https://lat.sputnikportal.rs/20220108/-lepota-koja-je-pavelicu-dosla-glave-video-1132932066.html
„Lepota“ koja je Paveliću došla glave /video/
„Lepota“ koja je Paveliću došla glave /video/
Sputnik Srbija
Igor Marojević o „lepoti“ koja je Paveliću došla glave /video/
2022-01-08T17:47+0100
2022-01-08T17:47+0100
2022-01-24T15:37+0100
kultura
srbija
ante pavelić
analize i mišljenja
sputnjik video
književnost
kultura
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/403/91/4039106_0:0:3315:1864_1920x0_80_0_0_d6576aa4fa851b83863efadc8ce4a3f8.jpg
Marojević navodi da je „Sve za lepotu“ uglavnom sastavljena iz izbora kratkih priča i dodaje da je morao da izađe istorije, dosta krvave i mučne, posle višegodišnjeg bavljenja „učiteljicom života“.„Održao sam kontakt s istorijom preko tog poslednjeg ciklusa 'Smrt poznatih', koji čine priče o Paveliću, Garsija Lorki, Valteru Benjaminu i Franji Ferdinandu. Vratiću se istoriji kad budem imao malo više vremena, ali morao sam nešto radikalno drugačije da uradim jer moram priznati da sam se emotivno i na svaki način iscrpeo bespoštednim bavljenjem istorijom u prošlom romanu“, kaže Marojević za Sputnjik.Glad za publicitetom došla glave PavelićuNaslov knjige nagoveštava da se lepota može naći u svemu, ali ne po sebi. Marojević ne piše o lepoti iz svog, već iz ugla junaka. Kad je reč o Anti Paveliću, on je zaista mislio da je veoma fotogeničan, a posle i da je televizičan, i zato se redovno pojavljivao u tim njihovim „slikopisima“. Posle rata nije mogao da izdrži da živi u anonimnosti u Buenos Ajresu.Kad je pobegao u Španiju, bio mu je postavljen uslov da se ne pojavljuje javno i vrlo brzo je „uvenuo“. Ta glad za pojavljivanjem u medijima je bolest koja se graniči sa ovom današnjom histerijom po društvenim mrežama. Glad za publicitetom je neki začetak današnje histerije po društvenim mrežama, ocenjuje naš sagovornik.Britanci pomogli Paveliću da pobegnePaveliću nije bilo dovoljno što je uspeo da umakne, za razliku od mnogih svojih saboraca, a Marojević smatra da mu je u begu pomogla i britanska obaveštajna služba. Međutim, to mu nije bilo dovoljno.Marojević nije naišao na dokument koji bi dokazao da su Britanci pomogli Paveliću da pobegne, ali je do tog zaključka došao logikom. Znalo se da će Zapad i Rusija u nekom trenutku biti na suprotnim stranama, i ne samo Pavelić, nego je i Franko bio čuvan iako je postojalo opšte raspoloženje u Evropi da njegov režim bude svrgnut.„To je logička postavka na koju sam nailazio više puta. Pavelić je zbog nečega lakonski obećao svom tom narodu koji je bežao do Blajburga pa natrag da će ih Britanci sve prihvatiti. Verovatno je nekoliko njih i prihvaćeno. Recimo, Ante Boškov, ustaša iz Špiljara kod Kotora, naveo je da su mu Britanci kad su ga uhapsili nudili da stupi u njihovu vojsku, što je odbio. Nažalost, ne možemo nikad znati do kraja šta se tu desilo, kako su se ti kontakti vodili i na koji način.“„Sve za lepotu“: Preljuba, pornografija, internet...U knjizi ima 17 priča i u svakoj u zavisnosti od glavnog junaka postoje različite vrste žrtvovanja za lepotu. Junaci žrtvuju brak ili udobni malograđanski život, a jedna junakinja, koja je osetila da je talentovana za porno glumicu, posvetila se toj vrsti lepote, da bi kasnije shvatila da je porno industrija „mašina za kopnjenje porno glumaca“.Marojević smatra da je internet izmenio koncept lepote i prilično je banalizovao. O internetu priča s distancom „digitalnog doseljenika“, jer ljudi koji su rođeni posle 1980. domicilni su u tom svetu, dok su stariji doseljenici.„Internet mi mnogo znači u smislu lakšeg dolaska do znanja, ali čovečanstvo se uvek polakomi za nuspojavama. Što se tiče interneta, postoji ta histerična selfi kultura i strahovit razvoj histeričnog viđenja lepote koji je demokratizovan. Da je Pavelić živ, on bi se otkrio preko neke društvene mreže“, kaže Igor Marojević.Digitalno ropstvo – još smo u eksperimentalnoj faziInternet je usitnio lepotu, učinio je dostupnom preko pornografije koja je mnogo obilatije zastupljena preko mreže. Ranije je bila skupa, a sad se vrhunski lepe žene bave pornografijom za neku siću ne bi li izludele voajere.Na pitanje da li živimo u digitalnom ropstvu, ili nam ono tek predstoji, pisac odgovara da je ono još relativno, jer ljudi i dalje mogu da se isključe sa mreža ili da što manje koriste mobilni telefon. Smatra, međutim, da smo još u eksperimentalnoj fazi, naročito kada je reč o razvoju veštačke inteligencije koja je vrlo opasna.Nemoguće prevesti ustaški „korienski“ jezikIako je njegov poslednji roman „Ostaci sveta“ osvojio nekoliko književnih nagrada, Marojević kaže da nema ponuda za prevod, jer ga je gotovo nemoguće prevesti. Deo romana pisan je na tzv. hrvatskom, „korienskom“ jeziku kojim se govorilo u NDH.Marojević trenutno sa španskog jezika prevodi autobiografiju generala Franka koju je napisao Manuel Vaskez Montelblan. Na 700, 800 stranica pripovedač kome je naručena ta knjiga pušta Franka da govori, ali mu i „udara kontru“.
https://lat.sputnikportal.rs/20210218/igor-marojevic-dobitnik-nagrade-mesa-selimovic-1124658768.html
https://lat.sputnikportal.rs/20201109/zasto-bas-sad-prvi-roman-o-jasenovcu--zlocinu-koji-je-neuporediv-video-1123809142.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200102/igor-marojevic-strucnjak-kako-reci-ne-alkoholu-u-vreme-praznika-sudar-ng-1121452477.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
igor marojević, lepota, ante pavelić, književnost, igor marojević, lepota, ante pavelić, književnost
igor marojević, lepota, ante pavelić, književnost, igor marojević, lepota, ante pavelić, književnost
„Lepota“ koja je Paveliću došla glave /video/
17:47 08.01.2022 (Osveženo: 15:37 24.01.2022) Posle romana „Ostaci sveta“, u kom piše o nekim od najvećih zločina 20. veka, a najviše o Jasenovcu, Igor Marojević objavio je zbirku priča „Sve za lepotu“. Pisac otkriva da se poslednji ciklus iz knjige nadovezuje na istoriju iz „Ostataka sveta“, a jedna priča posvećena je Anti Paveliću i „lepoti“ koja mu je došla glave.
Marojević navodi da je „Sve za lepotu“ uglavnom sastavljena iz izbora kratkih priča i dodaje da je morao da izađe istorije, dosta krvave i mučne, posle višegodišnjeg bavljenja „učiteljicom života“.
„Održao sam kontakt s istorijom preko tog poslednjeg ciklusa 'Smrt poznatih', koji čine priče o Paveliću, Garsija Lorki, Valteru Benjaminu i Franji Ferdinandu. Vratiću se istoriji kad budem imao malo više vremena, ali morao sam nešto radikalno drugačije da uradim jer moram priznati da sam se emotivno i na svaki način iscrpeo bespoštednim bavljenjem istorijom u prošlom romanu“, kaže Marojević za Sputnjik.
Glad za publicitetom došla glave Paveliću
Naslov knjige nagoveštava da se lepota može naći u svemu, ali ne po sebi. Marojević ne piše o lepoti iz svog, već iz ugla junaka. Kad je reč o Anti Paveliću, on je zaista mislio da je veoma fotogeničan, a posle i da je televizičan, i zato se redovno pojavljivao u tim njihovim „slikopisima“. Posle rata nije mogao da izdrži da živi u anonimnosti u Buenos Ajresu.
„Pobegao je preko vatikanskih 'pacovskih kanala' u Buenos Ajres, gde je imao firmu, veze kod Peronove vlade i dobre prihode, međutim, on je doslovno morao da se divi sebi, svom izgledu, stavio je sve na kocku i locirali su ga prvo Mosad, pa beogradski i zagrebački DB, a posle ga je upucao Blagoje Jovović. Pavelić je prosto bio čovek koji je sebi izgledao tako dobro da je bio spreman da rizikuje ličnu bezbednost zbog medijskog pojavljivanja“, ističe Marojević.
Kad je pobegao u Španiju, bio mu je postavljen uslov da se ne pojavljuje javno i vrlo brzo je „uvenuo“. Ta glad za pojavljivanjem u medijima je bolest koja se graniči sa ovom današnjom histerijom po društvenim mrežama. Glad za publicitetom je neki začetak današnje histerije po društvenim mrežama, ocenjuje naš sagovornik.
