https://lat.sputnikportal.rs/20210905/stocarstvo-srbija-proizvodnja-mira-kankaras-trklja-1129518469.html
Gubitak od 100 evra po biku: Kako sprečiti krah stočarstva kome se Srbija približava
Gubitak od 100 evra po biku: Kako sprečiti krah stočarstva kome se Srbija približava
Sputnik Srbija
Stočarsku proizvodnju koja je u teškoj situaciji samo na kratak rok može da spasi povećanje premije za mleko, određivanje njegove minimalne cene i prioritet... 05.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-05T11:12+0200
2021-09-05T11:12+0200
2021-09-05T11:12+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
stočarstvo
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/13/1127535290_0:81:1921:1161_1920x0_80_0_0_e7f0701030850f5c49017244ba107925.jpg
To, praktično, znači napuštanje postojećeg sistema, kaže za Sputnjik profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stručnjak za stočarstvo, Vitomir Vidović.A da je sistem neuspešan jasno govore brojke. Tokom 2002. godine prema zvaničnim podacima u Srbiji bilo je 1,2 milona grla krava i junica, a danas ih je tri puta manje.Po njegovoj oceni, treba da imamo tri miliona goveda, a imamo 470.000, imamo 160.000 krmača, a treba nam 1.100.000. Otuda i porazni rezultati spoljnotrgovinske razmene stočarskih proizvoda koja beleži negativan bilans od 51 milion evra u prvoj polovini 2021. godine.Stočarstvo u Srbiji – porazni rezultatiUvoz mleka i mlečnih proizvoda za šest meseci bio je vredan 51,9 miliona evra, a izvoz 39,3 miliona evra. Vrednost uvoza svinjskog mesa od januara, zaključno sa junom ove godine bio je 20,6 miliona, dok je izvoz iznosio svega 1,2 miliona evra, upozoreno je na sastanku proizvođača stočarskih proizvoda i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije.Promeniti sistemVidović ističe da su problem mali i srednju farmeri koji su i najbrojniji, a ostavljeni su sami sebi. Na pitanje, odakle moramo da krenemo da bi oni preživeli, on nema dilemu:„Mislim da Srbija treba da napravi takozvani granski kooperativni sistem. Da se napravi mesna industrija i to odvojeno – mesna industrija govedarstvo, mlečna industrija govedarstvo, da klanice, odnosno mlekare budu nosioci razvoja, jer su oni oni prerađivačka industrija koja višestruko oplemeni kapital u odnosu na primarnu proizvodnju“.U protivnom će, kaže, broj grla i dalje padati. Na pitanje, šta će značiti eventualno povećanje otkupne cene mleka i premija, on smatra da to malo može da zaustavi pad, ali da niko neće hteti da nastavi da radi za gubitke. Ako gubite 30 evra po jednom tovljeniku, ili 100 evra po jednom biku, zašto biste vi to radili, pita se on.U Evropi nemamo šta da tražimoTako bi, kaže, napravili gotov proizvod koji vredi najmanje tri puta više, a to bi bila skroz druga priča. On podseća da smo nekada imali više od 5.000 evra po hektaru godišnjeg prihoda, sada je to hiljadu evra, a trebalo bi, smatra, da prihodujemo 10.000 evra.Ovako mali proizvođači u proseku sa devet krava po mlekarskom domaćinstvu to ne mogu. Onaj ko ima 50 ili 100 krmača ne ostaje mu ništa po jednom grlu, jer ima velike opšte troškove. Isto je i u svinjarstvu i u govedarstvu i mesnom i mlečnom. Zato on i jedini izlaz vidi u potpunoj promeni agrarne politike i kooperativnom, ili zadružnom pristupu koji će udružiti proizvođače koji će svako u svojoj oblasti imati i svoj prerađivački kapacitet.Klanice zvrje prazneOvaj stručnjak podseća i na nemali broj klanica koje zvrje prazne i napuštene od Šida do Zrenjanina.Prerađivačka industrija je, ako hoćemo da budemo produktivni neophodna proizvođačima. On ističe da je svetsko tržište surovo i da mi u Evropi sa mesom i mlekom nemamo šta da tražimo. Tamo je sve popunjeno, oni imaju tolike viškove i naše tržište je Azija i Afrika. Neće to biti ni Rusija, oni će nam još malo izvoziti svinjsko meso, ocena je Vidovića.
https://lat.sputnikportal.rs/20210806/uvoz-zaklao-domace-stocare---cenu-placaju-i-kupci-mesa-u-prodavnicama-1128252153.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210805/trgovci-podigli-cenu-mesu-proizvodjaci-ostali-kratkih-rukava-1128176577.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210804/moze-li-biti-uveden-porez-na-meso-1128157979.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija, stočarstvo, srbija – ekonomija
ekonomija, srbija, stočarstvo, srbija – ekonomija
Gubitak od 100 evra po biku: Kako sprečiti krah stočarstva kome se Srbija približava
Stočarsku proizvodnju koja je u teškoj situaciji samo na kratak rok može da spasi povećanje premije za mleko, određivanje njegove minimalne cene i prioritet stočara pri zakupu zemlje. Rešenje je u pravljenju kooperativnog sistema sa prerađivačkim kapacitetima koji bi sprečili neizbežan krah malih proizvođača kakvi su kod nas u najvećem broju.
To, praktično, znači napuštanje postojećeg sistema, kaže za Sputnjik profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stručnjak za stočarstvo, Vitomir Vidović.
A da je sistem neuspešan jasno govore brojke. Tokom 2002. godine prema zvaničnim podacima u Srbiji bilo je 1,2 milona grla krava i junica, a danas ih je tri puta manje.
Po njegovoj oceni, treba da imamo tri miliona goveda, a imamo 470.000, imamo 160.000 krmača, a treba nam 1.100.000. Otuda i porazni rezultati spoljnotrgovinske razmene stočarskih proizvoda koja beleži negativan bilans od 51 milion evra u prvoj polovini 2021. godine.
Stočarstvo u Srbiji – porazni rezultati
Uvoz mleka i mlečnih proizvoda za šest meseci bio je vredan 51,9 miliona evra, a izvoz 39,3 miliona evra. Vrednost uvoza svinjskog mesa od januara, zaključno sa junom ove godine bio je 20,6 miliona, dok je izvoz iznosio svega 1,2 miliona evra, upozoreno je na sastanku proizvođača stočarskih proizvoda i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije.
Vidović ističe da su problem mali i srednju farmeri koji su i najbrojniji, a ostavljeni su sami sebi. Na pitanje, odakle moramo da krenemo da bi oni preživeli, on nema dilemu:
„Mislim da Srbija treba da napravi takozvani granski kooperativni sistem. Da se napravi mesna industrija i to odvojeno – mesna industrija govedarstvo, mlečna industrija govedarstvo, da klanice, odnosno mlekare budu nosioci razvoja, jer su oni oni prerađivačka industrija koja višestruko oplemeni kapital u odnosu na primarnu proizvodnju“.
U protivnom će, kaže, broj grla i dalje padati. Na pitanje, šta će značiti eventualno povećanje otkupne cene mleka i premija, on smatra da to malo može da zaustavi pad, ali da niko neće hteti da nastavi da radi za gubitke. Ako gubite 30 evra po jednom tovljeniku, ili 100 evra po jednom biku, zašto biste vi to radili, pita se on.
„Nemoguće je biti efikasan sa malim brojem krava, ili krmača zato što su opšti troškovi veliki i vi morate danas da imate 500 krmača minimum ako hoćete da vam nešto ostane. U Evropi se računa da ko nema 600 krmača ne treba ni da počinje da radi. A naši mali proizvođači bi to mogli ako bi se udružili i imali svoju klanicu i od kilograma žive vage napravili tri kilograma nove vrednosti“, ističe naš sagovornik.
U Evropi nemamo šta da tražimo
Tako bi, kaže, napravili gotov proizvod koji vredi najmanje tri puta više, a to bi bila skroz druga priča. On podseća da smo nekada imali više od 5.000 evra po hektaru godišnjeg prihoda, sada je to hiljadu evra, a trebalo bi, smatra, da prihodujemo 10.000 evra.
Ovako mali proizvođači u proseku sa devet krava po mlekarskom domaćinstvu to ne mogu. Onaj ko ima 50 ili 100 krmača ne ostaje mu ništa po jednom grlu, jer ima velike opšte troškove. Isto je i u svinjarstvu i u govedarstvu i mesnom i mlečnom. Zato on i jedini izlaz vidi u potpunoj promeni agrarne politike i kooperativnom, ili zadružnom pristupu koji će udružiti proizvođače koji će svako u svojoj oblasti imati i svoj prerađivački kapacitet.
Ovaj stručnjak podseća i na nemali broj klanica koje zvrje prazne i napuštene od Šida do Zrenjanina.
Prerađivačka industrija je, ako hoćemo da budemo produktivni neophodna proizvođačima. On ističe da je svetsko tržište surovo i da mi u Evropi sa mesom i mlekom nemamo šta da tražimo. Tamo je sve popunjeno, oni imaju tolike viškove i naše tržište je Azija i Afrika. Neće to biti ni Rusija, oni će nam još malo izvoziti svinjsko meso, ocena je Vidovića.
