Uvoz „zaklao“ domaće stočare - cenu plaćaju i kupci mesa u prodavnicama

CC0 / Pixabay / Svinje
Svinje - Sputnik Srbija, 1920, 06.08.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Najnoviji rast cena mesa u prodavnicama bio je sasvim očekivan s obzirom na sve okolnosti, a pogotovo uvoz mesa od pre nekoliko meseci. Zbog toga su domaći farmeri, da ne bi proizvodili gubitke, smakli dobar broj svinja pa su tako veštački napravljene nestašice mesa, a cenu pored proizvođača plaćaju i kupci.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stručnjak za stočarstvo, Vitomir Vidović ovako objašnjava nemalo poskupljenje mesa do koga je došlo samo tri meseca posle njegovog pojeftinjenja.
Svinjsko meso je krajem aprila u trgovinama sa 500 dinara za kilogram buta palo na oko 450 dinara, a sada za to treba izdvojiti i 650 dinara po kilogramu. Cena junećeg buta je proletos pala sa 800 na oko 750 dinara, a sada je, i to ona akcijska u poznatom trgovinskom lancu, čak 880 dinara.

Domaće stočare „zaklao“ uvoz

Na pitanje šta je dovelo do najnovijeg poskupljenja, kaže da je, koliko god to zvučalo paradoksalno, u pitanju isto ono što je dovelo i do pojeftinjenja – uvoz iz Evropske unije.
© Sputnik / Lola ĐorđevićMeso u supermarketu
Meso u supermarketu - Sputnik Srbija, 1920, 06.08.2021
Meso u supermarketu
Pre nekoliko meseci Ministarstvo poljoprivrede je dozvolio da se uveze meso u polutkama i prasad za tov, od čega je, kako kaže Vidović, posao napravilo 30 ljudi, a zbog toga bez posla ostalo njih oko 3000.
Naš poznati stručnjak, koga su u inostranstvu, od Holandije do Vladivostoka, mnogi angažovali na podizanju farmi svinja, kaže za Sputnjik da je tada upozoravao na posledice uvoza, ali da je očigledno uvoznički lobi mnogo jak.
Uvozom mesa iz EU, čijoj ceni zbog velikih subvencija domaće ne može da konkuriše, napravljen je višak na tržištu što je oborilo cenu mesa u maloprodaji krajem aprila, ali i broj svinja u oborima zbog neisplativosti proizvodnje.

A stočari zaklali 46000 krmača

„Ljudi su za mesec i po dana zaklali 46 000 krmača. Znači 3000 ljudi je ostalo sirotinja samo se to ne vidi jer žive na selu, pa imaju da jedu“, rezignirano kaže naš sagovornik.
Ako je već i došlo do uvoza mesa trebalo je tržište drugačije organizovati, smatra on.
„Trebalo je da im kažu - možete da uvezete meso, ali u trgovinama mora biti pola domaćeg mesa, onda se ne bi desio taj pad cena, odnosno višak mesa u periodu kad se desio. Ili u preradi mora biti pola domaće, pola uvozno meso. Oni su uvezli, to se desilo s proleća, a sada žure da ga prodaju jer tom mesu prolaze rokovi, neće moći da ide ni u polutrajne proizvode“, ističe Vidović.
Uvoznici su, kaže, čekali ovaj period veštačke nestašice pošto su mali farmeri poklali krmače i digli cene na koje je u isto vreme uticao i rast cena žitarica na berzama u svetu, odnosno hrane za životinje.
© Sputnik / Igor Zarembo / Uđi u foto-galerijuUvoz je „zaklao“ domaće stočareali cenu plaćaju i kupci mesa u prodavnicama
Meso - Sputnik Srbija, 1920, 06.08.2021
Uvoz je „zaklao“ domaće stočareali cenu plaćaju i kupci mesa u prodavnicama

