https://lat.sputnikportal.rs/20211014/reforma-nastave-pogubna-za-istorijsku-svest-ucenika-u-srbiji--upozoravajuca-peticija-studenata--1130652099.html
Reforma nastave pogubna za istorijsku svest učenika u Srbiji — upozoravaju studenti
Reforma nastave pogubna za istorijsku svest učenika u Srbiji — upozoravaju studenti
Sputnik Srbija
Studenti istorije Filozofskog fakulteta u Nišu zatražili su održavanje javne diskusije o reformisanom planu nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim... 14.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-14T19:19+0200
2021-10-14T19:19+0200
2021-10-15T09:40+0200
društvo
studenti
srbija – društvo
društvo
reforma nastave istorije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/05/1124778614_0:168:1921:1248_1920x0_80_0_0_4e226aa8bef81d092fc7b54e94ddda7c.jpg
Studenti istorije Filozofskog fakulteta u Nišu za reformu su saznali preko peticije podnete sredinom ove godine, kojom se zahteva hitno ukidanje reformisanog programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, a o kojoj je „Sputnjik“ ranije pisao.Studenti upozoravaju na reformuAnaliziranjem plana i programa nastave studenti su uočili probleme u njihovoj strukturi i njihovom sadržaju. Oni smatraju da je nova reforma, kojom se hronološki princip učenja zamenjuje tematskim, doneta „preko noći“ i da je štetna po kvalitet nastave.„To je izuzetno kompleksan i težak princip koji zahteva veliko predznanje. Istorija je nauka o uzrocima i posledicama, a kod tematskog principa uzročno-posledična veza se potpuno gubi. Deca skaču s teme na temu, bez potpunog logičko-kognitivnog povezivanja gradiva kao celine. To je najveći problem tog principa. Čak ga ni mi na fakultetu ne koristimo“, predočava student istorije Filozofskog fakulteta u Nišu Lazar Gocić za „Sputnjik“.Kako kaže, studente posebno brine smanjivanje fonda časova istorije u srednjim stručnim školama i cilj novog plana i programa — da učenici ovladaju pojmovima, a ne sadržajem, odnosno činjenicama:„Tu se ugrožava znanje. Ako ne znate činjenice, ako ne ulazite u detalje, istoriju ne možete znati dobro. Takođe, u zajedničkom odgovoru Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja navodi se da je nastavnicima-predavačima sada data sloboda da samostalno biraju raspored tema koje će predavati na časovima. Postavlja se pitanje zašto su onda izdati novi udžbenici, a roditelji primorani na dodatni trošak ako će nastavnici opet raditi po starom, jer je nemoguće napraviti drugačiji redosled od hronološkog.“Poziv na diskusijuStudenti ističu da u vreme donošenja reforme nije održana temeljna i sveobuhvatna javna diskusija koja uključuje sve kvalifikovane i kredibilne činioce, a bez koje, kako napominju, plan i program nastave istorije ne može da se donese. Kako dodaju, javnosti se predočavaju pojedinačna, netransparentna i nerelevantna istraživanja u vidu anketa u koje nemaju poverenje.Oni zato pozivaju Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i profesore istorije da sednu za sto i detaljno porazgovaraju o reformi nastave istorije.Poziv na diskusiju dosad su podržala 53 studenta istorije Filozofskog fakulteta u Nišu, među kojima su i asistenti i istraživači-pripravnici. Oni su pozvali i kolege s univerziteta u Beogradu, Prištini i Novom Sadu da im pomognu da u narednih mesec dana organizuju „onlajn“ panel diskusije i debate o reformi, kako bi pružili primer razgovora kakav žele da vide.
