Trgovci podigli cenu mesu, proizvođači ostali kratkih rukava

© Sputnik / Lola ĐorđevićPosle skoka cena juneći but i to po akcijskoj ceni staje 800 dinara za kilogram
Posle skoka cena juneći but i to po akcijskoj ceni staje 800 dinara za kilogram - Sputnik Srbija, 1920, 05.08.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Cena mesa u prodavnicama je ovih dana znatno porasla, negde i 45 odsto, ali će od toga koristi pre svega imati trgovci. Proizvođači stoke će, sudeći po analizama, ostati kratkih rukava, a s obzirom na sva dešavanja na ovom tržištu, teško je prognozirati kako bi stvari mogle dalje da se odvijaju.
Sve što se dešava u najvećoj meri je posledica pandemije kovida 19, odnosno svega što je ona prouzrokovala na privrednom planu, ali i skoka cena kukuruza na svetskoj berzi, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović.
Pošto je krajem aprila došlo do pada cena mesa, sada su one porasle i to prilično, negde i za 45 odsto.
Na pitanje da li zbog najnovijeg poskupljenja mogu da budu zadovoljni proizvođači koji su nedavno i protestovali zbog niske otkupne cene stoke koja im samo pravi gubitke, bio je nedvosmislen — makar da su oni zadovoljni. Sve analize koje radimo govore suprotno, ističe Budimović za Sputnjik. U ovoj situaciji će na dobitku biti trgovci koji ne žele da se odreknu marže, kaže on.

Proizvođači i dalje kratkih rukava

„Iako imamo pad cena žive stoke, odnosno tovljenika i cena je oko 155 dinara po kilogramu, došlo je do poskupljenja u maloprodajnim objektima, u trgovinskim radnjama i vidimo da su od jednog do drugog trgovačkog lanca cene vrlo različite. Tako imamo da but košta od 450 do 550 dinara po kilogramu, što je velika razlika. Kvalitetnije kategorije junećeg mesa su nekih 700-750 dinara, opet zavisno od maloprodajnog objekta i načina na koji se on snabdeva“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje zašto je sada došlo do poskupljenja ako je otkupna cena tovljenika i dalje niska, on kaže da u formiranju cene u maloprodaji ulogu imaju proizvođač žive stoke, klaničar i trgovac. Naš sagovornik je, pritom, konstatovao da je u celoj priči dobro to da je uvoz svinjskog mesa 30 odsto manji nego u isto vreme prošle godine.

Frekventno u stočarstvu

Klaničari koji nemaju svoju proizvodnju, okrenuli su se našim farmerima, a oni koji imaju svoje farme, imaju potpuno drugačiju kalkulaciju cena. Ono što je fakat je da farmeri i dalje nisu zadovoljni jer su u vrlo teškom položaju, cene komponenti stočne hrane koje su otišle u vis nisu se vratile na period pre poskupljenja i prognoze su da se neće ni vratiti, kaže Budimović. Zbog svega što se dešava je, kako ocenjuje, teško izvesti neki zaključak, a pogotovo kakva kretanja možemo da očekujemo ubuduće.
© Sputnik / Lola ĐorđevićSvinjski but čija je cena krajem aprila sa 500 dinara za kilogram pala na oko 450 sada je oko 650 dinara
Meso u supermarketu - Sputnik Srbija, 1920, 05.08.2021
Svinjski but čija je cena krajem aprila sa 500 dinara za kilogram pala na oko 450 sada je oko 650 dinara
„Vrlo je bitno kakav će biti rod kukuruza i soje ove godine, a prve procene govore da je nešto manji za 10 odsto, jer ima dosta predela, naročito u Banatu, koji su pogođeni klimatskim uslovima. Zato će biti vrlo frekventno u stočarstvu, samo da to ne bude u negativnom smislu“, kaže Budimović.
Po njegovoj oceni, sada je najveći izazov da u ovakvim uslovima maksimalno očuvamo sopstvenu proizvodnju jer, kako kaže, ko to bude uspeo, biće ekonomski nezavisan.

Ima li proizvođač računicu

Ono što se, međutim, nameće kao pitanje je da li proizvođači imaju računicu da u ovakvim uslovima zadrže proizvodnju.

„Nije lako rešiti se nekih 200, 300, 500 krmača, bez obzira koliko su oni bez zarade i na gubitku. Poslednji je korak kada se odluče da nazimice i krmače šalju na klanje. Nadam se da će i država pomoći, iako je to već radila putem robnih rezervi i da će što pre Zakon o zaštiti tržišta poljoprivrednih proizvoda da iznedri rešenja koja će sačuvati našu stočarsku proizvodnju“, nada se sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS.

On ističe da je upravo stočarstvo istinska lokomotiva poljoprivrede. Džaba posle i ratarstvo ako nemamo gde da ga upotrebimo. Posle dugo vremena, ove godine je bavljenje ratarstvom bilo isplativo, ali džaba kukuruz, soja i ostalo, ako se to ne provuče kroz primarnu proizvodnju, ako nemamo kome to da damo, upozorio je Budimović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala