https://lat.sputnikportal.rs/20211111/dostojevski-samo-rusko-srce-moze-da-pruzi-utociste-evropskoj-tuzi-1131490628.html
Dostojevski: Samo rusko srce može da pruži utočište evropskoj tuzi
Dostojevski: Samo rusko srce može da pruži utočište evropskoj tuzi
Sputnik Srbija
Genijalnim umom i čisto ruskim srcem, Puškin je prvi otkrio glavnu bolest našeg intelektualnog društva, koje se istorijski odvojilo od tla i izdiglo nad... 11.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-11T20:42+0100
2021-11-11T20:42+0100
2021-11-15T11:16+0100
rusija
kultura
fjodor mihajlovič dostojevski
dostojevski – dva veka od rođenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0b/1131490404_0:0:3078:1731_1920x0_80_0_0_1f1717160b7af686516a772d3ab262ce.jpg
Ono što je čuvenih ruski pisac Fjodor Mihailovič Dostojevski u svom čuvenom „Govoru o Puškinu“ izgovorio te davne 1880. godine, na otkrivanju spomenika velikom pesniku, po snazi napisanog ne zaostaje za njegovim beletrističkim delom, a njegova današnja aktuelnost briše vremensku distancu od jednog i po veka.O čemu je govorio tvorac „Karamazovih“ tog 8. juna na sednici Društva ljubitelja ruske reči i zašto je njegov govor proglašen „događajem“ i istovremeno osporen? Kome su upućene reči da će „naša siromašna zemlja možda reći novu reč svetu“?Moralna crta ruskog narodaObjašnjenje stiže od samog pisca, koji je osetio potrebu da dodatno objasni svoje reči.„Ja u svom govoru naglašavam da i ne pokušavam da ruski narod poredim sa zapadnim narodima u oblasti ekonomske ili naučne slave. Govorim samo da su ruska duša i genije ruskog naroda, možda, najpogodniji da prihvate ideju svečovečanskog ujedinjenja, bratske ljubavi i trezvenog pogleda koji oprašta neprijateljstvo, vidi i poštuje razlike, razrešava protivurečnosti. To nije ekonomska, niti neka druga slična crta, to je isključivo moralna crta i ko može da je osporava, da tvrdi da je ruski narod ne poseduje“, objašnjava Dostojevski svoj govor u „Piščevom dnevniku“.I već u narednim pasusima slavni romanopisac slika one kojima je objašnjenje namenjeno i koji su povodom govora imali polemičan i kritički stav: rusku zapadnjačku inteligenciju koja nije razumevala, još manje poštovala snagu ruskog naroda i njegovu prosvećenost stečenu kroz vekove. Dostojevski slika onu inteligenciju koja je tvrdila da Rusija kao siromašna i neuredna zemlja ne može da ima visoka stremljenja sve dok „ekonomski i građanski“ ne sustigne zapad.Odbacujući takvo uverenje kao čist apsurd, Dostojevski mu suprotstavlja jasan stav da najveća moralna bogatstva duha i njihova suština ne zavise od ekonomske snage.„Naša siromašna neuređena zemlja, ako se izuzme njen najviši sloj, sva je kao jedan čovek. Osamdeset miliona njenog življa predstavlja takvo duhovno jedinstvo kakvog u Evropi nigde nema i ne može ga biti, pa već samo zbog toga ne može se reći da nam je zemlja neuredna, a u bukvalnom smislu ne može se reći ni da je siromašna.“Evropa obolela, koliko sutra može da se srušiO Evropi, kojoj se teži, i u kojoj su se stekla tolika bogatstva, pisac govori kao o „obolelom građanskom poretku“ koji koliko sutra može da se sruši.Za razliku od slovenofila (u koje je ubrajao i sebe, kao i samoga Puškina), i stava da se „duh ljubavi i jedinstva može posedovati i nositi u sebi i u ekonomskom siromaštvu“, liberalni ruski intelektualci, prema mišljenju slavnog pisca, u ruskom narodu vide samo inertnu masu koja ne može ničemu da nauči, koja koči razvitak Rusije ka progresu i koju treba potpuno preobraziti.„Da bi se to postiglo treba usvojiti građanski poredak kakav imaju evropske zemlje. Naš narod je prosjak i kmet što je uvek i bio i ne može imati ni svoj lik, ni svoje ideje... Za narod kao što je naš dobro je da nema svoju istoriju a sve ono što ima pod tom firmom treba da odbaci s gnušanjem. Istoriju može imati samo naše intelektualno društvo kome narod treba da služi isključivo svojim radom i svojom snagom“, objašnjava pisac liberalne stavove ruske zapadnjačke inteligencije.Puškinova vera u ruski karakterO njima je na svoj umetnički uverljiv način pevao i Puškin, tvrdi Dostojevski, opisujući u svojim delima „nesrećne lutalice po rodnoj zemlji. Ali, nasuprot tim lutalicama, kakav je i Onjegin, stoje besmrtni likovi, poput Tatjane koja, kako kaže Dostojevski, svojim blagorodnim instinktom naslućuje gde je i u čemu je pravda i u dnu svoje ruske duše shvata da se nijedna sreća ne može graditi na tuđoj nesreći.„Kod Puškina se stalno oseća vera u ruski karakter, vera u njegovu duhovnu snagu, a gde ima vere, tu ima i nade, velike nade u Rusa“, veli Dostojevski i u završnici „Govora“ još jednom podseća na ogromni Puškinov značaj koji premašuje samu književnost:Na kraju svog „zahuktalog“ govora Dostojevski priznaje da je uverenje o tome da samo rusko srce može da pruži utočište evropskoj tuzi, prihvatio i od samog genijalnog Puškina.„Od svih drugih je rusko srce možda najpogodnije za svesvetsko, svečovečansko bratsko ujedinjenje, tragove toga nalazim u našoj istoriji, u našim darovitim ljudima, u Puškinovom umetničkom geniju. Nije važno što nam je zemlja siromašna, nju je `porobljenu suzom svojom blagosiljao Hrist`“, zaključuje Dostojevski svoj „Govor o Puškinu“.
https://lat.sputnikportal.rs/20211111/rusija-i-svet-obelezavaju-200-godina-od-rodjenja-dostojevskog-1131471723.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211111/dva-veka-fjodora-dostojevskog--veciti-sabesednik-svih-mislecih-ljudi-1131470839.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210923/tako-je-govorio-dostojevski-samo-rusija-moze-srbiju-da-sacuva-od-propasti-1130112019.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
rusija, kultura, fjodor mihajlovič dostojevski, dostojevski – dva veka od rođenja
rusija, kultura, fjodor mihajlovič dostojevski, dostojevski – dva veka od rođenja
Dostojevski: Samo rusko srce može da pruži utočište evropskoj tuzi
20:42 11.11.2021 (Osveženo: 11:16 15.11.2021) Genijalnim umom i čisto ruskim srcem, Puškin je prvi otkrio glavnu bolest našeg intelektualnog društva, koje se istorijski odvojilo od tla i izdiglo nad narodom. Njegovoj dijagnozi dugujemo otkrivanje naše bolesti, on nam je prvi dao nadu da nije smrtonosna i da rusko društvo može da se izleči ako se približi narodnoj pravdi, pisao je Dostojevski.
Ono što je čuvenih ruski pisac Fjodor Mihailovič Dostojevski u svom čuvenom „Govoru o Puškinu“ izgovorio te davne 1880. godine, na otkrivanju spomenika velikom pesniku, po snazi napisanog ne zaostaje za njegovim beletrističkim delom, a njegova današnja aktuelnost briše vremensku distancu od jednog i po veka.
O čemu je govorio tvorac „Karamazovih“ tog 8. juna na sednici Društva ljubitelja ruske reči i zašto je njegov govor proglašen „događajem“ i istovremeno osporen? Kome su upućene reči da će „naša siromašna zemlja možda reći novu reč svetu“?
Moralna crta ruskog naroda
Objašnjenje stiže od samog pisca, koji je osetio potrebu da dodatno objasni svoje reči.
„Ja u svom govoru naglašavam da i ne pokušavam da ruski narod poredim sa zapadnim narodima u oblasti ekonomske ili naučne slave. Govorim samo da su ruska duša i genije ruskog naroda, možda, najpogodniji da prihvate ideju svečovečanskog ujedinjenja, bratske ljubavi i trezvenog pogleda koji oprašta neprijateljstvo, vidi i poštuje razlike, razrešava protivurečnosti. To nije ekonomska, niti neka druga slična crta, to je isključivo moralna crta i ko može da je osporava, da tvrdi da je ruski narod ne poseduje“, objašnjava Dostojevski svoj govor u „Piščevom dnevniku“.
