u svetlu razgovora Moskve i Zapada koji su bili u toku. Podsetimo, u Ženevi su se 10. januara sastali predstavnici Rusije i SAD, a 12. januara u Briselu je zasedao Savet Rusija-NATO, dok je 13. januara održan multilateralni sastanak OEBS-a u Beču.
Jedan od ključnih zahteva Moskve je davanje pravno potvrđenih garancija za neširenju NATO na istok. Posle rusko-američkih konsultacija u Ženevi zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je izjavio da su SAD ozbiljno shvatile predloge Rusije o bezbednosnim garancijama. Kako je rekao, razgovor sa američkim predstavnicima bio je složen i dug, ali istovremeno „veoma profesionalan, dubok i konkretan“. Međutim, po pitanju neširenja NATO nije postignut napredak, primetio je sagovornik.
Izmišljene priče o „ruskoj pretnji“
Inače, za početnu tačku saradnje Švedske i NATO obično se smatra 1994. godina kada je kraljevina postala članica programa „Partnerstvo za mir“. Međutim, najintenzivnija saradnja Stokholma i NATO počela je da se razvija 20 godina kasnije – 2014. godine na samitu Alijanse u Velsu kada je Kraljevina Švedska dobila status partnera sa proširenim mogućnostima.
Švedska vojska u poslednje vreme izvodi intenzivne vežbe sa zemljama članicama NATO i primetno je pojačala vojno-tehničku saradnju sa članicama Alijanse. Jedan od najvećih ugovora o naoružanju bio je ugovor koji je sklopljen sa SAD o isporuci sistema protivvazdušne odbrane „Patriot“. Kraljevina bi trebalo da dobije 12 lansera i više od 200 projektila. Isporuke oružja iz inostranstva počele su u proleće 2021. godine i trebalo bi da budu završene 2023. godine.
Uporedo sa tim, vidno se promenila unutrašnja vojna politika Stokholma. Konkretno, 2018. godine Švedska je obnovila obavezno služenje vojske. Zahvaljujući tome, kraljevina planira da poveća ukupan broj vojnika za slučaj rata sa 55.000 na 80.000 do 2025. godine i na 100.000 do 2030. godine.
Stokholm je takođe počeo da povećava izdvajanja za oružane snage. Do 2025. godine finansijska sredstva za švedsku vojsku povećaće se za 40 odsto. Krajem 2021. godine u intervjuu za „Difens njuz“ glavnokomandujući švedskih oružanih snaga, general Mikael Buden izjavio je da je povećanje izdvajanja za vojne potrebe Švedske samo posledica ruskih akcija.
Osim toga, postepeno se menja odnos švedskog društva prema perspektivi ulaska zemlje u Alijansu. Prema poslednjim podacima istraživačke kompanije Ipsos, i dalje ima više protivnika ulaska kraljevine u NATO, ali postoji tendencija njihovog smanjenja.
Prema decembarskim izveštajima, udeo ispitanika koji su tako odgovorili pao je na 35 odsto. Ovo je najniža brojka od kraja 2014.godine. Udeo švedskog stanovništva koje se zalaže za ulazak u Alijansu porastao je na 33 odsto, a broj neodlučnih je ostao na 32 odsto.
U izjavi za RT, profesor na katedri za integracione procese na univerzitetu MGIMO Lav Voronkov kaže da su na diskusije o mogućem ulasku Švedske u NATO značajno uticali strahovi od mitske „ruske pretnje“ koji su se proširili poslednjih godina.
„Priče o navodnoj ruskoj pretnji su apsolutno izmišljene. Međutim, ova informativna kampanja traje već duže vreme. Sada je većina građana Švedske protiv ulaska zemlje u NATO, ali slične diskusije se održavaju upravo da bi se pre ili kasnije preokrenulo javno mnjenje“, navodi Voronkov.
Uvlačenje u orbitu uticaja
Pored Švedske, protiv davanja bezbednosnih garancija za neširenje NATO je i Finska, još jedna severna država koja nije članica Severnoatlantskog bloka.
Premijerka te zemlje Sana Marin je u novogodišnjem obraćanju građanima zemlje izjavila da Helsinki i dalje ima mogućnost da podnese zahtev za članstvo u NATO. Prema njenim rečima, Finska treba da brani slobodu izbora bezbednosne politike.
Moskva ima negativan stav prema tome da se na njenim granicama pojave još dve zemlje-članice NATO. Krajem decembra portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova upozorila je da ako Švedska i Finska uđu u NATO, Moskva neće ostati bez odgovora.
„Sasvim je očigledno da bi ulazak Finske i Švedske u NATO, koji je pre svega vojna struktura i svakako mu nije na prvom mestu odbrambena agenda, imao ozbiljne vojno-političke posledice koje bi zahtevale adekvatne korake ruske strane“, upozorila je Zaharova.
Prema njenim rečima, Alijansa sprovodi smišljenu politiku uvlačenja Helsinkija i Stokholma u orbitu svojih interesa i politike. Zaharova je napomenula da su Finska i Švedska ne samo aktivnije uključene u vežbe NATO, već su za takve manevre stavile na raspolaganje i svoju teritoriju.
Kao i Švedska, i Finska vodi politiku produbljivanja vojno-tehničke saradnje sa SAD. Tako je decembra 2021. godine finska vlada odlučila da kupi 64 borbena aviona pete generacije F-35 od američke kompanije „Lokid Martin“. Lovci bi trebalo da budu isporučeni između 2025. i 2030. godine. Za ove svrhe, Finska će potrošiti oko 10 milijardi evra.
Smatra se da je Finska i dalje neutralna. Ipak, još 1995. godine u izveštaju parlamentu, finska vlada je isključila pojam „neutralnosti“, iako je samo tri godine ranije prihvatila formulaciju vojnog nesvrstavanja i samostalne odbrane. A 1997. godine vlasti već dozvolile mogućnost da se dobije vojna pomoć spolja.
Prema rečima Lava Voronkova, danas su Finska i Švedska postale „specijalni partneri NATO“ koji su duboko uključeni u vojne i političke aktivnosti bloka.
Ekspert istovremeno podseća da ni tokom Hladnog rata te dve zemlje nisu preduzimale korake koje bi Moskva mogla da shvati kao provokaciju. Prema rečima Voronkova, Stokholm i Helsinki su uzimali u obzir negativno iskustvo u ratovima sa Rusijom i bili svesni teških posledica koje bi konfrontativni kurs imao po njihovu bezbednost.
„Skandinavci su smislili ideju koja se zove severna ravnoteža. Ona se sastojala u tome da se razvija saradnja kako unutar regiona, tako i sa polovima moći oličenim u SAD i SSSR. Međutim, ova uravnotežena politika se više ne vodi. Pritom ulazak u NATO bio bi suprotan interesima Švedske i Finske. Po mom mišljenju, zagovaranje te mogućnosti pretvorilo se u sredstvo pritiska na Rusiju“, konstatuje sagovornik.
Vladimir Štol, doktor političkih nauka, profesor na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije, kaže za Sputnjik da Finska, posle Švedske, faktički postaje deo Severnoatlanske alijanse. Takva transformacija, kako smatra ekspert, značajno pogoršava situaciju u severnoj Evropi.
„Moskva je uvek pozdravljala pragmatizam Skandinavaca, dajući im trgovinske preferencije. Ali njihova trezvenost je izgleda nestala. Mislim da je primer Švedske, koja je sada faktički duboko integrisana u strukture NATO, bio zarazan za Finsku. Izgleda da elite obe zemlje slabo shvataju koliko takva politika destabiliše situaciju u regionu i da neće imati nikakve koristi od pogoršanja odnosa sa Moskvom“, zaključio je Štol.