Britanci pomogli Paveliću da pobegne
Paveliću nije bilo dovoljno što je uspeo da umakne, za razliku od mnogih svojih saboraca, a Marojević smatra da mu je u begu pomogla i britanska obaveštajna služba. Međutim, to mu nije bilo dovoljno.
„Otprilike, taj život ne vredi življenja ako je lišen medijskog pojavljivanja na koje se on od 1941. do 1945. navikao. Bio je fasciniran svojim pojavljivanjem u medijima i zbog toga je stavio sve na kocku i to je u njegovom slučaju 'sve za lepotu'.“
Marojević nije naišao na dokument koji bi dokazao da su Britanci pomogli Paveliću da pobegne, ali je do tog zaključka došao logikom. Znalo se da će Zapad i Rusija u nekom trenutku biti na suprotnim stranama, i ne samo Pavelić, nego je i Franko bio čuvan iako je postojalo opšte raspoloženje u Evropi da njegov režim bude svrgnut.
„To je logička postavka na koju sam nailazio više puta. Pavelić je zbog nečega lakonski obećao svom tom narodu koji je bežao do Blajburga pa natrag da će ih Britanci sve prihvatiti. Verovatno je nekoliko njih i prihvaćeno. Recimo, Ante Boškov, ustaša iz Špiljara kod Kotora, naveo je da su mu Britanci kad su ga uhapsili nudili da stupi u njihovu vojsku, što je odbio. Nažalost, ne možemo nikad znati do kraja šta se tu desilo, kako su se ti kontakti vodili i na koji način.“
„Sve za lepotu“: Preljuba, pornografija, internet...
U knjizi ima 17 priča i u svakoj u zavisnosti od glavnog junaka postoje različite vrste žrtvovanja za lepotu. Junaci žrtvuju brak ili udobni malograđanski život, a jedna junakinja, koja je osetila da je talentovana za porno glumicu, posvetila se toj vrsti lepote, da bi kasnije shvatila da je porno industrija „mašina za kopnjenje porno glumaca“.
Marojević smatra da je internet izmenio koncept lepote i prilično je banalizovao. O internetu priča s distancom „digitalnog doseljenika“, jer ljudi koji su rođeni posle 1980. domicilni su u tom svetu, dok su stariji doseljenici.
„Internet mi mnogo znači u smislu lakšeg dolaska do znanja, ali čovečanstvo se uvek polakomi za nuspojavama. Što se tiče interneta, postoji ta histerična selfi kultura i strahovit razvoj histeričnog viđenja lepote koji je demokratizovan. Da je Pavelić živ, on bi se otkrio preko neke društvene mreže“, kaže Igor Marojević.
Digitalno ropstvo – još smo u eksperimentalnoj fazi
Internet je usitnio lepotu, učinio je dostupnom preko pornografije koja je mnogo obilatije zastupljena preko mreže. Ranije je bila skupa, a sad se vrhunski lepe žene bave pornografijom za neku siću ne bi li izludele voajere.
„Već je pitanje šta se tu podrazumeva pod lepim. Mislim da je lepo počelo da se brka sa napadnim. Bavim se time u nekoliko priča u ovoj knjizi. Plašim se da će nuspojave vremenom biti mnogo veće, ljudi će kupovati sebi žene tačno onakve kakve žele, a one će biti poluroboti. Veliki sam pesimista što se tiče naše sudbine i mislim da to više ne može zaustaviti“.
Na pitanje da li živimo u digitalnom ropstvu, ili nam ono tek predstoji, pisac odgovara da je ono još relativno, jer ljudi i dalje mogu da se isključe sa mreža ili da što manje koriste mobilni telefon. Smatra, međutim, da smo još u eksperimentalnoj fazi, naročito kada je reč o razvoju veštačke inteligencije koja je vrlo opasna.
Nemoguće prevesti ustaški „korienski“ jezik
Iako je njegov poslednji roman „Ostaci sveta“ osvojio nekoliko književnih nagrada, Marojević kaže da nema ponuda za prevod, jer ga je gotovo nemoguće prevesti. Deo romana pisan je na tzv. hrvatskom, „korienskom“ jeziku kojim se govorilo u NDH.
„Ne znam uopšte kako bi mogla da se pravi analogija, recimo da se prevede na španski. Nisam siguran da će ta knjiga prevoditi, mada je bilo zainteresovanih, ali čim im skrenem pažnju na jezik, odustanu“.
Marojević trenutno sa španskog jezika prevodi autobiografiju generala Franka koju je napisao Manuel Vaskez Montelblan. Na 700, 800 stranica pripovedač kome je naručena ta knjiga pušta Franka da govori, ali mu i „udara kontru“.
