https://lat.sputnikportal.rs/20211227/misteriozni-rimski-dodekaedar-pronadjen-i-u-srbiji-foto-1132816342.html
Misteriozni rimski predmet pronađen i u Srbiji /foto/
Misteriozni rimski predmet pronađen i u Srbiji /foto/
Sputnik Srbija
U najnovijem Zborniku radova Narodnog muzeja u Beogradu (XXV) objavljen je rad posvećen retkom i misterioznom, ali i fragmentovanom, predmetu od bakarne legure... 27.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-27T14:24+0100
2021-12-27T14:24+0100
2021-12-27T14:26+0100
srbija
srbija
srbija – društvo
arheologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1b/1132815703_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_302a6b2c593062cc1d6192f02c40dfa6.jpg
Ovaj jedini predmet sa teritorije Srbije danas čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini.Fragmentovani dodekaedar je dospeo u Zavičajni muzej u Jagodini tokom 2006. godine. Nažalost, reč je o slučajno otkrivenom, ali i o delimično očuvanom predmetu. Prema rečima pronalazača, predmet je pronađen u blizini starog groblja u selu Deonici, kod Jagodine.Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar (Platonovo telo) imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova .Interesovanje za dodekaedrima postoji nešto manje od 300 godina kada je članovima 1739. godine učenog Antikvarnog društva u Londonu prikazan prvi poznati primerak. Među istraživačima različitih oblasti (arheologija, matematika, astronomija) postoji naučna rasprava koja je njihova namena mogla biti.Namena dodekaedraDo sada je poznato oko 116 misterioznih dodekaedara, od kojih ima nekoliko celih i bolje očuvanih. Uglavnom su nalaženim u rimskim provincijama u Galiji, Britaniji, Nemačkoj, a samo jedan potiče iz Mađarske. Međutim, u oblasti Mediterana, iz nepoznatih razloga, oni izostaju, piše portal „Sve o arheologiji“.Budući da je najveća koncentracija dodekaedara u zapadnim provincijama Rimskog carstva, to je neke autore navelo da preispitaju njihovo poreklo i da ih dovedu u vezu sa Keltima.Njihova težina se kreće od 35 do 580 g, a samo je jedan primerak težak čak 1 kg.Dodekaedri su datovani u period 2. i 3. veka, ali i u 4. vek. Pronalaženi su u različitim kontekstima-u vilama, na nekropolama, u okviru vojnih logora, u svetilištima i slično.Dodekaedri su vekovima interpretirani različito, da predstavljaju svećnjake, merne instrumente (npr. merenje prečnika kovanog novca) ili čak astronomske ili geodetske instrumente, ali i da su služili kao delovi kompleta za igru, ukrasni ili kultni objekti sa simboličnim prikazom univerzuma.Iako taj u Zagrebu nije pronađen u Hrvatskoj, već negde u Austriji.
https://lat.sputnikportal.rs/20211213/prica-iz-nepricave-rimska-boginja-na--trasi-buduce-brze-saobracajnice-1132451298.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211221/sta-su-pokazale-analize-zuba-drevnih-stanovnika-centralnog-balkana-1132648612.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, arheologija, društvo
srbija, srbija – društvo, arheologija, društvo
Misteriozni rimski predmet pronađen i u Srbiji /foto/
14:24 27.12.2021 (Osveženo: 14:26 27.12.2021) U najnovijem Zborniku radova Narodnog muzeja u Beogradu (XXV) objavljen je rad posvećen retkom i misterioznom, ali i fragmentovanom, predmetu od bakarne legure iz rimskog perioda. Radi se o dodekaedru, pravilnom dvanaestostraničnom poliedru, čija namena još uvek nije razjašnjena.
Ovaj jedini predmet sa teritorije Srbije danas čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini.
Fragmentovani dodekaedar je dospeo u Zavičajni muzej u Jagodini tokom 2006. godine. Nažalost, reč je o slučajno otkrivenom, ali i o delimično očuvanom predmetu. Prema rečima pronalazača, predmet je pronađen u blizini starog groblja u selu Deonici, kod Jagodine.
Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar (Platonovo telo) imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova .
Interesovanje za dodekaedrima postoji nešto manje od 300 godina kada je članovima 1739. godine učenog Antikvarnog društva u Londonu prikazan prvi poznati primerak. Među istraživačima različitih oblasti (arheologija, matematika, astronomija) postoji naučna rasprava koja je njihova namena mogla biti.
Do sada je poznato oko
116 misterioznih dodekaedara, od kojih ima nekoliko celih i bolje očuvanih. Uglavnom su nalaženim u rimskim provincijama u Galiji, Britaniji, Nemačkoj, a samo jedan potiče iz Mađarske. Međutim, u oblasti Mediterana, iz nepoznatih razloga, oni izostaju,
piše portal „Sve o arheologiji“.
Budući da je najveća koncentracija dodekaedara u zapadnim provincijama Rimskog carstva, to je neke autore navelo da preispitaju njihovo poreklo i da ih dovedu u vezu sa Keltima.
Njihova težina se kreće od 35 do 580 g, a samo je jedan primerak težak čak 1 kg.
Dodekaedri su datovani u period 2. i 3. veka, ali i u 4. vek. Pronalaženi su u različitim kontekstima-u vilama, na nekropolama, u okviru vojnih logora, u svetilištima i slično.
Dodekaedri su vekovima interpretirani različito, da predstavljaju svećnjake, merne instrumente (npr. merenje prečnika kovanog novca) ili čak astronomske ili geodetske instrumente, ali i da su služili kao delovi kompleta za igru, ukrasni ili kultni objekti sa simboličnim prikazom univerzuma.
Što se tiče rimskog dodekaedra iz Zavičajnog muzeja u Jagodini to je izuzetno zanimljiv i jedinstven primerak sa teritorije Srbije. Autor je u svom radu istakao koliko je značajan jer “predstavlja najistočniji nalaz tih predmeta s prostorom Rimskog carstva. Njemu je, po tipu, najsličniji primerak iz Bone, kao i onaj koji se još od 1862. godine čuva u Arheološkom muzeju u Zagrebu”.
Iako taj u Zagrebu nije pronađen u Hrvatskoj, već negde u Austriji.
