https://lat.sputnikportal.rs/20211208/oslabljena-amerika-mobilise-satelite-bojkot-kine-1132302893.html
Oslabljena Amerika mobiliše satelite: Bojkot Kine
Oslabljena Amerika mobiliše satelite: Bojkot Kine
Sputnik Srbija
Oslabljena Amerika mobiliše satelite: Bojkot Kine
2021-12-08T20:26+0100
2021-12-08T20:26+0100
2022-01-26T09:59+0100
sport
sport
bojkot
sad
zimske olimpijske igre – peking 2022
džozef bajden
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/12/1130763132_0:289:3072:2017_1920x0_80_0_0_2b69cd8f96286452e2425b8d8f4ea10c.jpg
Diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. govori samo u prilog činjenici da sport i te kako ima veze s politikom, što advokati sporta stalno negiraju, kaže za Sputnjik filozof Dunja Simonović Bratić, koautor knjige, „Novi svet je moguć, kritika Olimpijskih igara“, sa svojim ocem Ljubodragom Ducijem Simonovićem.Ona ističe da je međunarodni sport od svog nastanka bio političko oruđe svetskih centara moći i podseća da je ideolog modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten u uspostavljanju igara video renesansu francuskog kolonijalizma. Međutim, pošto Francuska nije uspela da odgovori tom izazovu, Kuberten je „nesebično svoj legat prepustio Hitleru i nacistima“.Bojkot — mobilizacija američkih satelitaKad su ove olimpijske igre u pitanju, SAD na čelu sa predsednikom Džozefom Bajdenom najavile su diplomatski bojkot, što znači da podržavaju svoje sportiste da se takmiče, ali bez zvaničnih predstavnika svoje zemlja, odnosno bez diplomatskog kora na svečanom otvaranju u Pekingu, kao i prilikom dodele medalja i na završnoj ceremoniji.„Kršenje ljudskih prava“ — držanje zavisnika u pripravnostiU međuvremenu, oglasile su se Australija i Velika Britanija da će bojkotovati igre, Kanada, Japan i Litvanija razmatraju da li će se pridružiti bojkotu, a predstavnici Novog Zelanda su se izjasnili da neće prisustvovati otvaranju Igara zbog pandemije korona virusa, dodaje Dunja Simonović Bratić.Kapitalizam u krizi potpiruje fašizamTakođe, svesni smo velike ekonomske krize u svetu koju pandemija korona virusa ne može još dugo da prikrije, a kapitalizam u krizi nužno pravi nova žarišta i potpiruje fašizam.Istoričar Saša Adamović smatra da su se vremena promenila od prve polovine osamdesetih, kad su NATO zemlje bojkotovale Olimpijske igre u Moskvi 1980, a članice Varšavskog pakta Olimpijadu u Los Anđelesu četiri godine kasnije, jer se u vreme Hladnog rata mnogo lakše bilo odlučiti za totalni bojkot.Dodaje da pitanje bojkota Olimpijskih igara ima dugu tradiciju i da ih je bilo i pre i posle 1980. i 1984, a kao jedan od najsvežijih primera navodi slučaj iz 2014, kad je Zimske olimpijske igre u u Sočiju bojkotovao tadašnji nemački predsednik Joahim Gauk, navodno zbog kršenja ljudskih prava u Rusiji.Diplomatski bojkot — slabost AmerikeOdluka administracije američkog predsednika Bajdena o diplomatskom bojkotu Igara u Pekingu potpuno je očekivana, smatra Adamović i podseća da je još ovog leta Evropski parlament doneo neobavezujuću rezoluciju kojom je pozvao na bojkot zbog navodnog kršenja ljudskih prava u Kini.Međutim, ističe Adamović, vremena su se promenila, danas je teško sprovesti totalni bojkot Igara i zato SAD pribegavaju ograničenom, „velikodušno dopuštajući svojim sportistima da učestvuju“, a Bajdenova administracija na taj način izbegava da okrene svoje sportiste protiv sebe.Diplomatski bojkot Igara u Pekingu u odnosu na totalni bojkot Igara u Moskvi 1980, mogao bi se tumačiti i kao slabost SAD u odnosu na Kinu, jer Amerika pravilno procenjuju da nametanje totalnog bojkota ne bi prošlo, smatra Adamović.Kina supersila —bojkot ograničen na „kolektivni Zapad“Kina je, uz Rusiju i SAD, jedna od najvećih svetskih sila i zato će svaka država, u skladu sa svojim interesima, morati da proceni kakav će odnos imati prema njoj i zato naš sagovornik veruje da veliki broj država neće slediti američki put koji će ostati ograničen na takozvani „kolektivni Zapad“.Izgleda da SAD ne žele da propuste priliku da izazovu krizu pa i na pitanju Zimskih olimpijskih igara, a da nije tog događaja, sigurno bi pronašle neki drugi povod. Međutim, jasno je da se svet deli na nove blokove, što pokazuje i namera SAD da kroz tzv. Samit za demokratiju formira blok tzv. demokratskih država, koji bi, po njima, trebalo da bude suprotstavljen bloku autoritarnih, u koje svrstavaju svoje najveće geopolitičke protivnike Rusiju i Kinu.
https://lat.sputnikportal.rs/20160724/Olimpijskeigre-istorija-bojkoti-1107522669.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211206/kina-zapretila-kontramerama-ako-bajden-odluci-da-amerika-bojkotuje-zoi-1132239825.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211117/ocaravajuci-peking-najveci-svetski-tv-projekt-pred-srpskom-publikom-1131670402.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
oslabljena, amerika, sad, mobilizacija, sateliti, bojkot, kina, olimpijske igre, oslabljena, amerika, sad, mobilizacija, sateliti, bojkot, kina, olimpijske igre
oslabljena, amerika, sad, mobilizacija, sateliti, bojkot, kina, olimpijske igre, oslabljena, amerika, sad, mobilizacija, sateliti, bojkot, kina, olimpijske igre
Oslabljena Amerika mobiliše satelite: Bojkot Kine
20:26 08.12.2021 (Osveženo: 09:59 26.01.2022) Administracija Džozefa Bajdena diplomatskim bojkotom otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. želi da mobiliše svoje satelite. Istovremeno, diplomatski bojkot pokazuje da je Amerika znatno oslabila od 1980. godine i totalnog bojkota Olimpijskih igara u Moskvi.
Diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. govori samo u prilog činjenici da sport i te kako ima veze s politikom, što advokati sporta stalno negiraju, kaže za Sputnjik filozof Dunja Simonović Bratić, koautor knjige, „Novi svet je moguć, kritika Olimpijskih igara“, sa svojim ocem Ljubodragom Ducijem Simonovićem.
Ona ističe da je međunarodni sport od svog nastanka bio političko oruđe svetskih centara moći i podseća da je ideolog modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten u uspostavljanju igara video renesansu francuskog kolonijalizma. Međutim, pošto Francuska nije uspela da odgovori tom izazovu, Kuberten je „nesebično svoj legat prepustio Hitleru i nacistima“.
Bojkot — mobilizacija američkih satelita
Kad su ove olimpijske igre u pitanju,
SAD na čelu sa predsednikom Džozefom Bajdenom najavile su diplomatski bojkot, što znači da podržavaju svoje sportiste da se takmiče, ali bez zvaničnih predstavnika svoje zemlja, odnosno bez diplomatskog kora na svečanom otvaranju u Pekingu, kao i prilikom dodele medalja i na završnoj ceremoniji.
„Poznato je da je svečano otvaranje igara uvek važan događaj za zemlju u kojoj se igre organizuju i simbolički predstavljaju tu zemlju u svom njenom sjaju i moći. Budući da su odnosi u svetu sve napetiji, da postoji puno otvorenih pitanja i da su određene zemlje već krenule u preispitivanje svojih odluka o slanju sportista na Igre, vidimo u stvari na delu mobilizaciju američkih satelita i svojevrsni svetski referendum za ili protiv Kine, odnosno za ili protiv SAD“, smatra sagovornica Sputnjika.
„Kršenje ljudskih prava“ — držanje zavisnika u pripravnosti
U međuvremenu, oglasile su se
Australija i
Velika Britanija da će bojkotovati igre, Kanada, Japan i Litvanija razmatraju da li će se pridružiti bojkotu, a predstavnici Novog Zelanda su se izjasnili da neće prisustvovati otvaranju Igara zbog pandemije korona virusa, dodaje Dunja Simonović Bratić.
„Zvaničan povod za bojkot je kršenje ljudskih prava muslimanske manjine u Ujguru u provinciji Ksindžang. Nažalost, formulacija ’kršenje ljudskih prava‘ je svojevrsni crveni alarm koje SAD obično pale kada su njihovi strateški interesi u pitanju, tj. u krizi, zarad mobilizacije i držanja u pripravnosti manje slobodnih, da ne kažemo zavisnih zemalja“, kaže Dunja Simonović Bratić.
Kapitalizam u krizi potpiruje fašizam
Takođe, svesni smo velike ekonomske krize u svetu koju pandemija korona virusa ne može još dugo da prikrije, a kapitalizam u krizi nužno pravi nova žarišta i potpiruje fašizam.
„Biće zanimljivo ispratiti kako će se druge zemlje izjasniti do početka Igara u Pekingu, najviše zemlje EU i one u kojima su kineske investicije i krediti u punom zamahu“, zaključila je ona.
Istoričar Saša Adamović smatra da su se vremena promenila od prve polovine osamdesetih, kad su NATO zemlje bojkotovale Olimpijske igre u Moskvi 1980, a članice Varšavskog pakta Olimpijadu u Los Anđelesu četiri godine kasnije, jer se u vreme Hladnog rata mnogo lakše bilo odlučiti za totalni bojkot.
Dodaje da pitanje bojkota Olimpijskih igara ima dugu tradiciju i da ih je bilo i pre i posle 1980. i 1984, a kao jedan od najsvežijih primera navodi slučaj iz 2014, kad je Zimske olimpijske igre u u Sočiju bojkotovao tadašnji nemački predsednik Joahim Gauk, navodno zbog kršenja ljudskih prava u Rusiji.
Diplomatski bojkot — slabost Amerike
Odluka administracije američkog predsednika Bajdena o diplomatskom bojkotu Igara u Pekingu potpuno je očekivana, smatra Adamović i podseća da je još ovog leta
Evropski parlament doneo neobavezujuću rezoluciju kojom je pozvao na bojkot zbog navodnog kršenja ljudskih prava u Kini.
Međutim, ističe Adamović, vremena su se promenila, danas je teško sprovesti totalni bojkot Igara i zato SAD pribegavaju ograničenom, „velikodušno dopuštajući svojim sportistima da učestvuju“, a Bajdenova administracija na taj način izbegava da okrene svoje sportiste protiv sebe.
Diplomatski bojkot Igara u Pekingu u odnosu na totalni bojkot
Igara u Moskvi 1980, mogao bi se tumačiti i kao slabost SAD u odnosu na Kinu, jer Amerika pravilno procenjuju da nametanje totalnog bojkota ne bi prošlo, smatra Adamović.
Kina supersila —bojkot ograničen na „kolektivni Zapad“
Kina je, uz Rusiju i SAD, jedna od najvećih svetskih sila i zato će svaka država, u skladu sa svojim interesima, morati da proceni kakav će odnos imati prema njoj i zato naš sagovornik veruje da veliki broj država neće slediti američki put koji će ostati ograničen na takozvani „kolektivni Zapad“.
„Naravno, Kina je dovoljno snažna država da može da anulira posledice ovog bojkota, a jedna od ideja je da se na ovaj način Kini nanese šteta i da joj se naruši ugled u međunarodnim odnosima. Moguće je da će se u budućnosti, ako već mislimo da stvari nisu dovoljno komplikovane, još više zakomplikovati, jer očito je da SAD i deo sveta koji oni predvode teško podnosi to što su Kina i Rusija sposobne da ograniče globalnu moć SAD i ’kolektivnog Zapada‘“, ocenjuje Adamović.
Izgleda da SAD ne žele da propuste priliku da izazovu krizu pa i na pitanju Zimskih olimpijskih igara, a da nije tog događaja, sigurno bi pronašle neki drugi povod. Međutim, jasno je da se svet deli na nove blokove, što pokazuje i namera SAD da kroz tzv. Samit za demokratiju formira blok tzv. demokratskih država, koji bi, po njima, trebalo da bude suprotstavljen bloku autoritarnih, u koje svrstavaju svoje najveće geopolitičke protivnike Rusiju i Kinu.
„Međutim, trebalo bi uvek imati u vidu da problem nije u ideologiji, već u geopolitici i zbog toga je Americi važno da oko sebe i svoje globalne politike okupi što veći broj saveznika, ne bi li pokušala da se suprotstavi usponu Kine i Rusije na globalnom nivou“, zaključio je Adamović.
