- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Proterivanje ruskih diplomata iz NATO-a koordinirano s Vašingtonom

Hladni rat - Sputnik Srbija, 1920, 07.10.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Odluka Severnoatlantske alijanse da protera ruske diplomate iz Brisela samo dan posle signala o otopljavanju odnosa koja podriva šanse za normalizaciju odnosa Moskve i NATO-a koordinisana je sa Vašingtonom, smatra ruski ekspert Konstantin Blohin.
Dokle god se NATO fokusira na politiku obuzdavanja Rusije, ne treba gajiti iluzije o poboljšanju odnosa, dodao je on.
Odluka Severnoatlantske alijanse da protera osam ruskih diplomata zbog „naprijateljskih aktivnosti“, i to dan nakon što je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao Alijansu da očuva odnose sa Rusijom kako bi se izbegao novi hladni rat ili nova trka u naoružanju, samo je nastavak politike obuzdavanja Rusije, smatra ruski ekspert.
„Mislim da zapravo i nema protivrečnosti, jer se takve izjave stalno daju. To jest, s jedne strane, oni izjavljuju da je Rusija neprijatelj, da je glavna pretnja slobodnom demokratskom svetu, svetskom liberalnom poretku, dok su istovremeno svesni da je potrebno održavati dijalog sa Rusijom kako se ta situacija ne bi otela kontroli i kako se Hladni rat ne bi pretvorio u ‘gorući’, jer sukob sa Rusijom može dovesti do nepredvidivih posledica za same članice NATO -a, pre svega za SAD“, kaže Blohin.
Dok SAD i njeni saveznici sprovode politiku obuzdavanja Rusije, američki eksperti upozoravaju da se Rusijom ni u kom slučaju ne treba direktno sukobljavati, podseća Blohim.
„Istovremeno, Bajden izjavljuje da će sarađivati sa Rusijom samo u onim sferama koje su u interesu SAD. Drugim rečima, ova Stoltenbergova izjava je u duhu američke politike, u duhu opšteg odnosa Zapada prema Rusiji. Njihova namera je izvršiti pritisak na Rusiju i obuzdati je na sve moguće načine, a istovremeno održavati dijalog kako ne bi došlo do nepredvidivih rezultata. To je politika pragmatizma“, ocenjuje Blohin.

Izmišljena ruska pretnja razlog postojanja NATO-a

Osnovan sa ciljem odbrane svojih članica i obuzdavanja protivničkog Varšavskog pakta u jeku Hladnog rata, NATO i nakon raspada Sovjetskog Saveza traga za smislom svog postojanja, a „ruska pretnja“ je faktički jedina osnova za postojanje NATO-a i očuvanje strateške kontrole SAD nad Evropom. Bez te izmišljene pretnje došlo bi do raspada Alijanse.
Pored toga, danas je „ruska pretnja“ potrebna, smatra Blohin, i kako bi se Zapad konsolidovao, s obzirom na pukotine u odnosima SAD i EU oko formiranja evropske vojske.
„Jasno je da se teza o ruskoj pretnji održava radi konsolidacije samog Zapada, jer je sam Zapad podeljen i govori se o stvaranju njegove evropske vojske, a najnovije inicijative Vašingtona zadale su udarac evroatlantskoj solidarnosti… SAD su upravo obrisale noge o Francusku i pokazale da ne vode računa o njenim interesima, a Francuska je velika sila. Dakle, jasno je da na Zapadu postoji raskol, a da bi se konsolidovao Zapad, konsolidovao NATO, teza o ruskoj pretnji je jednostavno neophodna. I zato se stalno čuju takve izjave da je Rusija neprijatelj, da je Rusija je ’naš izazov‘, ali istovremeno, sarađujemo s njom“, objašnjava Blohin.
Osvrćući se na protivrečnosti u delima i izjavama predstavnika NATO-a o normalizaciji odnosa sa Rusijom, Blohin smatra da ne treba gajiti iluzije o obnavljanju dijaloga sa NATO-om i poboljšanju odnosa. Ključna reč je „poverenje“, a ono je očigledno izgubljeno.

„Maglovite“ perspektive

Pre nego što je proterano osam saradnika ruske Misije pri Alijansi, rukovodioci NATO-a ne samo da su govorili o važnosti deeskalacije u odnosima sa Rusijom, nego su pozivali da se u Brisel pošalje ambasador i da se obnovi dijalog u okviru Saveta Rusija–NATO, koji je glavni mehanizam kontakta između dve strane.
Rusija ne odbija rad u Savetu Rusija–NATO, ali je kamen spoticanja to što se Moskva zalaže za pretvaranje Saveta u kanal komunikacije između vojski kako bi se rešila brojna praktična bezbednosna pitanja i sprečili incidenti, dok Severnoatlantska alijansa smatra da na ovoj platformi treba raspravljati o političkim pitanjima i koristi je za kritiku Moskve. Smisao tih sastanaka je izgubljen, jer su svi prethodni poslednjih godina počinjani i završavani raspravama o Ukrajini i Krimu.
Savet Rusija–NATO je ruska ideja. Još početkom dvehiljaditih godina ruski predsednik Vladimir Putin predložio je stvaranje savetodavnog tela za rešavanje postojećih razlika i nesuglasica. Očekivalo se da će se time staviti tačka na Hladni rat. Do tada se nakupilo mnogo toga, od sistemskog širenja NATO-a na Istok (nasuprot ranijim obećanjima da do toga neće doći) do rata u Jugoslaviji. Takođe, pojavila se bila i potreba za zajedničkom borbom protiv zajedničke pretnje – međunarodnog terorizma.
Savet je funkcionisao sve dok ga NATO nije prvi put zamrzao 2008. godine, posle rata Rusije i Gruzije zbog Južne Osetije, a zatim ponovo 2014. godine posle događaja u Ukrajini i prisajedinjenja Krima.
Kontakti su privremeno bili obnovljeni 2017. godine zbog višegodišnjeg rata u Siriji i Iraku.
Uzimajući u obzir poslednje događaje sa oduzimanjem akreditacija osmorici saradnika ruske Misije pri NATO-u i skraćivanjem Misije sa 20 na 10 predstavnika izgledi da se odnosi Rusije i NATO-a poprave su „magloviti“, kaže Blohin.
„Taj događaj liči na želju nekih američkih senatora da sprovedu iste mere prema ruskim diplomatama u SAD. S obzirom da se sve to dešava gotovo isto vreme, ovo se čini kao sinhronizovana akcija“, dodao je ekspert.
Podsećajući na ovonedeljne zahteve nekolicine američkih senatora koji su od američkog predsednika Džozefa Bajdena zatražili da protera iz zemlje 300 ruskih diplomata ukoliko ruske vlasti ne pristanu na povećanje broja članova osoblja američke ambasade u Moskvi, Blohin konstatuje da je očigledno da Vašington ni ne zna koliko tamo ima ruskih diplomata.
„Izgleda mi kao da je akcija sa obe strane Atlantika, takoreći, sinhronizovana. Očigledno je da nema šanse da se Savet Rusija-NATO obnovi ako se takve radnje sprovode. Jasno je da će u takvoj atmosferi biti teško rešiti određene probleme za pregovaračkim stolom, posebno ako se smanji broj glavnih pregovarača. Zbog svega toga je očigledno da je sve ovo prožeto izuzetno negativnom atmosferom. Ne bih se posebno nadao poboljšanju odnosa Rusije sa Zapadom ili sa NATO-om, a takođe ne bih puno nada ulagao ni kada je reč o izgledima tog Saveta i njegovom funkcionisanju punom snagom“, zaključio je Blohin.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom - Sputnik Srbija, 1920, 23.09.2021
RUSIJA
Lavrov na sastanku sa Stoltenbergom: Rusija neće u NATO, ne iskušavajte sreću
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala