https://lat.sputnikportal.rs/20210825/cena-avganistanskog-debakla-da-li-je-pad-kabula-oznacio-zavrsetak-ere-globalne-moci-sad-1128818790.html
Cena avganistanskog debakla: Da li je „pad Kabula označio završetak ere globalne moći SAD“?
Cena avganistanskog debakla: Da li je „pad Kabula označio završetak ere globalne moći SAD“?
Sputnik Srbija
Povlačenje iz Avganistana, koje su Amerikanci i njihovi NATO saveznici započeli pod okriljem noći, tihim iskradanjem iz vojne baze Bagram i potom nastavili... 25.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-25T22:35+0200
2021-08-25T22:35+0200
2021-08-25T18:34+0200
kriza u avganistanu
analize i mišljenja
avganistan
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/19/1128818737_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_89a84f6a2781e503309638240c550f66.jpg
Dvadeset godina i hiljadu milijardi dolara kasnije, Avganistan se vraća tamo gde je i bio i to tempom bržim nego što se iko usuđivao da predvidi. Još se svi američki i ostali NATO vojnici nisu ni evakuisali, a talibani su opet na vlasti. Bogatiji za tone modernog naoružanja i vojne opreme koju je NATO, ta „najmoćnija vojna sila koju je svet ikada video“, morao da ostavi za sobom.Imbecilna odlukaA Toni Bler, britanski premijer koji je saučestvovao u obaranju talibana i okupaciji Avganistana pre dve decenije, za ovakav ishod okrivljuje, kako je doslovce rekao, „imbecilnu“ odluku predsednika SAD Džozefa Bajdena o povlačenju. Time je, dodao je Bler ovoj svojoj opservaciji, nastavljen trend „vidljivog atrofiranja“ američkog uticaja u svetu.„Bajdenov debakl“, optužuje i magazin „Ekonomist“ i razočarano konstatuje: „Fijasko u Avganistanu predstavlja smrtno ozbiljan udarac poziciji Amerike u svetu... Iščezava američka moć odvraćanja neprijatelja i ohrabrivanja prijatelja. Njene obaveštajne procene su pogrešne, njeno planiranje rigidno, njeni lideri kapriciozni, a njena briga za saveznike minimalna... Sve to će ohrabriti avanturizam neprijateljskih vlada, kao što su ruska ili kineska, i dodatno zabrinuti američke prijatelje.“Američki prijatelji u evropskim vladama, kako pak prenosi portal „Politiko“, naročito brinu da je Bajden „nehotice ubrzao ono što je započeo njegov prethodnik Donald Tramp: degradaciju zapadne Alijanse i svega što bi ona trebalo da predstavlja u svetu... Širom Evrope, zvaničnici su odreagovali mešavinom neverice i osećaja da su izdani. Čak i oni koji su se radovali Bajdenovoj izbornoj pobedi i verovali da će on umanjiti tenzije u transatlantskim odnosima, kažu da povlačenje iz Avganistana nije ništa manje od greške istorijskih razmera“.„Ovo govorim teška srca i zgrožen onim što se događa“, citiran je Norbert Retgen, predsedavajući spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga. „Zbrzano povlačenje (iz Avganistana) predstavlja ozbiljnu grešku trenutne administracije SAD, koja će imati dalekosežne posledice. Načinjena je fundamentalna šteta političkom i moralnom kredibilitetu Zapada.“A kako otkriva londonski „Telegraf“, slično (ne)raspoloženje vlada i u britanskoj vladi, čiji su ministri „bili razjareni prošlonedeljnim javnim nastupom“ američkog predsednika koga su „optužili za neiskrenost“, „a jedan od izvora iz Vajthola“, kako je navedeno, „rekao je da se g. Bajden čini ’pomalo odvojenim od realnosti‘“.Bombardovanje i marketingNo najuverljivije priznanje poraza, možda kao znak prihvatanja nove realnosti, stiže od britanskog šefa diplomatije Dominika Raba. „Moraćemo“, rekao je, „da se obratimo zemljama koje imaju potencijal za umirujući uticaj na talibane, kao što su Rusija i Kina, ma koliko da nam je neugodno zbog toga“.„Rusija, Kina i Iran iskoristiće ovu situaciju“, na sličan način prognozira i Toni Bler i opominje: „Garancije lidera Zapada svi će ubuduće, razumljivo, smatrati za nestabilnu valutu.“Što će reći da, kada se posle 20 godina rata i razaranja podvuče crta, što se Zapada tiče, razloge za zadovoljstvo ima samo tamošnji vojno-industrijski kompleks. Vrednost pet vodećih američkih proizvođača naoružanja — „Boinga“, „Rajteona“, „Lokid Martina“, „Nortrop Gramana“ i „Dženeral dajnamiksa“ — porasla je u tom periodu desetostruko, za hiljadu odsto. I uz to je bombardovanjem Avganistanaca, kako je otkrila jedna „Vikiliksova“ depeša, „povećana marketabilnost“ švedskih aviona „Gripen“ — zato su vlasti ove zemlje i lobirale za njihovu upotrebu u ovom ratu.Povlačenje ili begKoliku će cenu Amerika platiti zbog ovako ponižavajućeg kraja svog najdužeg rata? Kako su talibani uspeli da prevladaju? I šta će to doneti Rusiji i Kini?Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali profesor međunarodnih odnosa dr Srđan Perišić i general-major u penziji dr Božidar Forca.Komentarišući otkriće agencije „Rojters“ da američke obaveštajne procene govore da su talibani zaplenili ogromne količine sofisticirane vojne opreme — preko 2.000 oklopnih vozila, više od 40 helikoptera, veliki broj vojnih dronova... — general Forca objašnjava zašto je odlazak američkih vojnih snaga iz Avganistana više ličio na beg nego na uređeno povlačenje: „Za silu kao što je Amerika i NATO kao njenu produženu ruku, ovakav način izlaska iz Avganistana je, u najmanju ruku, krajnje neozbiljan... Obaveštajne informacije su još 2018. govorile da talibani kontrolišu 70 odsto teritorije zemlje, sa talibanima je u Dohi i sklopljen sporazum o povlačenju američke vojske — a Bajden je od (doskorašnjeg predsednika Avganistana) Ašrafa Ganija tražio da mu garantuje bezbedno povlačenje.“„SAD su u Avganistanu iscrpele sve svoje mogućnosti, sposobnosti, planove za pobedu nad talibanima... Potrošili su sve moguće opcije i nijedna nije dovela do pobede – i zato Bajden nije imao drugog izbora nego da nastavi s povlačenjem koje je započeo Donald Tramp, jer jednostavno više nije bilo načina da SAD nastave da na vlasti održavaju marionetski, kolaboracionistički režim koji su uspostavili u Kabulu... Pritom, mora se imati u vidu i činjenica da talibani očigledno imaju podršku naroda — da nije tako, oni nikada ne bi ni došli na vlast, a osvojili su je praktično bez ispaljenog metka“, napominje Srđan Perišić i ukazuje na razliku između povlačenja sovjetske vojske, „koja je iz Avganistana izašla na uređen način i za sobom ostavila vladu koja je opstala još skoro četiri godine, a možda bi i duže da se SSSR nije raspao, i totalnog kraha koji je propratio američko povlačenje“.O tome piše i „Vol strit džurnal“: „Posle decenije provedene u Avganistanu, 1989, Sovjeti su se, usled kolapsa njihove imperije, povukli u savršenom redu... Sovjeti su bili veoma nepopularni, ali nisu bili isterani, uprkos tome što su imali manje vojnika nego mi i što su imali efikasnije neprijatelje koje su SAD naoružale i opremile naprednom tehnologijom kakvu talibani nisu imali.“Kraj bez častiAnalizirajući posledice ovakvog kraja američke okupacije Avganistana, magazin „Njujorker“ postavlja pitanje da li „veliko povlačenje iz Avganistana označava kraj američke ere“ i konstatuje: „To je kraj bez časti koji slabi američku poziciju u svetu, možda bespovratno... Pad Kabula označava završetak ere globalne moći SAD... Vašingtonu će biti teško da mobiliše svoje saveznike da ponovo deluju u saglasju...“Na istom tragu i portal „Politiko“ najavljuje da bi i NATO mogao da bude kolateralna šteta ovakvog razvoja događaja: „U vreme u kome neki evropski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, traže da EU vodi bezbednosnu politiku manje zavisnu od Amerike, Avganistan će sigurno biti iskorišćen kao dokaz da je ’strateška autonomija' neophodna‘.“„Dilema između NATO-a i Evropske unije traje još od njenog formiranja; oduvek su Francuzi i Nemci bili skloniji evropskim odbrambenim konceptima“, podseća general Forca, i predviđa: „Dosadašnji stidljivi pokušaji da se ostvari izvestan stepen nezavisnosti u odnosu na NATO, to jest, SAD, pogotovo posle izlaska Velike Britanije iz EU, sada će sigurno dobiti zamajac.“A istovremeno će doći i do prekompozicije bezbednosne i političke arhitekture centralnog dela Azije.„Smešten u Centralnoj Aziji, Avganistan je Amerikancima predstavljao idealno mesto s koga su mogli istovremeno da vrše pritisak i na Rusiju, i na Iran, i na Kinu. Uklinjavanjem u Avganistan SAD su pokušale da uspostave svoj poredak u Centralnoj Aziji na štetu ove tri zemlje i u tome su sad propale“, ukazuje prof. Perišić i zaključuje: „Sjedinjene Države više nemaju odgovore na goruća pitanja u svetu i nemaju resurse da svoju geopolitiku širom sveta pretvore u pobedu. Događaji u Avganistanu predstavljaju najubedljiviji dokaz da je definitivno došlo do promene globalnog poretka; slike iz Kabula predstavljaju odraz onoga što se događa u čitavom svetu.“
https://lat.sputnikportal.rs/20210823/ekspert-ekskluzivno-za-sputnjik-popuniti-vakuum-vlasti-formiranjem-prelazne-vlade-u-avganistanu--1128691933.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210823/zacudjujuca-zabluda-zapada-talibane-bi-da-slome-sankcijama-a-nisu-mogli-ni-brutalnim-ratom-1128689424.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210823/sta-bi-lazanski-danas-javio-iz-avganistana-video-1128672769.html
avganistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/19/1128818737_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_254556c6fe448bd242c9bd36b4526e06.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
avganistan, amerika, moć amerike, talibani
avganistan, amerika, moć amerike, talibani
Cena avganistanskog debakla: Da li je „pad Kabula označio završetak ere globalne moći SAD“?
Povlačenje iz Avganistana, koje su Amerikanci i njihovi NATO saveznici započeli pod okriljem noći, tihim iskradanjem iz vojne baze Bagram i potom nastavili haotičnim bežanjem sa aerodroma u Kabulu, završava se totalnim poniženjem — velikodušnim milosrđem pobednika da poraženim osvajačima garantuju bezbednost tokom njihovog konačnog odlaska.
Dvadeset godina i hiljadu milijardi dolara kasnije, Avganistan se vraća tamo gde je i bio i to tempom bržim nego što se iko usuđivao da predvidi. Još se svi američki i ostali NATO vojnici nisu ni evakuisali, a talibani su opet na vlasti. Bogatiji za tone modernog naoružanja i vojne opreme koju je NATO, ta „najmoćnija vojna sila koju je svet ikada video“, morao da ostavi za sobom.
A Toni Bler, britanski premijer koji je saučestvovao u obaranju talibana i okupaciji Avganistana pre dve decenije, za ovakav ishod okrivljuje, kako je doslovce rekao, „imbecilnu“ odluku predsednika SAD Džozefa Bajdena o povlačenju. Time je, dodao je Bler ovoj svojoj opservaciji, nastavljen trend „vidljivog atrofiranja“ američkog uticaja u svetu.
„Bajdenov debakl“, optužuje i magazin „Ekonomist“ i razočarano konstatuje: „Fijasko u Avganistanu predstavlja smrtno ozbiljan udarac poziciji Amerike u svetu... Iščezava američka moć odvraćanja neprijatelja i ohrabrivanja prijatelja. Njene obaveštajne procene su pogrešne, njeno planiranje rigidno, njeni lideri kapriciozni, a njena briga za saveznike minimalna... Sve to će ohrabriti avanturizam neprijateljskih vlada, kao što su ruska ili kineska, i dodatno zabrinuti američke prijatelje.“
Američki prijatelji u evropskim vladama, kako pak prenosi portal „Politiko“, naročito brinu da je Bajden „nehotice ubrzao ono što je započeo njegov prethodnik Donald Tramp: degradaciju zapadne Alijanse i svega što bi ona trebalo da predstavlja u svetu... Širom Evrope, zvaničnici su odreagovali mešavinom neverice i osećaja da su izdani. Čak i oni koji su se radovali Bajdenovoj izbornoj pobedi i verovali da će on umanjiti tenzije u transatlantskim odnosima, kažu da povlačenje iz Avganistana nije ništa manje od greške istorijskih razmera“.
„Ovo govorim teška srca i zgrožen onim što se događa“, citiran je Norbert Retgen, predsedavajući spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga. „Zbrzano povlačenje (iz Avganistana) predstavlja ozbiljnu grešku trenutne administracije SAD, koja će imati dalekosežne posledice. Načinjena je fundamentalna šteta političkom i moralnom kredibilitetu Zapada.“
A kako otkriva londonski „Telegraf“, slično (ne)raspoloženje vlada i u britanskoj vladi, čiji su ministri „bili razjareni prošlonedeljnim javnim nastupom“ američkog predsednika koga su „optužili za neiskrenost“, „a jedan od izvora iz Vajthola“, kako je navedeno, „rekao je da se g. Bajden čini ’pomalo odvojenim od realnosti‘“.
Bombardovanje i marketing
No najuverljivije priznanje poraza, možda kao znak prihvatanja nove realnosti, stiže od britanskog šefa diplomatije Dominika Raba. „Moraćemo“, rekao je, „da se obratimo zemljama koje imaju potencijal za umirujući uticaj na talibane, kao što su Rusija i Kina, ma koliko da nam je neugodno zbog toga“.
„Rusija, Kina i Iran iskoristiće ovu situaciju“, na sličan način prognozira i Toni Bler i opominje: „Garancije lidera Zapada svi će ubuduće, razumljivo, smatrati za nestabilnu valutu.“
Što će reći da, kada se posle 20 godina rata i razaranja podvuče crta, što se Zapada tiče, razloge za zadovoljstvo ima samo tamošnji vojno-industrijski kompleks. Vrednost pet vodećih američkih proizvođača naoružanja — „Boinga“, „Rajteona“, „Lokid Martina“, „Nortrop Gramana“ i „Dženeral dajnamiksa“ — porasla je u tom periodu desetostruko, za hiljadu odsto. I uz to je bombardovanjem Avganistanaca, kako je otkrila jedna „Vikiliksova“ depeša, „povećana marketabilnost“ švedskih aviona „Gripen“ — zato su vlasti ove zemlje i lobirale za njihovu upotrebu u ovom ratu.
Koliku će cenu Amerika platiti zbog ovako ponižavajućeg kraja svog najdužeg rata? Kako su talibani uspeli da prevladaju? I šta će to doneti Rusiji i Kini?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali profesor međunarodnih odnosa dr Srđan Perišić i general-major u penziji dr Božidar Forca.
Komentarišući otkriće agencije „Rojters“ da američke obaveštajne procene govore da su talibani zaplenili ogromne količine sofisticirane vojne opreme — preko 2.000 oklopnih vozila, više od 40 helikoptera, veliki broj vojnih dronova... — general Forca objašnjava zašto je odlazak američkih vojnih snaga iz Avganistana više ličio na beg nego na uređeno povlačenje: „Za silu kao što je Amerika i NATO kao njenu produženu ruku, ovakav način izlaska iz Avganistana je, u najmanju ruku, krajnje neozbiljan... Obaveštajne informacije su još 2018. govorile da talibani kontrolišu 70 odsto teritorije zemlje, sa talibanima je u Dohi i sklopljen sporazum o povlačenju američke vojske — a Bajden je od (doskorašnjeg predsednika Avganistana) Ašrafa Ganija tražio da mu garantuje bezbedno povlačenje.“
„SAD su u Avganistanu iscrpele sve svoje mogućnosti, sposobnosti, planove za pobedu nad talibanima... Potrošili su sve moguće opcije i nijedna nije dovela do pobede – i zato Bajden nije imao drugog izbora nego da nastavi s povlačenjem koje je započeo Donald Tramp, jer jednostavno više nije bilo načina da SAD nastave da na vlasti održavaju marionetski, kolaboracionistički režim koji su uspostavili u Kabulu... Pritom, mora se imati u vidu i činjenica da talibani očigledno imaju podršku naroda — da nije tako, oni nikada ne bi ni došli na vlast, a osvojili su je praktično bez ispaljenog metka“, napominje Srđan Perišić i ukazuje na razliku između povlačenja sovjetske vojske, „koja je iz Avganistana izašla na uređen način i za sobom ostavila vladu koja je opstala još skoro četiri godine, a možda bi i duže da se SSSR nije raspao, i totalnog kraha koji je propratio američko povlačenje“.
O tome piše i „Vol strit džurnal“: „Posle decenije provedene u Avganistanu, 1989, Sovjeti su se, usled kolapsa njihove imperije, povukli u savršenom redu... Sovjeti su bili veoma nepopularni, ali nisu bili isterani, uprkos tome što su imali manje vojnika nego mi i što su imali efikasnije neprijatelje koje su SAD naoružale i opremile naprednom tehnologijom kakvu talibani nisu imali.“
Analizirajući posledice ovakvog kraja američke okupacije Avganistana, magazin „Njujorker“ postavlja pitanje da li „veliko povlačenje iz Avganistana označava kraj američke ere“ i konstatuje: „To je kraj bez časti koji slabi američku poziciju u svetu, možda bespovratno... Pad Kabula označava završetak ere globalne moći SAD... Vašingtonu će biti teško da mobiliše svoje saveznike da ponovo deluju u saglasju...“
Na istom tragu i portal „Politiko“ najavljuje da bi i NATO mogao da bude kolateralna šteta ovakvog razvoja događaja: „U vreme u kome neki evropski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, traže da EU vodi bezbednosnu politiku manje zavisnu od Amerike, Avganistan će sigurno biti iskorišćen kao dokaz da je ’strateška autonomija' neophodna‘.“
„Dilema između NATO-a i Evropske unije traje još od njenog formiranja; oduvek su Francuzi i Nemci bili skloniji evropskim odbrambenim konceptima“, podseća general Forca, i predviđa: „Dosadašnji stidljivi pokušaji da se ostvari izvestan stepen nezavisnosti u odnosu na NATO, to jest, SAD, pogotovo posle izlaska Velike Britanije iz EU, sada će sigurno dobiti zamajac.“
A istovremeno će doći i do prekompozicije bezbednosne i političke arhitekture centralnog dela Azije.
„Smešten u Centralnoj Aziji, Avganistan je Amerikancima predstavljao idealno mesto s koga su mogli istovremeno da vrše pritisak i na Rusiju, i na Iran, i na Kinu. Uklinjavanjem u Avganistan SAD su pokušale da uspostave svoj poredak u Centralnoj Aziji na štetu ove tri zemlje i u tome su sad propale“, ukazuje prof. Perišić i zaključuje: „Sjedinjene Države više nemaju odgovore na goruća pitanja u svetu i nemaju resurse da svoju geopolitiku širom sveta pretvore u pobedu. Događaji u Avganistanu predstavljaju najubedljiviji dokaz da je definitivno došlo do promene globalnog poretka; slike iz Kabula predstavljaju odraz onoga što se događa u čitavom svetu.“