Osim o Jasenovcu, u „Ostacima sveta“ Marojević pripoveda i o zločinima obe strane u Španskom građanskom ratu, zatim o Blajburgu, Srebrenici, a sve to se dešava za vreme NATO agresije na Jugoslaviju. Gotovo sva pomenuta nepočinstva su prikazana iz ugla i žrtvi, i dželata.
Jasenovac: Mesto gde se smrt navali na pleća
Jasenovac je drugačiji od svih stratišta u romanu, jer tamo nije bilo prilike za konflikt, kaže Marojević za „Orbitu kulture“ i dodaje da je u Jasenovcu jedna strana kontrolisala sve, iživljavala se i pravila neku vrstu „patološke osvete zbog nekih nepodopština iz dveju kraljevina“.
„Reč je patološki višedimenzionalno umnogostručenoj osveti, što je razlika u odnosu na druge pomenute teme. U Jasenovcu se desilo najmasovnije stradanje na Balaknu. Broj nastradalih u Jasenovcu uporediv je sa brojem nastradalih u Španskom građanskom ratu“, ističe Marojević.
Prema njegovim rečima, Jasenovac je neuporediv i sa komunističkom odmazdom nad vojnicima NDH, kao i sa Srebrenicom, koja nije u romanu nije opisana jednodimenzionalno, jer pre opisivanja onoga što je uradila srpska vojska postoji dosta podataka i o tome šta je uradila 28. divizija Vojske BiH na tom području za tri godine.
„Očigledno je da je Jasenovac najintenzivniji doživljaj, i od njega se najteže opraviti. To je mesto gde se smrt oseća svakog trenutka. Čoveku koji dođe da poseti memorijalni centar, smrt se navali na pleća. To je najneposrednije iskustvo smrti koje sam mogao posredno da osetim“, kaže Marojević.
Nismo kukavička kultura – teško se suočiti sa užasima Jasenovca
Na pitanje zašto se u srpskoj literaturi prvi roman o Jasenovcu pojavio tek 75 godina po oslobođenju logora, odgovara da je prethodno mislio da smo „kukavička kultura“ jer ne smemo da opišemo „naš najkrvaviji, istiniti mit“. Međutim, dok je pisao „Ostatke sveta“, promenio je mišljenje.
„Dok sam pisao o Jasenovcu, toliko sam bio 'ušao' u taj užas koji me je privukao po ljudskim ispoljavanjima u najnegativnijem, zverskom smislu, da sam hodajući ulicama kad bih video neku baraku pomišljao: Da li sam u Logoru 3 ili 4? Tema je opsesivna jer je ekstremna i pretpostvaljam da je bilo dosta ljudi koji su pisali o Jasenovcu ali su odustali“, kaže Marojević.
Osim toga, i čitalačka publika i sama izbegava takve teme, što pokazuje primer Klare Uson, autorke prvog španskog romana o Jasenovcu „Hrabrost“, koja je „zbog istine založila svoju karijeru“, a knjiga je prošla neprimećeno ne samo u Španiji, nego i u Srbiji gde je prevedena.
A kad je reč o „Ostacima sveta“ Marojević kaže da je to prvi roman u kojem je uspeo da napravi novi postupak – ulančani skaz.
„S obzirom na to i da sam se bavio temama koje pisci zbog različitih razloga izbegavaju, ovaj roman je moja opklada, u smislu, spreman sam da založim svoju književnu tzv. karijeru za ovaj roman“, naglašava naš sagovornik.
Špancima otkrio zverstva levičara nad desničarima
Marojevićevi drugovi iz Španije su uglavnom republikanci i levičari, i nisu znali za informacije koje inkriminišu njihovu stranu. Potpuno su im bili novi podaci o levičarskim zverstvima nad desničarima, mada su „desničari kao pobednička i pobunjenička strana napravili mnogo više zverstava“.
„Pokazalo se da ne bi bilo ni Drugog svetskog da nije bilo Španskog građanskog rata, u smislu da su ga Hitler i Musolini shvatili kao poligon za proveru da li desnica može da pobedi u jednom globalnom sukobu. Tu su isprobali neka oružja i strategije koje će se etablirati tek u Drugom svetskom ratu“, smatra Marojević.
Nova Jugoslavija bila bi pogodna za obnavljanje zločina
Prema njegovim rečima, zdravo bi bilo da su zločini oprostivi i da pouke izvuku dželati, i žrtve, i njihovi naslednici, ali to, nažalost, nije slučaj. Kad je reč o španskoj situaciji, referendum o nezavisnosti Katalonije ili pokušaj Baskije da se otcepi su posredne reakcije na španski građanski rat, ali uveren je da će u Španiji naći način da to reše.
„Što se Balkana tiče, na delu je masovna revizija istorije i bilo bi najbolje da nikome ne padne na pamet da se pravi nekakva nova Jugoslavija pošto ne možemo da izađemo iz tog lanca sukoba. Jedini način da to prestane je da ne bude multikulturalnih društava, jer na Balkanu takva društva vrlo teško funkcionišu, a takvo ustrojstvo čak i pogoduje obnavljanju zločina“, zaključio je Marojević.
Pročitajte još:
