Sarajevo preti praznom puškom: Mađarska može da pomogne Republici Srpskoj
22:30 29.12.2021 (Osveženo: 16:09 28.03.2023)
© Ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Opstrukcija mađarske pomoći Republici Srpskoj deo je šireg paketa u okviru koga Sarajevo pokušava da stopira sve investicione cikluse Banjaluke - od gasifikacije preko razvijanja hidropotencijala na Drini do trebinjskog aerodroma. Posao je uzaludan, jer za ovakvu vrstu sporazuma nisu potrebne konsultacije na nivou federalnih institucija
U potezu mađarskog premijera da finansijski pomogne RS, Bošnjaci su prepoznali i podmuklu politiku okorelog desničara koji raspolućuje Evropu i lukavstvo Dodika da u „predvečerje sankcija“ dobijenim novcem spreči neminovni ekonomski kolaps.
U nadgornjavanju ko će ovo „teško nedelo“ preciznije opisati, neko se dosetio i Ustavnog suda BiH i mogućnosti da naloži RS da pre nego što se odluči na ovaj korak zatraži saglasnost Parlamentarne Skupštine BiH.
Sagovornici Sputnjika situaciju drugačije ocenjuju. Niti Ustavni sud može blokirati ovakve odluke, jer o kreditiranju i finansiranju iz drugih država odlučuju sami entiteti, niti se ovim sporazumom sprečava nekakav crni scenario, već naprotiv - ekonomija se oslobađa od uticaja politike. Podsetimo da je Sarajevo pokušalo da opstruiše sve investicije - od gasovoda preko hidrocentrale do aerodroma u Trebinju, prebacujući projekte sa terena privrede i prava na teren politike.
Dozvola sarajevskih političara? Vrhunac apsurda
Svaka aktivnost koja pretpostavlja ekonomski prosperitet i saradnju, u Sarajevu postaje predmet mistifikacije i politizacije, mišljenja je Nevenko Vranješ, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci. U tom svetlu, kaže, treba tumačiti i najnovije izmišljotine da je RS založila Elektroprivredu, kao i zahtev za nekakvom verifikacijom dogovora srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i mađarskog premijera Viktora Orbana.
„RS kao samostalni, državotvorni entitet može da razvija privrednu saradnju što je uostalom dopušteno regionima u svim evropskim državama i regionalnim strukturama. U visokoregionalnim državama, kakva je recimo Italija, imamo potpunu samostalnost regiona da uspostavljaju ekonomske odnose čak i sa drugim državama bez saglasnosti centralnih vlasti. RS od ovih regiona ima veći nivo samostalnosti i suvereniteta budući da je državotvoran entitet koji ima svoje institucije, fiskalnu samostalnost i budžet. To da našoj privredi neko ne sme dati donaciju ili kredit bez dozvole sarajevskih političkih struktura - vrhunac je apsurda“, kaže Vranješ dodajući da se svaka zdrava saradnja u Sarajevu tumači kao vid ugrožavanja drugog entiteta ili države.
Izraz straha i jeda, a ne objektivne moći
Zahtevanje nekakve koordinirajuće odluke koju bi RS trebalo da zatraži od Saveta ministara, po njemu, jeste apsolutna besmislica jer u slučaju pomoći Mađarske RS ne radi se o nikakvim zajedničkim projektima koji bi se ticali eventualno Federacije i Brčko distrikta, već isključivo RS.
Iz ugla ustavnog prava, pretnje Sarajeva da bi ovakav sporazum mogao biti diskreditovan su neosnovane, smatra profesor Radomir Lukić. On objašnjava da ratifikaciju međunarodnih ugovora vrši predsedništvo BiH uz mišljenje Parlamentarne Skupštine, ali da to ne važi kada je reč o kreditima uzetim od drugih privatnih investitora za koje RS mora da odgovara svojim sredstvima.
„RS vodi samostalnu ekonomsku politiku, samostalnu politiku zaduživanja i svi strani investitori koji veruju RS, njenim jemstvima i garancijama za uzeti kredit, sa njom zaključuju ugovore, i tu nema ništa sporno“, kaže Lukić ocenjujući da ovakav stav Sarajeva predstavlja izraz straha i jeda, a ne objektivne pretnje.
Odluka Ustavnog suda uvod u raspad BiH
Osporavanje svega što u najboljem smislu te reči pokušava da uradi RS, nije ništa novo, smatra profesor ustavnog prava, akademik Vitomir Popović. Kod njih opstaje, smatra, teorija: Što slabija RS, to je jača BiH.
„Oni ne shvataju da nisu u mogućnosti da spreče Mađarsku ili neke druge zemlje da pomognu RS jer ovde je reč o obligacijama između naših privrednih subjekata i mađarskih, i mađarskih i naših banaka. Uz najveći napor ne mogu da razumem na kojem to pravnom osnovu oni mogu da ruše takve sporazume. Ovakav odnos nagoveštava samo jedno rešenje, a to je raspad ove bivše jugoslovenske republike“.
Popović se pita kako je moguće da sve ono što najpozitivnije dolazi i u RS, a zasniva se i temelji na Ustavu BiH, mora biti dočekano na nož.
„RS ima svoje nadležnosti i ovlašćenja u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom u svim onim segmentima gde ona može samostalno da nastupa na međunarodnom planu, a ovde jeste reč o međunarodnoj saradnji u oblasti privrede i oblasti bankarstva. Isti je slučaj sa izgradnjom gasovoda i hidrocentrale. Ko njih pita za tok reke Drine koji se nalazi na teritoriji RS? Niko. Može samo Ustavni sud da donese neku preku odluku ali onda mi više ne govorimo u okvirima Dejtonskog mirovnog sporazuma, onda nema BiH“.
Ucene zbog dolaska ruskog goriva
Iza ovog još jednog u nizu pokušaja ograničavanja samostalnosti RS, Popović vidi pokušaj dominacije muslimana u BiH, odnosno nastojanje da po svaku cenu ukinu određena ovlašćenja RS.
Analizirajući retrogradnu politiku bošnjačkih stranaka, odnosno SDA, Vranješ podseća na činjenicu da kada je RS privatizovala rafineriju u Modriči, uslov da bi se gorivo koje isporučuje Ruska Federacija našlo na tržištu bilo je menjanje pravilnika o tečnim gorivima, čisto formalne prirode. O toj izmeni odluku je donosio Savet ministara na čelu sa Nikolom Špirićem, pa je RS bila primorana da čini ustupke po Federaciji ne bi li uspela da zadrži investitora.
I kada je reč o hidrocentrali, jedva smo, kaže, izmakli meri Ustavnog suda da se projekat ne obustavi, ali ni tu nije stavljena tačka jer Ustavni sud je na tragu da obustavi svaki investicioni ciklus sa Srbijom kao što je gasifikacija ili hidropotencijali na Drini ili Trebinjski aerodrom.
„Ako je kroz Federaciju izgrađena auto cesta i Republika Srpska i svi njeni građani plaćaju i putuju komotno, zašto bi onda građanima Federacije smetala investicija RS? Zapravo, investicije ne smetaju građanima već političarima koji se hvališu saradnjom sa arapskim zemljama, a uvoze samo radikalne ideologije“.
Uvek postoji alternativa MMF-u
Sumirajući sve rečeno, dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Milenko Krajišnik kaže da kao što RS ima pravo da se zaduži na Londonskoj berzi ili da na bilo kom finansijskom tržištu uzme kredit, tako može i da od Mađarske uzme pomoć. Da je reč o aranžmanu sa Evropskom komisijom, Evropskom investicionom bankom ili nekom međunarodnom institucijom, Sarajevo bi, smatra, moglo da zatraži konsultacije na nivou BiH.
„Kako je po sredi dogovor gospodina Orbana sa Dodikom o alternativnom izvoru, Sarajevo nema tu nikakve ingerencije. Stvar je jasna, ako MMF odbija da nas finansira jer mi odbijamo poslušnost, novac postoji na drugom mestu. To je veoma značajno jer je to način da će RS konačno da se iščupa iz kandži politike. Iskustvo govori da kada je ekonomija zarobljenik politike, ona ne daje rezultate“.
Finansijska pomoć Mađarske, zaključuje Krajišnik, važna je ne samo sa aspekta tog projekta već i s aspekta otvaranja mogućnosti saradnje sa drugim delovima sveta, sa zemljama i u EU, ali i izvan nje.