https://lat.sputnikportal.rs/20210820/kako-se-prijaviti-za-dodelu-novca-za-udzbenike-i-sta-je-potrebno-od-dokumenata-video-1128608979.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210630/beogradskim-osnovcima-tableti-i-besplatni-digitalni-udzbenici-nastavnicima-laptopi-1125789818.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210316/sokantan-udzbenik-decu-uce-musko-zensko-medjupol-1124852797.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/05/1124778614_0:0:1921:1440_1920x0_80_0_0_dc25898277c30bd7fa43f3a038f5236a.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
reforma, nastava, istorija, studenti
reforma, nastava, istorija, studenti
Reforma nastave pogubna za istorijsku svest učenika u Srbiji — upozoravaju studenti
19:19 14.10.2021 (Osveženo: 09:40 15.10.2021) Studenti istorije Filozofskog fakulteta u Nišu zatražili su održavanje javne diskusije o reformisanom planu nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, u kojoj bi učestvovali profesori istorije i nadležne prosvetne institucije, jer smatraju da je nova reforma pogubna za kvalitetno formiranje istorijske i nacionalne svesti učenika.
Studenti istorije Filozofskog fakulteta u Nišu za reformu su saznali
preko peticije podnete sredinom ove godine, kojom se zahteva hitno ukidanje reformisanog programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, a o kojoj je
„Sputnjik“ ranije pisao.
Studenti upozoravaju na reformu
Analiziranjem plana i programa nastave studenti su uočili probleme u njihovoj strukturi i njihovom sadržaju. Oni smatraju da je nova reforma, kojom se hronološki princip učenja zamenjuje tematskim, doneta „preko noći“ i da je štetna po kvalitet nastave.
„To je izuzetno kompleksan i težak princip koji zahteva veliko predznanje. Istorija je nauka o uzrocima i posledicama, a kod tematskog principa uzročno-posledična veza se potpuno gubi. Deca skaču s teme na temu, bez potpunog logičko-kognitivnog povezivanja gradiva kao celine. To je najveći problem tog principa. Čak ga ni mi na fakultetu ne koristimo“, predočava student istorije Filozofskog fakulteta u Nišu Lazar Gocić za „Sputnjik“.
Kako kaže, studente posebno brine smanjivanje fonda časova istorije u srednjim stručnim školama i cilj novog plana i programa — da učenici ovladaju pojmovima, a ne sadržajem, odnosno činjenicama:
„Tu se ugrožava znanje. Ako ne znate činjenice, ako ne ulazite u detalje, istoriju ne možete znati dobro. Takođe, u zajedničkom odgovoru Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja navodi se da je nastavnicima-predavačima sada data sloboda da samostalno biraju raspored tema koje će predavati na časovima. Postavlja se pitanje zašto su onda izdati novi udžbenici, a roditelji primorani na dodatni trošak ako će nastavnici opet raditi po starom, jer je nemoguće napraviti drugačiji redosled od hronološkog.“
Studenti ističu da u vreme donošenja reforme nije održana temeljna i sveobuhvatna javna diskusija koja uključuje sve kvalifikovane i kredibilne činioce, a bez koje, kako napominju, plan i program nastave istorije ne može da se donese. Kako dodaju, javnosti se predočavaju pojedinačna, netransparentna i nerelevantna istraživanja u vidu anketa u koje nemaju poverenje.
Oni zato pozivaju Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i profesore istorije da sednu za sto i detaljno porazgovaraju o reformi nastave istorije.
„Smatramo da pokretači peticije imaju određene argumente koje su na mestu i s kojima se slažemo. Želimo da se ti argumenti čuju. Da se sedne za pregovarački sto, napravi panel diskusija tokom koje će svi biti upoznati s ciljevima, strukturom i problemima ove reforme, kako bi se na osnovu toga došlo do valjanog dugoročnog rešenja, a ne da posle nekoliko godina ponovo vršimo reforme i vrtimo se u krug kao što to činimo poslednjih decenija“, napominje Gocić.
Poziv na diskusiju dosad su podržala 53 studenta istorije Filozofskog fakulteta u Nišu, među kojima su i asistenti i istraživači-pripravnici. Oni su pozvali i kolege s univerziteta u Beogradu, Prištini i Novom Sadu da im pomognu da u narednih mesec dana organizuju „onlajn“ panel diskusije i debate o reformi, kako bi pružili primer razgovora kakav žele da vide.