https://lat.sputnikportal.rs/20220112/americka-ambasadorka-u-nato-u-pozvali-smo-rusiju-na-smanjenje-tenzija-i-put-diplomatije-1133266130.html
Podsekretarka SAD: Pozvali smo Rusiju na smanjenje tenzija i put diplomatije
Podsekretarka SAD: Pozvali smo Rusiju na smanjenje tenzija i put diplomatije
Sputnik Srbija
Rusija nije dala nikakva obećanja o deeskalaciji, ali istovremeno nije bilo ni izjava Rusije da ona neće uslediti, izjavila je zamenica američkog državnog... 12.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-12T16:46+0100
2022-01-12T16:46+0100
2022-01-12T17:25+0100
svet
svet
rusija
nato
sad
savet rusija-nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0c/1133266105_0:0:3001:1688_1920x0_80_0_0_20f93552363508aa7c529d5643aff214.jpg
„Nisu se čule obaveze o deeskalaciji... Ali nije bilo ni izjava da neće biti deeskalacije“, odgovorila je Šermanova na pitanje novinara da li je Rusija na sastanku obećala da će smanjiti napetosti na granici sa Ukrajinom.Ona je istakla da su zemlje NATO-a zahtevale da Rusija pređe na deeskalaciju i da radi na diplomatskom pravcu.„Današnji sastanak je trajao skoro četiri sata“, rekla je ona. Prema njenim rečima, sastanak je „završen trezvenim pozivom saveznika NATO-a Rusiji“. Suština zahteva zemalja NATO-a je, kako je navela, da se „smanje tenzije, izabere put diplomatije i nastavi dijalog na savesnoj i recipročnoj osnovi“.Vojne vežbe koje Rusija izvodi u blizini granice sa Ukrajinom ne doprinose diplomatskom rešenju trenutne situacije.„Oni (Rusija) su moćna zemlja. Iskreno, teško je razumeti činjenicu da se osećaju ugroženim od strane Ukrajine – manje i još uvek demokratije u razvoju. Zašto im treba 100 hiljada vojnika na granici (sa Ukrajinom) koji, prema njihovim rečima, nisu namenjeni za invaziju, već za vežbe. Jutros smo dobili izveštaje o vežbama sa gađanjem. O čemu se radi? Da li je u pitanju invazija? Da li je u pitanju zastrašivanje? Pokušaj subverzije? Ne znam, ali to ne doprinosi postizanju diplomatskog rešenja“, rekla je Šermanova.Šermanova je dodala da jedan broj ključnih predloga Moskve o bezbednosnim garancijama u Evropi nije prihvatljiv.Prema njenim rečima, zemlje Severnoatlantske alijanse iznele su svoje stavove o tome gde NATO i Rusija „mogu zajednički da napreduju“ i dodala da zemlje-članice NATO-a veruju da postoji prostor za napredak u radu sa Rusijom u brojnim oblastima.Zemlje-članice Severnoatlantske alijanse su na sastanku Saveta NATO-Rusija izjavile i da svaka zemlja može da bira sopstvene saveze i iznele su jedinstvenu poziciju.„Saveznici NATO-a jedinstveno su podržali niz važnih međunarodnih principa, prema kojima bi sve zemlje trebalo da imaju mogućnost da biraju svoju spoljnopolitičku orijentaciju, da su suverenitet i teritorijalni integritet svetinja i da se moraju poštovati, kao i da sve zemlje mogu i treba da budu slobodne da biraju svoje saveze“, istakla je ona.Šermanova je navela i da Vašington teško može da zamisli pokretanje gasovoda „Severni tok 2“ u slučaju dalje eskalacije krize oko Ukrajine.„Sa našeg stanovišta, veoma je teško zamisliti da bi gasovod bio pušten u rad, da bi kroz njega prolazio gas ukoliko Rusija nastavi svoja agresivna dejstva protiv Ukrajine“, konstatovala je Šermanova.Nastavak dijalogaOna je istakla da su Sjedinjene Američke Države i saveznici iz NATO-a odlučni da nastave dijalog sa Rusijom o spornim pitanjima.Kako je istakla, „napet tempo bilateralnih i multilateralnih pregovora“ koji su vođeni ove nedelje pokazuje da SAD i njeni saveznici „ne oklevaju” u kontaktima sa Rusijom o spotnim pitanjima.U Briselu je oko 14 časova završena sednica Saveta Rusija-NATO. Na čelu ruske delegacije je zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.Sa druge strane, Alijansu na pregovorima predstavljaju stalni predstavnici 30 država-članica NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.Sastanak u Briselu je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, rusija, nato, sad, savet rusija-nato
svet, rusija, nato, sad, savet rusija-nato
Podsekretarka SAD: Pozvali smo Rusiju na smanjenje tenzija i put diplomatije
16:46 12.01.2022 (Osveženo: 17:25 12.01.2022) Rusija nije dala nikakva obećanja o deeskalaciji, ali istovremeno nije bilo ni izjava Rusije da ona neće uslediti, izjavila je zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman posle sastanka Saveta Rusija-NATO.
„Nisu se čule obaveze o deeskalaciji... Ali nije bilo ni izjava da neće biti deeskalacije“, odgovorila je Šermanova na pitanje novinara da li je Rusija na sastanku obećala da će smanjiti napetosti na granici sa Ukrajinom.
Ona je istakla da su zemlje NATO-a zahtevale da Rusija pređe na deeskalaciju i da radi na diplomatskom pravcu.
„Današnji sastanak je trajao skoro četiri sata“, rekla je ona. Prema njenim rečima, sastanak je „završen trezvenim pozivom saveznika NATO-a Rusiji“. Suština zahteva zemalja NATO-a je, kako je navela, da se „smanje tenzije, izabere put diplomatije i nastavi dijalog na savesnoj i recipročnoj osnovi“.
Vojne vežbe koje Rusija izvodi u blizini granice sa Ukrajinom ne doprinose diplomatskom rešenju trenutne situacije.
„Oni (Rusija) su moćna zemlja. Iskreno, teško je razumeti činjenicu da se osećaju ugroženim od strane Ukrajine – manje i još uvek demokratije u razvoju. Zašto im treba 100 hiljada vojnika na granici (sa Ukrajinom) koji, prema njihovim rečima, nisu namenjeni za invaziju, već za vežbe. Jutros smo dobili izveštaje o vežbama sa gađanjem. O čemu se radi? Da li je u pitanju invazija? Da li je u pitanju zastrašivanje? Pokušaj subverzije? Ne znam, ali to ne doprinosi postizanju diplomatskog rešenja“, rekla je Šermanova.
Šermanova je dodala da jedan broj ključnih predloga Moskve o bezbednosnim garancijama u Evropi nije prihvatljiv.
Prema njenim rečima, zemlje Severnoatlantske alijanse iznele su svoje stavove o tome gde NATO i Rusija „mogu zajednički da napreduju“ i dodala da zemlje-članice NATO-a veruju da postoji prostor za napredak u radu sa Rusijom u brojnim oblastima.
„Ovo uključuje recipročne korake za smanjenje rizika, (obezbeđivanje) transparentnosti, poboljšanje komunikacije i kontrole naoružanja“, navela je Šermanova.
Zemlje-članice Severnoatlantske alijanse su na sastanku Saveta NATO-Rusija izjavile i da svaka zemlja može da bira sopstvene saveze i iznele su jedinstvenu poziciju.
„Saveznici NATO-a jedinstveno su podržali niz važnih međunarodnih principa, prema kojima bi sve zemlje trebalo da imaju mogućnost da biraju svoju spoljnopolitičku orijentaciju, da su suverenitet i teritorijalni integritet svetinja i da se moraju poštovati, kao i da sve zemlje mogu i treba da budu slobodne da biraju svoje saveze“, istakla je ona.
Šermanova je navela i da Vašington teško može da zamisli pokretanje gasovoda „Severni tok 2“ u slučaju dalje eskalacije krize oko Ukrajine.
„Sa našeg stanovišta, veoma je teško zamisliti da bi gasovod bio pušten u rad, da bi kroz njega prolazio gas ukoliko Rusija nastavi svoja agresivna dejstva protiv Ukrajine“, konstatovala je Šermanova.
„To je ruski geopolitički projekat koji podriva energetsku i nacionalnu bezbednost značajnog dela evroatlantske zajednice“, naglasila je ona.
Ona je istakla da su Sjedinjene Američke Države i saveznici iz NATO-a odlučni da nastave dijalog sa Rusijom o spornim pitanjima.
Kako je istakla, „napet tempo bilateralnih i multilateralnih pregovora“ koji su vođeni ove nedelje pokazuje da SAD i njeni saveznici „ne oklevaju” u kontaktima sa Rusijom o spotnim pitanjima.
U Briselu je oko 14 časova
završena sednica Saveta Rusija-NATO. Na čelu ruske delegacije je zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.
Sa druge strane, Alijansu na pregovorima predstavljaju stalni predstavnici 30 država-članica NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.
Povod za razgovore bio je
nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
