Šta dela nastala od pada Berlinskog zida do danas otkrivaju o Slovenima

© AP Photo / John Gaps IIIRušenje Berlinskog zida 12. novembra 1989.
Rušenje Berlinskog zida 12. novembra 1989. - Sputnik Srbija, 1920, 18.12.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Istorija, tranzicija i utopija čine trijadu savremene književnosti slovenskih naroda – od Srba, preko Makedonaca, Slovenaca, Slovaka, do Rusa. Slovenski narodi su s jedne strane opterećeni istorijom, a s druge suočeni s tranzicijom, što se odražava i na književnost Balkana i u Istočne Evrope, kaže za Sputnjik izdavač Gojko Božović.

Petnaest godina edicije „Sto slovenskih romana“

Pre petnaest godina Forum slovenskih kultura iz Slovenije pokrenuo je ambiciozan međunarodni projekat „Sto slovenskih romana“, koji je čitaocima na velikom slovenskom prostoru pružio mogućnost da se upoznaju s književnim dometima srodnih naroda, nastalim nakon pada Berlinskog zida.
U projekat je uključena i izdavačka kuća „Arhipelag“iz Beograda, koja je do sada na srpskom jeziku objavila 18 romana, od dela ruskih pisaca Ljudmile Ulicke, Romana Senčina, Olge Slavnikove i Alekseja Slapovskog, preko slovenačkih i makedonskih autora kao što su Drago Jančar i Jani Virko ili Goce Smilevski i Dimitar Baševski, sve do brojnih pisaca iz Slovačke, Bugarske i drugih slovenskih zemalja.

Od istorije, preko tranzicije, do (anti)utopije

Prema rečima Gojka Božovića, glavnog urednika „Arhipelaga“, na osnovu dosadašnjeg iskustva u prevođenju i objavljivanju dela u ediciji „Sto slovenskih romana“, može se zaključiti da je savremena slovenska proza u poetičkom smislu veoma raznovrsna i da čini sastavni deo evropskog romana.
Ono što dela slovenskih pisaca na određeni način izdvaja jeste izbor tema koje se grubo mogu podeliti na preispitivanje burne prošlosti, suočavanje s turobnom sadašnjicom i razmišljanje o mogućoj budućnosti.
„Nestandardno veliki broj knjiga u izboru edicije 'Sto slovenskih romana' bavi se pitanjima istorije, od one najdalje koja se graniči s epom i mitom, do istorije Prvog i Drugog svetskog rata i moderne istorije. Slovenski narodi su opterećeni istorijom, a to se odražava i na književnost“, uočava Gojko Božović.
© ArhipelagGlavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović
Glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović - Sputnik Srbija, 1920, 17.12.2021
Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović
Druga velika tema savremenog slovenskog romana, prema njegovim rečima, jeste društvo u tranziciji.
„Taj društveni roman predstavlja nasleđe velikih romana 19. i 20. veka u gotovo svakoj slovenskoj zemlji, gde je književnost u nedostatku drugih institucija nastojala da bude glas društva i kolektiva, da zameni institute koji bi trebalo da analiziraju situaciju. Književnost je bila neka vrsta kritičke svesti o savremenoj situaciji“, objašnjava Gojko Božović.
Zasebnu kategoriju unutar društvenog romana čini tranzicioni roman, koji odražava specifično iskustvo kroz koje prolaze sve slovenske kulture.
„Treća velika tema koja se javlja jeste utopija u različitim oblicima - kao utopija, antiutopija, distopija. To je posebno izraženo u ruskom romanu, kod autora kao što su Olga Slavnikova ili Dmitrij Bikov, ali na pozitivne i negativne utopije nailazimo i u slovačkim ili slovenačkim romanima. Tako nastaje vremenska trijada – previše istorije u životu slovenskih naroda, potom suočavanje s društvenom situacijom, a pošto je ona dosta komplikovana, potreba za utopijama“, zaključuje Gojko Božović.