I već u narednim pasusima slavni romanopisac slika one kojima je objašnjenje namenjeno i koji su povodom govora imali polemičan i kritički stav: rusku zapadnjačku inteligenciju koja nije razumevala, još manje poštovala snagu ruskog naroda i njegovu prosvećenost stečenu kroz vekove. Dostojevski slika onu inteligenciju koja je tvrdila da Rusija kao siromašna i neuredna zemlja ne može da ima visoka stremljenja sve dok „ekonomski i građanski“ ne sustigne zapad.
Odbacujući takvo uverenje kao čist apsurd, Dostojevski mu suprotstavlja jasan stav da najveća moralna bogatstva duha i njihova suština ne zavise od ekonomske snage.
„Naša siromašna neuređena zemlja, ako se izuzme njen najviši sloj, sva je kao jedan čovek. Osamdeset miliona njenog življa predstavlja takvo duhovno jedinstvo kakvog u Evropi nigde nema i ne može ga biti, pa već samo zbog toga ne može se reći da nam je zemlja neuredna, a u bukvalnom smislu ne može se reći ni da je siromašna.“
Evropa obolela, koliko sutra može da se sruši
O Evropi, kojoj se teži, i u kojoj su se stekla tolika bogatstva, pisac govori kao o „obolelom građanskom poretku“ koji koliko sutra može da se sruši.
„Međutim, taj potkopani i oboleli građanski poredak nudi se našem narodu kao ideal kome treba da stremi, da bi tek pošto ga dostigne mogao da protepa neku svoju reč Evropi“, ironičan je veliki pisac.
Za razliku od slovenofila (u koje je ubrajao i sebe, kao i samoga Puškina), i stava da se „duh ljubavi i jedinstva može posedovati i nositi u sebi i u ekonomskom siromaštvu“, liberalni ruski intelektualci, prema mišljenju slavnog pisca, u ruskom narodu vide samo inertnu masu koja ne može ničemu da nauči, koja koči razvitak Rusije ka progresu i koju treba potpuno preobraziti.
„Da bi se to postiglo treba usvojiti građanski poredak kakav imaju evropske zemlje. Naš narod je prosjak i kmet što je uvek i bio i ne može imati ni svoj lik, ni svoje ideje... Za narod kao što je naš dobro je da nema svoju istoriju a sve ono što ima pod tom firmom treba da odbaci s gnušanjem. Istoriju može imati samo naše intelektualno društvo kome narod treba da služi isključivo svojim radom i svojom snagom“, objašnjava pisac liberalne stavove ruske zapadnjačke inteligencije.
Puškinova vera u ruski karakter
O njima je na svoj umetnički uverljiv način pevao i Puškin, tvrdi Dostojevski, opisujući u svojim delima „nesrećne lutalice po rodnoj zemlji. Ali, nasuprot tim lutalicama, kakav je i Onjegin, stoje besmrtni likovi, poput Tatjane koja, kako kaže Dostojevski, svojim blagorodnim instinktom naslućuje gde je i u čemu je pravda i u dnu svoje ruske duše shvata da se nijedna sreća ne može graditi na tuđoj nesreći.
„Kod Puškina se stalno oseća vera u ruski karakter, vera u njegovu duhovnu snagu, a gde ima vere, tu ima i nade, velike nade u Rusa“, veli Dostojevski i u završnici „Govora“ još jednom podseća na ogromni Puškinov značaj koji premašuje samu književnost:
„Slobodno se može reći: da nije bilo Puškina, ne bi bilo ni talenata koji su došli posle njega. Da nije bilo Puškina ne bi se, možda, tako odlučno (mada još ne kod svih, nego samo kod manjeg broja) manifestovala naša vera u našu rusku samostalnost, naša sad već svesna nada u naše narodne snage, a zatim i vera u predstojeću samostalnu misiju u porodici evropskih naroda.“
Na kraju svog „zahuktalog“ govora Dostojevski priznaje da je uverenje o tome da samo rusko srce može da pruži utočište evropskoj tuzi, prihvatio i od samog genijalnog Puškina.
„Od svih drugih je rusko srce možda najpogodnije za svesvetsko, svečovečansko bratsko ujedinjenje, tragove toga nalazim u našoj istoriji, u našim darovitim ljudima, u Puškinovom umetničkom geniju. Nije važno što nam je zemlja siromašna, nju je `porobljenu suzom svojom blagosiljao Hrist`“, zaključuje Dostojevski svoj „Govor o Puškinu“.