Poskupljenje žitarica

Cene kukuruza i soje su otišle u nebo. Soja je sada 80 dinara, a bila je 36 dinara prošle godine u jesen, u sezoni. Poskupela je 100 posto. Kukuruz je bio 18 dinara po kilogramu, sada je 28 dinara, sojina sačma je sada 110 dinara, a bila je 62 dinara. Naravno kada su te komponente poskupele skočila je i cena žive vage stoke i proizvodnja svinjskog mesa postaje nerentabilna“, ističe Vidović.
Uvoznički lobi je, kako kaže, to iskoristio i dobio dozvolu Ministarstva za uvoz. Ako bi se okomio na nekoga i rekao ovo je posledično stanje, uzrok je to što su nekontrolisano uvezene tolike količine mesa, nema dilemu profesor Poljoprivrednog fakulteta.
„Prosto, Srbiji trenutno fali 80.000 svinja, a bilo bi ih da seljaci nisu prevareni. Gde su robne rezerve, zašto je moralo da se izveze toliko pšenice i kukuruza. Zaradiće mesari, oni nikada ne gube, zaradiće uvoznici, zaradiće trgovci i naravno zaradiće država koja uzima poreze“, ističe Vidović, napominjući da mali farmeri nemaju nikakav uticaj na ta kretanja.

Ništa bolje ni iduće godine

Pri tom, farmeri, kako kaže, i dalje kolju krmače jer se očekuje da će iduća godina takođe da bude loša jer imamo sušnu godinu, a cene kukuruza i soje će verovatno biti visoke kao i ove godine.
On podseća da se realna cena stoke uvek računa u odnosu na cenu kukuruza i to prema paritetu 1:8, odnosno kilogram mesa košta kao osam kilograma kukuruza. Prema sadašnjim cenama to je oko 200 dinara po kilogramu , a sada je otkupna cena kilograma žive vage oko 165 dinara i narod je poklao svinje i ostavio koliko samo za sebe.
Minimum bi cena trebalo da bude 192 dinara po kilogramu žive vage, ističe Vidović.
Mi nemamo proizvodnju koja zadovoljava domaće potrebe. Treba da imamo tri miliona goveda, a imamo 470.000, imamo 160.000 krmača, a treba nam 1.100.000. I imamo hrane da sve to uhranimo. Da imamo toliko krmača mogli bi, kako dodaje, da izvezemo 30 miliona prasadi Vijetnamu, koliko on sada kupuje od Rusije .
CC0 / Pixabay / Cene kukuruza i soje su otišle u nebo i stočarsku proizvodnju dodatno učinile nerentabilnom
Kukuruz - Sputnik Srbija, 1920, 06.08.2021
Cene kukuruza i soje su otišle u nebo i stočarsku proizvodnju dodatno učinile nerentabilnom

Potpomažemo stočarstvo moćnih

„Srbija je nekada imala 1.100.000 krmača, mi bi smo po tom broju danas proizvodili do 35 miliona prasadi. Bili smo kao Poljska , izvozili smo 16 do 18 miliona svinja. Mi smo danas postali zemlja koja uvozi svinje, uvozi meso“, kritičan je Vidović i ne vidi da bi uskoro sa postojećim odnosom prema tom tržištu mogli da ga stabilizujemo.
Stočarska proizvodnja je svuda u razvijenom svetu planska proizvodnja kako se ne bi narušio odnos ponude i tražnje, kako ne bi bilo viškova i padova, podvlači ovaj stručnjak.
„Evropa čuva radna mesta svojih seljaka i svih zaposlenih, znači ona neće da ima viškove i padove, neće neplansku proizvodnju. Tamo je proizvodnja ugovorena. Vi ste potpisali koliko mleka treba da proizvedete, ako proizvedete manje kažnjeni ste, ako proizvedete više isto tako. Tako je i s mesom. Oni čuvaju svoja radna mesta, svoje farme i mi ovako praktično podržavamo razvoj poljoprivrede u Danskoj, Holandiji, Nemačkoj“, kaže on.
I podseća - poljoprivreda za Srbiju je ono što je turizam za Hrvatsku i zato treba potpuno da je reorganizujemo ako mislimo da bude motor našeg razvoja.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala