https://lat.sputnikportal.rs/20210919/zastita-cirilice--prva-brana-ideoloskom-nasilju-nad-srpskim-jezikom-1129945689.html
Zaštita ćirilice – prva brana ideološkom nasilju nad srpskim jezikom
Zaštita ćirilice – prva brana ideološkom nasilju nad srpskim jezikom
Sputnik Srbija
Zaštita ćirilice – prva brana ideološkom nasilju nad srpskim jezikom
2021-09-19T17:15+0200
2021-09-19T17:15+0200
2021-09-19T17:53+0200
kultura
srbija
ćirilica
zakon
srpski jezik
rodna ravnopravnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111413/13/1114131377_0:71:2196:1306_1920x0_80_0_0_dd1b59ed6dc6ff0e70f2efac0ebedf52.jpg
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i član Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU Miloš Kovačević smatra da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, u stvari „Zakon o urušavanju srpskog jezika“ i podseća da Ustavni sud odlučuje o njegovoj ustavnosti. Nada se da će Ustavni sud proglasiti taj zakon neustavnim.Zakon o rodnoj ravnopravnosti – ideološka razgradnja srpskog jezika„Upotreba tog zakona zaista bi dovela do potpune razgradnje srpskog jezika i do uvođenja kroatističke, hrvatske filološke politike u srpski jezik gde bismo se pre ismevali nego što bismo vodili računa o pravilnosti srpskog jezika i očuvanju njegovog sistema i strukture. S te strane je jako dobro da Zakon o upotrebi srpskog jezika nema nikakve veze sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti nego je na svojevrsan način njegov antipod. On je zaštita srpskog jezika a onaj prethodni je zapravo, Zakon protiv srpskog jezika“, ističe Kovačević.Prema rečima lingviste Isidora Bjelaković, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, trebalo bi postaviti pitanje ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti budući da se njime krše osnovna ustavna prava svih građana ove zemlje na slobodu izražavanja.Zakon o zaštiti ćirilice – prvi korak, manje od očekivanogPrema njenim rečima, usvajanje Zakona o upotrebi jezika samo je prvi korak u razvijanju svesti, pre svega, građana Srbije o neophodnosti negovanja forma standardnog srpskog jezika u javnom životu.Kovačević, međutim smatra da je usvojeni zakon doneo „mnogo manje od očekivanog“ jer prave zaštite ćirilice i srpskog jezika ne može biti sve dok je na snazi sadašnji Zakon o upotrebi službenog jezika i pisma u kome postoji „anahrona odredba o podeli upotrebe na javnu i službenu“.Službena upotreba vezana je samo za državne organe i službe na republičkom, pokrajinskom i opštinskom nivou, a sve drugo izlazi iz ingerencija ovog zakona jer se on poziva direktno na službenu upotrebu. Ono što je novo u Zakonu je formiranje Saveta za srpski jezik.Za sada rešena trećina problema„Da je postojao takav Savet, verovatno nikad ne bi mogao da se donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je i antiustavan i Zakon protiv srpskog jezika i s te strane ovo jeste dobra stvar. Zato ovaj zakon treba shvatiti i polupozitivno i polunegativno“, naglašava Kovačević.Ocenjuje ga ipak kao dobar početak jer su „napokon prestala preganjanja sa političarima da je potrebno štititi srpski jezik i ćirilicu“ i što insistira na svesti koja treba da se usadi svim govornicima srpskog jezika.Prema Kovačevićevim rečima, prava zaštita ćirilice bila bi ustavna, što znači da bi Ustavom ćirilica trebalo da bude definisana kao službeno pismo koje se upotrebljava svugde gde se upotrebljava srpski standardni jezik.A prema Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, „ćirilica verovatno ne pokriva ni trećinu onoga što pokriva standardni ili književni srpski jezik“, zaključio je Kovačević.
https://lat.sputnikportal.rs/20210917/recnik-rodne-ravnopravnosti-eu-na-srpskom--po-ugledu-na-banglades-1129897294.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
zakon, zaštita, srpski jezik, ćirilica, ideološko nasilje, rodna ravnopravnost, zakon, zaštita, srpski jezik, čirilica, ideološko nasilje, rodna ravnopravnost
zakon, zaštita, srpski jezik, ćirilica, ideološko nasilje, rodna ravnopravnost, zakon, zaštita, srpski jezik, čirilica, ideološko nasilje, rodna ravnopravnost
Zaštita ćirilice – prva brana ideološkom nasilju nad srpskim jezikom
17:15 19.09.2021 (Osveženo: 17:53 19.09.2021) Bez obzira na nedostatke nedavno usvojenog Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, izuzetno je važno što je izglasan jer „poništava“ dejstvo prethodno usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, smatraju lingvisti.
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i član Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU Miloš Kovačević smatra da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, u stvari „Zakon o urušavanju srpskog jezika“ i podseća da Ustavni sud odlučuje o njegovoj ustavnosti. Nada se da će Ustavni sud proglasiti taj zakon neustavnim.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti – ideološka razgradnja srpskog jezika
„Upotreba tog zakona zaista bi dovela do potpune razgradnje srpskog jezika i do uvođenja kroatističke, hrvatske filološke politike u srpski jezik gde bismo se pre ismevali nego što bismo vodili računa o pravilnosti srpskog jezika i očuvanju njegovog sistema i strukture. S te strane je jako dobro da
Zakon o upotrebi srpskog jezika nema nikakve veze sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti nego je na svojevrsan način njegov antipod. On je zaštita srpskog jezika a onaj prethodni je zapravo, Zakon protiv srpskog jezika“, ističe Kovačević.
Prema rečima
lingviste Isidora Bjelaković, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, trebalo bi postaviti pitanje ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti budući da se njime krše osnovna ustavna prava svih građana ove zemlje na slobodu izražavanja.
„Ono što se Zakonom o upotrebi srpskog jezika donosi jeste zaštita srpskog jezika od ideoloških i političkih pokreta a to je upravo ono što je realizovano Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Kako će sve to biti rešeno i kako će se uskladiti dva oprečna zakona, ne zna se, ali je važno što su donosioci ovog zakona shvatli kakve negativne posledice mogu da nastanu ukoliko dođe do obavezne upotrebe jednog tipa jezika iza koga stoji čista ideologija, a ne nešto što predstavlja prirodan jezički razvoj“, kaže Isidora Bjelaković.
Zakon o zaštiti ćirilice – prvi korak, manje od očekivanog
Prema njenim rečima, usvajanje Zakona o upotrebi jezika samo je prvi korak u razvijanju svesti, pre svega, građana Srbije o neophodnosti negovanja forma standardnog srpskog jezika u javnom životu.
„Zato Zakon posmatram u krajnje afirmativnom svetlu i izuzetno smo zadovoljni što je donesen, ali to ne znači da je problem rešen do kraja. Predstoji još mnogo posla i nadam se da će Ministarstvo kulture, a potom i prosvete i nauke, imati sluha za sve ono što je neophodno činiti kako bi se, pre svega, razvila svest kod ljudi koliko je to važno“, dodaje ona.
Kovačević, međutim smatra da je usvojeni zakon doneo „mnogo manje od očekivanog“ jer prave zaštite ćirilice i srpskog jezika ne može biti sve dok je na snazi sadašnji Zakon o upotrebi službenog jezika i pisma u kome postoji „anahrona odredba o podeli upotrebe na javnu i službenu“.
Službena upotreba vezana je samo za državne organe i službe na republičkom, pokrajinskom i opštinskom nivou, a sve drugo izlazi iz ingerencija ovog zakona jer se on poziva direktno na službenu upotrebu. Ono što je novo u Zakonu je formiranje Saveta za srpski jezik.
Za sada rešena trećina problema
„Da je postojao takav Savet, verovatno nikad ne bi mogao da se donese
Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je i antiustavan i Zakon protiv srpskog jezika i s te strane ovo jeste dobra stvar. Zato ovaj zakon treba shvatiti i polupozitivno i polunegativno“, naglašava Kovačević.
Ocenjuje ga ipak kao dobar početak jer su „napokon prestala preganjanja sa političarima da je potrebno štititi srpski jezik i ćirilicu“ i što insistira na svesti koja treba da se usadi svim govornicima srpskog jezika.
„Zapravo, od njih zavisi zaštita srpskog jezika i ćirilice, jer sâm Zakon u prvom redu upućuje na jezik i ćirilicu kao nacionalne i identitetske kriterijume. Ako toga nismo svesni, ne znam kakav zakon to može nametnuti“, upozorava on.
Prema Kovačevićevim rečima, prava zaštita ćirilice bila bi ustavna, što znači da bi Ustavom ćirilica trebalo da bude definisana kao službeno pismo koje se upotrebljava svugde gde se upotrebljava srpski standardni jezik.
A prema Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, „ćirilica verovatno ne pokriva ni trećinu onoga što pokriva standardni ili književni srpski jezik“, zaključio je Kovačević.
