- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Klasična ucena: Nemački turista Šmit zabacio novu udicu za Republiku Srpsku

© Foto : https://www.christian-schmidt.de/3_7_Alle-Bilder.htmlKristijan Šmit, poslanik Bundestaga koji će zameniti Valentina Incka dosadašnjeg prvog čoveka Kancelarije OHR u BiH
Kristijan Šmit, poslanik Bundestaga koji će zameniti Valentina Incka dosadašnjeg prvog čoveka Kancelarije OHR u BiH - Sputnik Srbija, 1920, 10.12.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Predlog takozvanog visokog predstavnika u BiH da se Inckov nametnuti zakon o zabrani negiranja genocida zameni istim takvim zakonom usvojenim u Parlamentarnoj skupštini BiH, nije ništa drugo nego klasična ucena. Radi se o tome da je nemački turista Šmit zabacio udicu koju politički predstavnici RS neće zagristi.
Kristijana Šmita na funkciju visokog predstavnika nije imenovao Savet bezbednosti UN, te tako on nema pravo da se kao visoki predstavnik predstavlja, komentariše poslednje poteze takozvanog visokog predstavnika profesor banjalučkog Pravnog fakulteta Milan Blagojević.

Udica nemačkog turiste Šmita

Podsećamo, takozvani visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit poručio je da je spreman da povuče nametnutu odluku Valentina Incka o izmenama krivičnog zakona BiH, ukoliko Parlamentarna skupština BiH donese sličan zakon kojim bi se, kako je rekao, „zabranili određeni oblici govora mržnje, uključujući i negiranje svakog genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca".
„Ukoliko bi se prihvatio Šmitov predlog, to bi bilo legitimisanje kriminalne odluke Valentina Incka. Prvo, Incko ni prema jednom izvoru prava, kako međunarodnog, tako i unutrašnjeg, ne može da nameće bilo kakve pravne akte, a kamoli zakone. Stoga, ukoliko bi takav zakon bio usvojen u Parlamentarnoj skupštini BiH, to bi bila konvalidacija Inckove odluke, njeno pretvaranje u slovo zakona, a time, na posredan način, i potvrđivanje da visoki predstavnik ima pravo da nameće zakone iako takvo pravo za njega nije propisano ni jednim izvorom prava“, objašnjava on.
Uz to, naš sagovornik napominje da je pravo svakog parlamentarca u svakoj državi na svetu da slobodnom međusobnom raspravom odluče hoće li usvojiti neki zakon ili neće.
„Dakle, ne može se članovima parlamenta suverene države uslovljavati da usvoje neki zakon i kakvu će sadržinu taj zakon imati. Da li će usvojiti zakon i kakvu će sadržinu zakon imati, o tome treba da, nesputani od bilo koga, slobodno odlučuju članovi parlamenta suverene države, a ne da im se kaže da usvoje neki zakon pa će da drugi zakon biti povučen“, konstatuje Blagojević.

Šmit u zakonu ne menja ništa u odnosu na Incka

Prema rečima banjalučkog političkog analitičara Anđelka Kozomare, Srbi ni po koju cenu ne smeju da pređu preko svojih stavova i odluka o Šmitu i on ne veruje da će učestvovati u radu zajedničkih organa koje ovaj, kako ga naš sagovornik naziva, nemački turista, saziva.
Kristijan Šmit - Sputnik Srbija, 1920, 09.12.2021
REGION
Šmit nudi da povuče „Inckov zakon“, ali uz uslov neprihvatljiv za Srpsku
U proteklih nekoliko dana, sticao se utisak da Šmit sve radi sa ciljem da se dodvori Srbima, ne bi li se vratili u zajedničke institucije i počeli da kontakte sa njim. Vrhunac toga je Šmitova ponuda da Srbi glasaju za donošenje zakona o zabrani negiranja genocida u Parlamentarnoj skupštini BiH, ne bi li im tako pružio šansu da glasaju za zakon koji ni približno ne bi odgovarao svim narodima u BiH, kaže ne bez ironije Kozomara.
„Videli smo u obrazloženju Kristijana Šmita da ponavlja stavove koje je Incko stavio u svoj zakon. U stvari, tu se ništa ne bi promenilo, nego bi samo formalno postojao zakon koji je usvojila Parlamentarna skupština, odnosno domaći organi. Znamo da su Srbi u startu rekli da su protiv sadržaja pisma i da su protiv toga da jedan neizabrani stranac nameće zakone pored postojećih organa i institucija u državi“, ističe on.
Zbog toga je reakcija srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, koji je odbacio Šmitov predlog, logična, dodaje Kozomara.

Zakon neće proći

Parlamentarna skupština BiH sastoji se iz dva doma – Doma naroda i Predstavničkog doma, u kojima su ravnopravno zastupljena sva tri konstitutivna naroda u BiH. U Domu naroda, Srbi, Hrvati i Bošnjaci imaju po pet delegata, dok u Predstavničkom domu imaju po četrnaest.
Glasanje se izvodi tako što, ako za predlog jednog zakona ne glasa dve trećine poslanika iz redova jednog od naroda, on ne može biti usvojen. Kozomara smatra da će srpski poslanici po ovom pitanju pokazati jedinstvo – četiri opoziciona poslanika sve vreme od Inckove nametnute odluke govore da su protiv ovakvog zakona i predlagali su da se usvoji usaglašeni zakon.
Teško je verovati da bi bilo ko od četiri opoziciona poslanika prihvatio Šmitovo rešenje. Ipak Kozomara napominje da Dodikov SNSD sa koalicionim partnerima u Predstavničkom domu ima devet poslanika, dok je za nacionalni veto potrebno deset, što bi eventualno mogao da bude problem ako se opozicija bude ponela kao nedavno na Skupštini Republike srpske kada nije podržala Dodikov predlog za zaštitu srpskog nacionalnog interesa.
„Međutim, posle Predstavničkog doma, zakon bi išao na overu u Dom naroda, gde SNSD ima apsolutnu većinu – od pet srpskih poslanika, on ima četiri i zakon ne može da prođe. Znači, bez obzira na ponašanje opozicije, zakon ne bi mogao proći u Domu naroda“, objašnjava Kozomara.
Bivši i poslednji legitimno izabrani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko jula ove godine nametnuo je izmene krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje genocida. Ova odluka samo je rasplamsala ionako tešku političku krizu u BiH i još više udaljila dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Zvanična Banjaluka odbila je da prizna nametnuti zakon, a Narodna skupština Republike Srpske usvojila je odluku da srpski predstavnici u zajedničkim institucijama prestanu da učestvuju u njihovom radu.
Pitanje nametanja zakona od strane visokog predstavnika jedno je od razloga zbog čega Rusija i Kina nisu u savetu bezbednosti UN glasale za izbor Kristijana Šmita za visokog predstavnika uz napomenu da u BiH treba da bude sve manje stranog mešanja.
Šmitov predlog podržala je i američka ambasada u BiH. Ona je pozvala Parlamentarnu skupštinu BiH da ispuni Šmitov zahtev.
„Pozivamo Parlamentarnu skupštinu Bosne i Hercegovine da poslušaju poziv visokog predstavnika Kristijana Šmita za usvajanje amandmana na Krivični zakon, kojim bi se ispunili standardi na putu BiH ka Evropskoj uniji i pomirenja“, saopšteno je iz američke ambasade u Sarajevu.
Američka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 09.12.2021
REGION
Američka ambasada u BiH: Poslušajte Šmita
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala