https://lat.sputnikportal.rs/20211113/amerikanci-aktiviraju-artiljerijsku-komandu-u-nemackoj-zbog-ruske-opasnosti-1131521936.html
Amerikanci aktiviraju artiljerijsku komandu u Nemačkoj zbog „ruske opasnosti“
Amerikanci aktiviraju artiljerijsku komandu u Nemačkoj zbog „ruske opasnosti“
Sputnik Srbija
SAD su ponovo u Nemačkoj aktivirale 56. artiljerijsku komandu, koja je u tom regionu bila bazirana za vreme Hladnog rata. Američki mediji navode da je to... 13.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-13T22:46+0100
2021-11-13T22:46+0100
2021-11-15T13:18+0100
rusija
analize i mišljenja
rusija
politika
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111586/96/1115869650_47:0:3985:2215_1920x0_80_0_0_cc517999da4ddb4280d3923de7369285.jpg
„Sjedinjene Države nikada neće povući svoje trupe iz tri zemlje — Nemačke, Japana i Južne Koreje. To su za njih ključne tačke, uprkos svim pričama o suverenitetu i nezavisnosti ovih zemalja, kao i sporazumima. To su tri uporišta SAD u svetu. Nemačka je uvek bila mesto gde je sukob između Istočnog i Zapadnog bloka bio najžešći: između zemalja NATO-a i zemalja Varšavskog pakta, između SAD i Sovjetskog Saveza. Trebalo bi se samo setiti Berlinske krize i drugih, koji su umalo doveli do rata“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Jurij Svetov.Mediji podsećaju da su tokom Hladnog rata u nadležnosti 56. artiljerijske komande bile nuklearne rakete srednjeg dometa „Peršing 2“, jedan od simbola tzv. „evroraketne krize“ između NATO-a i SSSR-a. Ta struktura je prestala da postoji 1991, četiri godine nakon što su SAD i SSSR postigli Dogovor o raketama srednjeg i kratkog dometa.Međutim, Trampova administracija je 2019. godine odbacila taj sporazum, koji je predstavljao temelj evropske bezbednosti, da bi se potom, posle iznenadne odluke Vašingtona, povukla i Rusija.Taj sporazum koji je stavljen van snage zabranjivao je upotrebu i razvoj nuklearnih i konvencionalnih balističkih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Obe strane su ranije optuživale jedna drugu za kršenje dogovora.Rusija ima odgovor na svaku pretnjuMediji navode da bi 56. artiljerijska komanda, sa sedištem u Majnc-Kastelu, trebalo da bude naoružana krstarećim raketama „tomahavk“ i novim hipersoničnim nuklearnim oružjem srednjeg dometa. U tom kontekstu, pominju se hipersonični projektili „tamni orao“, koji će, kada budu potpuno razvijeni, imati brzinu od 4.000 milja na sat. Britanski tabloidi su izračunali da će „orao“ od Nemačke do Moskve moći da doleti za 21 minutu i 30 sekundi.Međutim, teško da će ti američki planovi biti sprovedeni. Prvo, testiranja te rakete još nisu završena. I drugo, teško da će Nemačka dozvoliti da se na njenoj teritoriji postave američki lanseri, jer bi se ta zemlja istog trenutka našla na meti ruskih raketa.Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta rekao da Rusija neće raspoređivati rakete srednjeg dometa sve dok se takve američke rakete ne pojave u Evropi.On je upozorio da raspoređivanje američkih raketa u Evropi ugrožava bezbednost i Rusije i sveta u celini i obećao je uzvratne i asimetrične mere. To znači da će Moskva u tom slučaju biti primorana da svoje rakete okrene ne samo prema zemljama sa kojih bude dolazila neposredna opasnost za Rusiju, nego i prema teritorijama gde se nalaze centri donošenja odluka o primeni raketnih kompleksa koji su pretnja.Pojedini ruski vojni eksperti smatraju da će Rusija, ukoliko se „tamni orao“ jednom pojavi u Evropi, odgovoriti asimetrično raspoređivanjem svojih hipersoničnih raketa većih brzina, sa dometom do 5.000 kilometara.Neuspešno testiranje američkog hipersoničnog oružjaIpak, ruski vojni eksperti ističu da američki planovi samo na papiru izgledaju ubedljivo, pošto SAD trenutno ne raspolažu ni projektilima „tamni orao“, niti bilo kojim drugim hipersoničnim oružjem. Rusija ostaje jedina zemlja na svetu koja ima takvo naoružanje.Uostalom, testiranje američkog hipersoničnog oružja krajem prošlog meseca je obustavljeno, jer „buster“ raketa koja ubrzava do hipersonične brzine nije radila.Čak i da Amerikanci uspeju da naprave sopstvenu hipersoničnu raketu i lansiraju je iz Nemačke ka Moskvi, ona ipak neće stići do Rusije jer, kako ističu vojni stručnjaci, Rusija je i jedina zemlja koja ima oružje koje može da odbije takav napad i u stanju je da munjevito odgovori na svaku pretnju.S druge strane, Svetov smatra da sada počinje borba za uticaj između SAD i Nemačke.„Nemci pretenduju na više nezavisnosti od SAD nego što su imali svih ovih godina, a to se jasno pokazalo u sukobu oko ‘Severnog toka 2’. SAD su pokušale da deluju sankcijama, ali nisu uspele, pa su se onda vratili hladnoratovskim metodama, tj. jačanjem vojnog prisustva u Nemačkoj. Ono što su povlačili iz Nemačke da bi se smirile tenzije u centru Evrope sada se vraća tamo. To je demonstrativan gest koji naglašava da je Nemačka pod protektoratom SAD, a da njena nezavisna politika može biti samo u određenim granicama“, smatra politikolog.
https://lat.sputnikportal.rs/20211108/rusija-moguca-promena-americke-nuklearne-politike-1131370010.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211030/saveznici-amerike-zabrinuti-bez-doktrine-preventivnog-nuklearnog-udara-rusija-i-kina-u-prednosti-1131119310.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
analize i mišljenja, rusija, politika, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
analize i mišljenja, rusija, politika, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
Amerikanci aktiviraju artiljerijsku komandu u Nemačkoj zbog „ruske opasnosti“
22:46 13.11.2021 (Osveženo: 13:18 15.11.2021) SAD su ponovo u Nemačkoj aktivirale 56. artiljerijsku komandu, koja je u tom regionu bila bazirana za vreme Hladnog rata. Američki mediji navode da je to odgovor SAD na rastuće tenzije između NATO-a i Rusije, koja navodno pokazuje sve ofanzivniju poziciju, dok eksperti upozoravaju da to stvara dodatne tenzije u svetu.
„Sjedinjene Države nikada neće povući svoje trupe iz tri zemlje — Nemačke, Japana i Južne Koreje. To su za njih ključne tačke, uprkos svim pričama o suverenitetu i nezavisnosti ovih zemalja, kao i sporazumima. To su tri uporišta SAD u svetu. Nemačka je uvek bila mesto gde je sukob između Istočnog i Zapadnog bloka bio najžešći: između zemalja NATO-a i zemalja Varšavskog pakta, između SAD i Sovjetskog Saveza. Trebalo bi se samo setiti Berlinske krize i drugih, koji su umalo doveli do rata“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Jurij Svetov.
Mediji podsećaju da su
tokom Hladnog rata u nadležnosti 56. artiljerijske komande bile nuklearne rakete srednjeg dometa „Peršing 2“, jedan od simbola tzv. „evroraketne krize“ između NATO-a i SSSR-a. Ta struktura je prestala da postoji 1991, četiri godine nakon što su SAD i SSSR postigli
Dogovor o raketama srednjeg i kratkog dometa.
Međutim, Trampova administracija je 2019. godine odbacila taj sporazum, koji je predstavljao temelj evropske bezbednosti, da bi se potom, posle iznenadne odluke Vašingtona, povukla i Rusija.
Taj sporazum koji je stavljen van snage zabranjivao je upotrebu i razvoj nuklearnih i konvencionalnih balističkih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Obe strane su ranije optuživale jedna drugu za kršenje dogovora.
Rusija ima odgovor na svaku pretnju
Mediji navode da bi 56. artiljerijska komanda, sa sedištem u Majnc-Kastelu, trebalo da bude naoružana krstarećim raketama „tomahavk“ i novim hipersoničnim nuklearnim oružjem srednjeg dometa. U tom kontekstu, pominju se hipersonični projektili „tamni orao“, koji će, kada budu potpuno razvijeni, imati brzinu od 4.000 milja na sat. Britanski tabloidi su izračunali da će „orao“ od Nemačke do Moskve moći da doleti za 21 minutu i 30 sekundi.
Međutim, teško da će ti američki planovi biti sprovedeni. Prvo, testiranja te rakete još nisu završena. I drugo, teško da će Nemačka dozvoliti da se na njenoj teritoriji postave američki lanseri, jer bi se ta zemlja istog trenutka našla na meti ruskih raketa.
Ruski predsednik
Vladimir Putin je više puta rekao da Rusija neće raspoređivati rakete srednjeg dometa sve dok se takve američke rakete ne pojave u Evropi.
On je upozorio da raspoređivanje američkih raketa u Evropi ugrožava bezbednost i Rusije i sveta u celini i obećao je uzvratne i asimetrične mere. To znači da će Moskva u tom slučaju biti primorana da svoje rakete okrene ne samo prema zemljama sa kojih bude dolazila neposredna opasnost za Rusiju, nego i prema teritorijama gde se nalaze centri donošenja odluka o primeni raketnih kompleksa koji su pretnja.
Pojedini ruski vojni eksperti smatraju da će Rusija, ukoliko se „tamni orao“ jednom pojavi u Evropi, odgovoriti asimetrično raspoređivanjem svojih hipersoničnih raketa većih brzina, sa dometom do 5.000 kilometara.
Neuspešno testiranje američkog hipersoničnog oružja
Ipak, ruski vojni eksperti ističu da američki planovi samo na papiru izgledaju ubedljivo, pošto SAD trenutno ne raspolažu ni projektilima „tamni orao“, niti bilo kojim drugim hipersoničnim oružjem. Rusija ostaje jedina zemlja na svetu koja ima takvo naoružanje.
Uostalom, testiranje američkog hipersoničnog oružja krajem prošlog meseca je obustavljeno, jer „buster“ raketa koja ubrzava do
hipersonične brzine nije radila.
Čak i da Amerikanci uspeju da naprave sopstvenu hipersoničnu raketu i lansiraju je iz Nemačke ka Moskvi, ona ipak neće stići do Rusije jer, kako ističu vojni stručnjaci, Rusija je i jedina zemlja koja ima oružje koje može da odbije takav napad i u stanju je da munjevito odgovori na svaku pretnju.
S druge strane, Svetov smatra da sada počinje borba za uticaj između SAD i Nemačke.
„Nemci pretenduju na više nezavisnosti od SAD nego što su imali svih ovih godina, a to se jasno pokazalo u sukobu oko ‘Severnog toka 2’. SAD su pokušale da deluju sankcijama, ali nisu uspele, pa su se onda vratili hladnoratovskim metodama, tj. jačanjem vojnog prisustva u Nemačkoj. Ono što su povlačili iz Nemačke da bi se smirile tenzije u centru Evrope sada se vraća tamo. To je demonstrativan gest koji naglašava da je Nemačka pod protektoratom SAD, a da njena nezavisna politika može biti samo u određenim granicama“, smatra politikolog.
