https://lat.sputnikportal.rs/20211123/oca-nacije-izneli-na-zadnja-vrata-posle-dva-veka-uklonjena-statua-jednog-od-osnivaca-sad-video-1131839378.html
Oca nacije izneli na zadnja vrata: Posle dva veka uklonjena statua jednog od osnivača SAD /video/
Oca nacije izneli na zadnja vrata: Posle dva veka uklonjena statua jednog od osnivača SAD /video/
Sputnik Srbija
Statua Tomasa Džefersona, jednog od američkih očeva nacije, izneta je iz prostorija njujorške gradske uprave jer “podseća na robovlasništvo”. Upakovana u drveni... 23.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-23T21:38+0100
2021-11-23T21:38+0100
2021-11-23T21:38+0100
svet
svet
statua
tomas džeferson
sjedinjene američke države
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/17/1131839073_0:0:1693:952_1920x0_80_0_0_4a602ac685f75f61f272b2cb579d5c6e.jpg
Komisija koju je oformila gradska uprava Njujorka odlučila je da statua trećeg američkog predsednika bude uklonjena, pošto su pojedini gradski odbornici pokrenuli inicijativu jer je Džeferson imao robove.Uklanjanje je trajalo više sati, a sproveli su ga stručnjaci kompanije „Maršal fajn arts“ koja se bavi prevozom umetnina.Statua teška oko 400 kilograma upakovana je u stiropor i drveni sanduk kako ne bi bila oštećena, spuštena je sistemom dizalica niz stepenice i izneta na zadnja vrata, navodi „Njujork post“.Statua iz 1833. godine na kojoj je prikazan autor Deklaracije o nezavisnosti SAD, biće na trajnoj pozajmici u Njujorškom društvu istoričara, koje planira da ga smesti u ulazni deo svoje zgrade.Keri Batler, koja je predsedavala komisijom za uklanjanje statue, htela je da zabrani prisustvo medija tom činu, ali je odustala na intervenciju iz kancelarije gradonačelnika. Komisija je planirala da uklanjanje bude izvedeno bez prisustva javnosti, ali je „Njujork post“ to obelodanio, pa se odustalo od te namere.Ovakva odluka gradske uprave podelila je javnost u Njujorku, ali i odbornike.Ona kaže da uklanjanje Džefersonove statue ne mora da znači kako su Njujorčani zaboravili ko je on, već može nešto da ih nauči o kontroverzi čoveka koji je u Deklaraciji nezavisnosti napisao kako su „svi ljudi stvoreni jednaki“, a istovremeno je bio vlasnik 600 robova.Republikanska manjina u njujorškoj gradskoj upravi osudila je uklanjanje statue, nazivajući je „pokušajem da se skrajnu istorijske činjenice“, dok su demokrate iz kokusa Afroamerikanaca, Latinosa i Azijata, koje su pokrenule inicijativu za uklanjanje, navele da „Džeferson ne predstavlja savremene vrednosti“.Originalna bronzana statua, autora Pjer-Žan Davida, čija je kopija u holu njujorške gradske kuće već 187 godina, je i dalje u zgradi američkog Kongresa u Vašingtonu.
https://lat.sputnikportal.rs/20211023/americka-kultur-marksisticka-revolucija-maovog-tipa--posle-dzefersona-i-vasington-spreman-za-rusenje-1130865895.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211019/robovlasnik-i-pedofil-njujork-uklanja-statuu-jednog-od-oceva-nacije-posle-187-godina-1130795976.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200711/kraj-sjedinjenih-drzava-zasto-su-amerikanci-usli-u-rat-sa-svojom-istorijom-video-1122983637.html
sjedinjene američke države
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/17/1131839073_214:0:1498:963_1920x0_80_0_0_f3d5696732156a33cb1e8ddca0b3834b.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, statua, tomas džeferson, sjedinjene američke države, svet – politika
svet, statua, tomas džeferson, sjedinjene američke države, svet – politika
Oca nacije izneli na zadnja vrata: Posle dva veka uklonjena statua jednog od osnivača SAD /video/
Statua Tomasa Džefersona, jednog od američkih očeva nacije, izneta je iz prostorija njujorške gradske uprave jer “podseća na robovlasništvo”. Upakovana u drveni sanduk, statua je posle gotovo dva veka, tačnije punih 187 godina, izneta kroz zadnja vrata gradske uprave i odneta u Njujorško društvo istoričara.
Komisija koju je oformila gradska uprava Njujorka odlučila je da statua trećeg američkog predsednika bude uklonjena, pošto su pojedini gradski odbornici pokrenuli inicijativu jer je Džeferson imao robove.
Uklanjanje je trajalo više sati, a sproveli su ga stručnjaci kompanije „Maršal fajn arts“ koja se bavi prevozom umetnina.
Statua teška oko 400 kilograma upakovana je u stiropor i drveni sanduk kako ne bi bila oštećena, spuštena je sistemom dizalica niz stepenice i izneta
na zadnja vrata,
navodi „Njujork post“.
Statua iz 1833. godine na kojoj je prikazan autor Deklaracije o nezavisnosti SAD, biće na trajnoj pozajmici u Njujorškom društvu istoričara, koje planira da ga smesti u ulazni deo svoje zgrade.
Keri Batler, koja je predsedavala komisijom za uklanjanje statue, htela je da
zabrani prisustvo medija tom činu, ali je odustala na intervenciju iz kancelarije gradonačelnika. Komisija je planirala da uklanjanje bude izvedeno bez prisustva javnosti, ali je „Njujork post“ to
obelodanio, pa se odustalo od te namere.
Ovakva odluka gradske uprave podelila je javnost u Njujorku, ali i odbornike.
„Uklanjanje spomenika bez javne rasprave je beskorisno. Njujorčani moraju da razgovaraju o onome što želimo da slavimo i zašto“, kaže Erin Tompson, profesorka na Džon Džej koledžu za kriminologiju i pravosuđe i autorka knjige o uklanjanju spomenika u SAD u poslednjih godinu dana.
Ona kaže da uklanjanje Džefersonove statue ne mora da znači kako su Njujorčani zaboravili ko je on, već može nešto da ih nauči o kontroverzi čoveka koji je u Deklaraciji nezavisnosti napisao kako su „svi ljudi stvoreni jednaki“, a istovremeno je bio vlasnik 600 robova.
Republikanska manjina u njujorškoj gradskoj upravi osudila je uklanjanje statue, nazivajući je „pokušajem da se skrajnu istorijske činjenice“, dok su demokrate iz kokusa Afroamerikanaca, Latinosa i Azijata, koje su pokrenule inicijativu za uklanjanje, navele da „Džeferson ne predstavlja savremene vrednosti“.
Originalna bronzana statua, autora Pjer-Žan Davida, čija je kopija u holu njujorške gradske kuće već 187 godina, je i dalje u zgradi američkog Kongresa u Vašingtonu.