https://lat.sputnikportal.rs/20211003/srpski-jezik-cirilica-dositej-centar-stefan-djuric-1130336326.html
Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski
Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski
Sputnik Srbija
Srpski jezik i ćirilica nalaze se u nezavidnom položaju u obrazovnom sistemu, upozoravaju stručnjaci. Iako je uvođenjem Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom... 03.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-03T14:31+0200
2021-10-03T14:31+0200
2021-10-04T10:35+0200
društvo
ćirilica
srpski jezik
srbija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111132/21/1111322164_0:126:5457:3195_1920x0_80_0_0_7365d915dfb2e16dec400b5c0d42db71.jpg
Prema rečima profesora srpskog jezika i književnosti i predsednika Centra za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture ,,Dositej“ Vladimira Milojevića, jedan od ključnih problema je to što se maternji jezik proučava samo na filološkim i učiteljskim fakultetima širom Srbije.Nezavidan položaj srpskog jezikaOn ističe da bi svaki akademski građanin, nezavisno od struke, trebalo da poznaje jezička pravila:„Ne znam kako opravdati činjenicu da na nekim tehničkim, pravnim ili ekonomskim fakultetima imamo jedan ili dva strana jezika koje studenti polažu, a da ni u jednom trenutku nemaju srpski jezik. Izučavanje maternjeg jezika se završava sa srednjoškolskim obrazovanjem, a i do tada ono nije u dovoljnoj meri zastupljeno.“Stručna javnost je, kako kaže, dugo upozoravala na nezavidan položaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma u školstvu, a država je konačno prepoznala da njihov položaj treba da poboljša.On podvlači da je negovanje i očuvanje jezičke kulture i ćiriličnog pisma danas od ključnog značaja i ocenjuje da je dobro što je nedavno donet Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, jer je ćirilica bila prilično ugrožena.„Ako danas šetate Beogradom ili bilo kojim drugim gradom, Knez Mihailovom ulicom, a ne znate da je taj grad u Srbiji, teško biste poverovali da ste u našoj zemlji, jer kada gledate natpise, sve je latinično i ne samo to, nego je i na stranom jeziku, obično engleskom, koji je u ovom trenutku jezik uticaja i moći. Treba da zamenimo strane reči domaćim, ali ne po svaku cenu i na silu, već onda kada je to moguće. Da počistimo najpre svoje dvorište. Za početak, da ne idemo u ’šoping‘, nego u kupovinu“, kaže Milojević.„Dositej“ čuva jezik i ćirilicuVođena izazovima s kojima se maternji jezik danas suočava u obrazovnom sistemu i mišlju Duška Radovića da „srpski jezik nema nikoga drugog osim nas“, grupa profesora srpskog jezika i drugih čuvara narodne tradicije rešila je da doprinese očuvanju jezika i pisma i osnovala Centar za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture ,,Dositej“.Očuvanje srpskog jezika i ćirilice Centar sprovodi kroz različite manifestacije: izložbe, sajmove, prezentacije, obuke... „Dositej“ organizuje seminare i radionice za korporacije i ljude u dijaspori, u kojima ukazuje na jezička pravila, tipične greške i jezičke nedoumice i upućuje na relevantnu literaturu: rečnik, pravopis i gramatiku.„Naš sistem kao pismenog čoveka prepoznaje onog ko je završio osnovnu školu, koja je i obavezna. Nažalost, svedoci smo da to realno nije tako i da je situacija posve drugačija, da čak i akademski obrazovani ljudi nemaju jezičku kulturu na zavidnom nivou, naročito kad je u pitanju pismena korespodencija. Ako imamo centre za filmsku industriju, različita udruženja za zaštitu životinja i prirode, prirodno je da imamo i centar za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture“, rezonuje Milojević.Centar je počeo da radi u februaru prošle godine, a osim profesora srpskog jezika i književnosti, okupio je i etnologe, antropologe, informatičare...
https://lat.sputnikportal.rs/20210919/zastita-cirilice--prva-brana-ideoloskom-nasilju-nad-srpskim-jezikom-1129945689.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210915/skupstine-srbije-i-republike-srpske-usvojile-zakone-o-zastiti-cirilice-1129843649.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
ćirilica, srpski jezik, srbija – društvo, društvo
ćirilica, srpski jezik, srbija – društvo, društvo
Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski
14:31 03.10.2021 (Osveženo: 10:35 04.10.2021) Srpski jezik i ćirilica nalaze se u nezavidnom položaju u obrazovnom sistemu, upozoravaju stručnjaci. Iako je uvođenjem Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma napravljen pomak u očuvanju jezičke kulture i pismenosti, na mnogim fakultetima srpski jezik se ne izučava, a fond časova u školama je premali.
Prema rečima profesora srpskog jezika i književnosti i predsednika Centra za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture ,,Dositej“ Vladimira Milojevića, jedan od ključnih problema je to što se maternji jezik proučava samo na filološkim i učiteljskim fakultetima širom Srbije.
Nezavidan položaj srpskog jezika
On ističe da bi svaki akademski građanin, nezavisno od struke, trebalo da poznaje jezička pravila:
„Ne znam kako opravdati činjenicu da na nekim tehničkim, pravnim ili ekonomskim fakultetima imamo jedan ili dva strana jezika koje studenti polažu, a da ni u jednom trenutku nemaju srpski jezik. Izučavanje maternjeg jezika se završava sa srednjoškolskim obrazovanjem, a i do tada ono nije u dovoljnoj meri zastupljeno.“
Stručna javnost je, kako kaže, dugo upozoravala na nezavidan položaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma u školstvu, a država je konačno prepoznala da njihov položaj treba da poboljša.
„To je jedan vrlo nezavidan broj časova na nedeljnom nivou. U odnosu na većinu zemalja u okruženju, mi smo zemlja s najmanjim fondom časova svog, maternjeg jezika. U tom kontekstu, ne možemo očekivati ni da on bude usvojen, negovan i primenjivan na pravi način. Srpskom jeziku treba dati nadpredmetni status, treba mu povećati fond časova. U školama se, pogotovo srednjim, moraju ozbiljnije negovati jezik i jezička kultura“, ističe za „Sputnjik“ Milojević.
On podvlači da je negovanje i očuvanje jezičke kulture i ćiriličnog pisma danas od ključnog značaja i ocenjuje da je dobro što je nedavno donet Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, jer je ćirilica bila prilično ugrožena.
„Ako danas šetate Beogradom ili bilo kojim drugim gradom, Knez Mihailovom ulicom, a ne znate da je taj grad u Srbiji, teško biste poverovali da ste u našoj zemlji, jer kada gledate natpise, sve je latinično i ne samo to, nego je i na stranom jeziku, obično engleskom, koji je u ovom trenutku jezik uticaja i moći. Treba da zamenimo strane reči domaćim, ali ne po svaku cenu i na silu, već onda kada je to moguće. Da počistimo najpre svoje dvorište. Za početak, da ne idemo u ’šoping‘, nego u kupovinu“, kaže Milojević.
„Dositej“ čuva jezik i ćirilicu
Vođena izazovima s kojima se maternji jezik danas suočava u obrazovnom sistemu i mišlju Duška Radovića da „srpski jezik nema nikoga drugog osim nas“, grupa profesora srpskog jezika i drugih čuvara narodne tradicije rešila je da doprinese očuvanju jezika i pisma i osnovala Centar za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture ,,Dositej“.
Očuvanje srpskog jezika i ćirilice Centar sprovodi kroz različite manifestacije: izložbe, sajmove, prezentacije, obuke... „Dositej“ organizuje seminare i radionice za korporacije i ljude u dijaspori, u kojima ukazuje na jezička pravila, tipične greške i jezičke nedoumice i upućuje na relevantnu literaturu: rečnik, pravopis i gramatiku.
„Naš sistem kao pismenog čoveka prepoznaje onog ko je završio osnovnu školu, koja je i obavezna. Nažalost, svedoci smo da to realno nije tako i da je situacija posve drugačija, da čak i akademski obrazovani ljudi nemaju jezičku kulturu na zavidnom nivou, naročito kad je u pitanju pismena korespodencija. Ako imamo centre za filmsku industriju, različita udruženja za zaštitu životinja i prirode, prirodno je da imamo i centar za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture“, rezonuje Milojević.
Centar je počeo da radi u februaru prošle godine, a osim profesora srpskog jezika i književnosti, okupio je i etnologe, antropologe, informatičare...
