https://lat.sputnikportal.rs/20211021/svet-ce-zadrhtati-sta-ce-se-dogoditi-ako-ukrajina-udje-u-nato-1130856342.html
„Svet će zadrhtati“: Šta će se dogoditi ako Ukrajina uđe u NATO
„Svet će zadrhtati“: Šta će se dogoditi ako Ukrajina uđe u NATO
Sputnik Srbija
Vašington nastavlja da naoružava vojsku Ukrajine, izjavio je američki ministar odbrane i šef Pentagona Lojd Ostin tokom zvanične posete Ukrajini. Prema njegovim rečima, rukovodstvo SAD podržava težnju Kijeva da uđe u NATO – i niko nema prava da to spreči. U Moskvi ovu izjavu smatraju crvenom linijom.
2021-10-21T20:30+0200
2021-10-21T20:30+0200
2021-10-21T21:16+0200
rusija
rusija
ukrajina
nato
alijansa
članstvo u nato-u
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110464/05/1104640529_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e1c67fe5e94e8e8820adbaf9b3ca9ab4.jpg
Crvena linijaPoseta Ostina Ukrajini izazvala je veliku pažnju. Državni mediji nisu skrivali likovanje i tvrdili su da je sada praktično rešeno pitanje članstva Ukrajine u NATO-u. Šef Pentagona nije ništa konkretno obećao Ukrajincima, samo je izneo opšte fraze o podršci suverenitetu i evroatlantskim težnjama, kao i o otvorenim vratima za Ukrajinu.Međutim, to nije bila kurtoazna poseta. Kada je avion Ostina sletao u Kijev, nad Crnim morem, duž obale ruskog Krima, demonstrativno su proletela dva strateška bombardera B-1, Ratnog vazduhoplovstva SAD. Poruka je jasna: „Naselili smo se na duže pored vaših granica“.Iako ni Brisel, ni Vašington ne daju Ukrajini garancije da će ući u NATO, Kremlj se veoma ozbiljno odnosi ka tome. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ukazao da je to grubo kršenje crvene linije nacionalnih interesa Rusije. Moskva će morati da preduzme „najaktivnije mere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost“.Ukrajina je brzo odreagovala. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je arogantno izjavio da Kijev ne brine mišljenje Moskve na ovu temu. Ruski senator Aleksej Puškov mu je parirao – to pitanje, naprotiv, veoma brine evropske saveznike SAD i NATO-a, koji nemaju želju da ratuju sa nuklearnom silom za novog člana Alijanse, koji ne donosi Zapadu ništa osim problema.Na sreću, na kontinentu je malo onih koji žele da šalju svoje vojnike da umiru ne znajući za šta. Eksperti priznaju da su male šanse da Ukrajinu prime u Alijansu. Kako je Sputnjiku saopštio prvi zamenik predsedavajućeg Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov, Lojd Ostin je računao samo na to da smiri kijevske vlasti koji članstvo u Alijansi traže, sada već histeričnim tonom.Verovatno je da će Ukrajina, mada ne skoro, postati članica NATO-a. Mnogo su Amerikanci potrošili na modernizaciju Oružanih snaga Ukrajine, a oni nikada ne ulažu novac bez neke koristi.Pitanje DonbasaEkspert je ubeđen da bi se nakon članstva Ukrajine u NATO-u na istočnim granicama ubrzo pojavila zapadna obaveštajna služba, koja bi pratila vazdušnu i kopnenu situaciju čak do Urala. Pored toga, Amerikanci bi tu rasporedili PVO sisteme, rakete srednjeg i kratkog dometa koje mogu za kratko vreme da dolete do najvećih ruskih gradova.U tom slučaju adekvatna mera Kremlja, smatra ekspert, biće priznavanje nezavisnosti pobunjeničkih republika i njihovo uključivanje u sastav Rusije, čega se na Zapadu veoma plaše. Pored toga, biće potrebno još više ojačati zapadne granice.Nema pravilaTrenutno je glavna prepreka za članstvo Ukrajine u Alijansu – rat u Donbasu. Prema statutu organizacije, države koje imaju nerešena teritorijalna pitanja, etničke ili političke konflikte, ne primaju u Alijansu. U Briselu sede ljudi koji nisu glupaci koji su spremni da na signal preko okeana učestvuju u tuđim ratovima.Tamo shvataju da je potrebno da se poštuju bar neke formalnosti. Sa druge strane, to nije smetalo Alijansi da prizna nezavisnost Kosova zaobilazeći međunarodno pravo, kao i da uđe u Irak bez dozvole Saveta bezbednosti UN.Prema mišljenju politikologa, Rusija mora da bar kao koncept formuliše nacionalnu bezbednost koja će jasno razgraničiti šta predstavlja pretnju za zemlju, a šta ne. Šta se može smatrati „događajem koji prouzrokuje rat“ („casus belli“), a šta ne zahteva posebnu pažnju. Direktan povod za rat nakon članstva Ukrajine u NATO-u, smatra on, može biti raspoređivanje američkih raketa „Tomahavk“ na granicama sa Rusijom.Očigledno je da o ozbiljnosti situacije znaju u Ministarstvu odbrane Rusije. Vojska Zapadnog vojnog okruga čiji osnovni cilj je zaštita od napada iz pravca zapada redovno izvodi vežbe i manevre.
https://lat.sputnikportal.rs/20211021/putin-nato-osvaja-ukrajinu-1130875763.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211019/sef-pentagona-sad-nastavljaju-da-podrzavaju-ukrajinu-po-pitanju-bezbednosti-na-crnom-moru-1130798300.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ukrajina, rusija, nato, članstvo u nato, alijansa, ukrajina, rusija, nato, članstvo u nato, alijansa
ukrajina, rusija, nato, članstvo u nato, alijansa, ukrajina, rusija, nato, članstvo u nato, alijansa
„Svet će zadrhtati“: Šta će se dogoditi ako Ukrajina uđe u NATO
20:30 21.10.2021 (Osveženo: 21:16 21.10.2021) Vašington nastavlja da naoružava vojsku Ukrajine, izjavio je američki ministar odbrane i šef Pentagona Lojd Ostin tokom zvanične posete Ukrajini. Prema njegovim rečima, rukovodstvo SAD podržava težnju Kijeva da uđe u NATO – i niko nema prava da to spreči. U Moskvi ovu izjavu smatraju crvenom linijom. Čime ulazak Ukrajine u NATO-u preti Rusiji i svetu?
Poseta Ostina Ukrajini izazvala je veliku pažnju. Državni mediji nisu skrivali likovanje i tvrdili su da je sada praktično rešeno pitanje članstva Ukrajine u NATO-u.
Šef Pentagona nije ništa konkretno obećao Ukrajincima, samo je izneo opšte fraze o podršci suverenitetu i evroatlantskim težnjama, kao i o
otvorenim vratima za Ukrajinu.
Međutim, to nije bila kurtoazna poseta. Kada je avion Ostina sletao u Kijev, nad Crnim morem,
duž obale ruskog Krima, demonstrativno su proletela dva strateška bombardera B-1, Ratnog vazduhoplovstva SAD. Poruka je jasna: „Naselili smo se na duže pored vaših granica“.
Iako ni Brisel, ni Vašington ne daju Ukrajini garancije da će ući u NATO, Kremlj se veoma ozbiljno odnosi ka tome. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ukazao da je to grubo kršenje crvene linije nacionalnih interesa Rusije. Moskva će morati da preduzme „najaktivnije mere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost“.
Ukrajina je brzo odreagovala. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je arogantno izjavio da Kijev ne brine mišljenje Moskve na ovu temu. Ruski senator Aleksej Puškov mu je parirao – to pitanje, naprotiv, veoma brine evropske saveznike SAD i NATO-a, koji nemaju želju da ratuju sa nuklearnom silom za novog člana Alijanse, koji ne donosi Zapadu ništa osim problema.
Na sreću, na kontinentu je malo onih koji žele da šalju svoje vojnike da umiru ne znajući za šta. Eksperti priznaju da su male šanse da Ukrajinu prime u Alijansu. Kako je Sputnjiku saopštio prvi zamenik predsedavajućeg Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov, Lojd Ostin je računao samo na to da smiri kijevske vlasti koji članstvo u Alijansi traže, sada već histeričnim tonom.
Verovatno je da će Ukrajina, mada ne skoro, postati članica NATO-a. Mnogo su Amerikanci potrošili na modernizaciju Oružanih snaga Ukrajine, a oni nikada ne ulažu novac bez neke koristi.
„Zaista, Ukrajina je za Rusiju ta crvena linija, iza koje se ne sme NATO puštati ni u kom slučaju. Razlog je jednostavan: ukrajinski narod je etnički identičan ruskom. Ulazak zemlje u NATO bi stvorilo preduslove za građanski rat. To bi bilo veoma korisno za SAD. Pentagon već formira vojsku prvog ešalona iz Oružanih snaga Ukrajine, koja bi u slučaju konflikta Rusije i Alijanse prva krenula i prva poginula. Kako se kaže – Vašington je spreman da ratuje sa Moskvom do poslednjeg Ukrajinca“, rekao je doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov.
Ekspert je ubeđen da bi se nakon članstva Ukrajine u NATO-u na istočnim granicama ubrzo pojavila zapadna obaveštajna služba, koja bi pratila vazdušnu i kopnenu situaciju čak do Urala. Pored toga, Amerikanci bi tu rasporedili PVO sisteme, rakete srednjeg i kratkog dometa koje mogu za kratko vreme da dolete do najvećih ruskih gradova.
„Ne treba zaboraviti ni probleme u Donbasu. Posle članstva Ukrajine u NATO-u moguće je da će tada sa nepriznatim republikama ratovati zapadni vojnici. Tada, ili DNR i LNR očekuje potpuni slom, ili će ih podržati Rusija, što će dovesti do otvorene konfrontacije sa Zapadom“, dodao je Sivkov.
U tom slučaju adekvatna mera Kremlja, smatra ekspert, biće priznavanje nezavisnosti pobunjeničkih republika i njihovo uključivanje u sastav Rusije, čega se na Zapadu veoma plaše. Pored toga, biće potrebno još više ojačati zapadne granice.
„U svakom slučaju, Ukrajina u NATO-u je ozbiljna opasnost za nas i to ne sme da se ignoriše“, podvukao je Sivkov.
Trenutno je glavna prepreka za članstvo Ukrajine u Alijansu – rat u Donbasu. Prema statutu organizacije, države koje imaju nerešena teritorijalna pitanja, etničke ili političke konflikte, ne primaju u Alijansu. U Briselu sede ljudi koji nisu glupaci koji su spremni da na signal preko okeana učestvuju u tuđim ratovima.
Tamo shvataju da je potrebno da se poštuju bar neke formalnosti. Sa druge strane, to nije smetalo Alijansi da prizna nezavisnost Kosova zaobilazeći međunarodno pravo, kao i da uđe u Irak bez dozvole Saveta bezbednosti UN.
„Mi pravimo ustupke, ali nam Zapad ne čini takve usluge. NATO nastavlja sa ucenama. Njihov poslednji korak – proterivanje naših diplomata iz svih struktura koje se bave saradnjom Rusije i Alijanse. Principi saradnje koji su nastali u periodu Hladnog rata su već zastareli. Sada je na snazi samo pravo jačeg. I naravno, Ukrajina zaista želi da se priključi tom svetu jakih“, smatra profesor Akademije vojnih nauka Sergej Sudakov.
Prema mišljenju politikologa, Rusija mora da bar kao koncept formuliše nacionalnu bezbednost koja će jasno razgraničiti šta predstavlja pretnju za zemlju, a šta ne. Šta se može smatrati „događajem koji prouzrokuje rat“ („casus belli“), a šta ne zahteva posebnu pažnju. Direktan povod za rat nakon članstva Ukrajine u NATO-u, smatra on, može biti raspoređivanje američkih raketa „Tomahavk“ na granicama sa Rusijom.
„Mi do poslednjeg trenutka nećemo znati kakve bojeve glave one imaju. Može da bude konvencionalna, a može da bude i nuklearna. Salvu od nekoliko hiljada raketa ‘Tomahavk’ je teško zaustaviti, iako imamo najbolji i najrazvijeniji PVO sistem na svetu“, objašnjava Sudakov.
Očigledno je da o ozbiljnosti situacije znaju u Ministarstvu odbrane Rusije. Vojska Zapadnog vojnog okruga čiji osnovni cilj je zaštita od napada iz pravca zapada redovno izvodi vežbe i manevre.