Pad Berlinskog zida – kulturna prekretnica u slovenskom svetu

Edicija „Sto slovenskih romana“ zamišljena je tako da svaka zemlja koja je uključena u projekat pravi svoj nacionalni izbor dela koja će biti prevedena na druge slovenske jezike. Osnovni cilj projekta jeste stvaranje reprezentativne, antologijske edicije koja predstavlja najbolje romane napisane u slovenskom svetu i uspostavljanje književne saradnje srodnih kultura.
Gojko Božović napominje da je pad Berlinskog zida uzet kao vremenska granica zato što je početkom devedesetih godina prošlog veka počela da opada do tada vrlo široka i bogata razmena unutar slovenskih kultura.
„Kao što znamo, neke slovenske zemlje su se raspale mirno, neke u krvi građanskih ratova, ali je u svakoj od njih promenjen društveni, politički i ekonomski poredak, iz socijalizma i komunizma su prešle u kapitalizam, a najveći broj njih još nije izašao iz tranzicije. U tom periodu je nastalo nekoliko generacija novih pisaca koje su ostali nepoznati drugim slovenskim književnim sredinama, uglavnom zbog društvenih i političkih okolnosti u tim državama“, navodi Božović.

Tranzicija kao zajedničko iskustvo slovenskih naroda

Naš sagovornik ističe da je među piscima čija su dela prevedena na srpski u okviru edicije „Sto slovenskih romana“ nesumnjivo najpopularnija Ljudmila Ulicka, koja je većini čitalaca poznata i od ranije.
„Kada je reč o ruskoj književnosti, tu je Roman Senčin, čiji je roman 'Područje za potapanje'izazvao veliko interesovanje čitalaca i čitav niz kritičkih prikaza, kao i Aleksej Slapovski, autor romana 'Prvi, drugi dolazak', pisac koji se zbog svoje crnohumorne slike ruske tranzicije može nazvati novim Harmsom ruske književnosti“, napominje Božović.
Među romanima koji su objaljeni na srpskom jeziku Božović posebno preporučuje delo bugarske autorke Zdravke Jeftimove „Četvrtak“, veoma upečatljivu sliku društva u tranziciji.
29. Moskovski međunarodni sajam knjiga - Sputnik Srbija, 1920, 12.09.2016
U Moskvi predstavljeno „100 slovenskih romana“
„Većina autora politikoloških rasprava ili socioloških studija o tranziciji na istoku Evrope slaže se da je svaka tranzicija priča za sebe i da su njihovi rezultati i tokovi neuporedivi. Međutim, kada čitamo romane u ovoj ediciji, vidimo da slika te tranzicije uopšte nije tako različita, i da se slovenačka, srpska, hrvatska, makedonska, slovačka i ruska tranzicija u mnogo čemu poklapaju i da donose slična iskustva. To možemo videti upravo u vrhunskim primerima društvenog romana, kao što su 'Prvi, drugi dolazak' Alekseja Slapovskog, 'Četvrtak' Zdravke Jeftimove ili 'Poslednje Sergejevo iskušenje' Janija Virka“, ocenjuje Gojko Božović.

Savremeni srpski roman u slovenskom svetu

Naš sagovornik napominje da su među romanima srpskih autora posebno interesovanje izdavača u drugim slovenskim zemljama izazvala dela „Lagum“ Svetlane Velmar Janković, koji je nakon makedonskog i ruskog nedavno preveden i na slovenački jezik, zatim „Oproštajni dar“ Vladimira Tasića, objavljen u većini slovenskih zemalja, kao i „Madonin nakit“ Lasla Blaškovića, koji je doživeo slovačko, slovenačko i rusko izdanje, a preveden je i na engleski.
Roman Gorana Petrovića „Sitničarnica Kod srećne ruke“ objavljen je u slovenačkom, makedonskom i ruskom izdanju, „Kuća mrtvih mirisa“ Vide Ognjenović je prevedena na ruski i makedonski, dok je roman Radoslava Petkovića „Sudbina i komentari“ objavljen u Sloveniji i treba da se pojavi u Rusiji.
„Srpski pisci su do sada imali dosta lepu recepciju, ne samo da izlaze knjige nego se o njima i govori i piše. Jedan od ciljeva ove edicije jeste da bude preporuka za prevođenje na druge jezike koji nisu nužno slovenski. Edicija je prepoznata kao neka vrsta neskrivene preporuke za prevođenje, tako da su mnogi izdavači u Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama neke od ovih romana preveli na svoje jezike“, napominje Božović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala