Srbija ispašta zbog snova dece i roditelja o Americi
12:34 06.07.2021 (Osveženo: 12:54 06.07.2021)
© Foto : FIBA
Pratite nas
Vladimir Kuzmanović, nekadašnji direktor reprezentativnih selekcija u Košarkaškom savezu Srbije, posle neuspeha srpskog tima u kvalifikacijama za Olimpijske igre rekao je za Sputnjik sport da problemi u srpskoj košarci sežu dublje od poraza od Italije u Beogradu.
Naš sagovornik je istakao da mu je tokom meča finala kvalifikacionog turnira, koji je srpski tim izgubio rezultatom 102:95, delovalo da Italijani više žele pobedu.
Srbija nije dokazala kvalitet na terenu
„Malo mi je neverovatno da za jedan takav rezultat i jedno takvo takmičenje treba poseban motiv, naročito ako se igra pred domaćom publikom. Međutim, ono što su igrali Italijani, trebalo je da igra Srbija. Igrali su pametnije od nas, znali su šta hoće i koristili su apsolutno sve nedostatke koje je srpska selekcija imala. Ne ulazeći u to ko je bio, ko nije bio, ja sam zaista i dalje ubeđen da Srbija ima kvalitetniji sastav, ali kao i uvek, to mora da se dokaže i na samom terenu“, rekao je Kuzmanović za Sputnjik.
On se posebno osvrnuo na izdanje srpskog tima u prvom poluvremenu, kada je već bilo jasno da tim ne funkcioniše:
„Primili smo 57 poena za poluvreme i to dovoljno govori o činjenici da nešto na čemu se uvek bazirala jugoslovenska, pa i srpska košarka kao naslednik te ideje, odbrana – nije postojala. Nije mi bilo jasno kako smo mogli da uđemo toliko, ne mogu da kažem nonšalantno, ali toliko bez nekih defanzivnih zadataka i da smo prepustili Italijanima da od početka, kako su otvorili utakmicu sa trojkama, dobiju to samopouzdanje. Bili smo svedoci njihove možda i najbolje šuterske partije otkako italijanska selekcija postoji“.
Košarka u Srbiji nema jasnu strategiju
Kuzmanović ističe da su svaki poraz i svaka pobeda posledica toga koliko se protivniku dozvoli da igra.
„Ja sam tako igrao, i takvu sam karijeru imao, tako da ostaje velika žal što nismo uspeli, ali sa ovakvom igrom bojim se da bi bilo upitno šta bismo uradili na Olimpijskim igrama. Mislim da to što se desilo na parketu nije nešto što se desilo tek tako. Očigledno da postoje neki dublji problemi, unazad pet ili deset godina. Problemi u radu sa košarkom u Srbiji koja nema jasnu strategiju i jasan plan“, naveo je naš sagovornik.
Naš sagovornik je proveo dve i po godine u Košarkaškom savezu Srbije, na poziciji direktora reprezentativnih selekcija.
„Ne mogu da opišem koliko sam bio razočaran činjenicom da deca od 16 godina, 18 i 20, imaju pristup da odlučuju da preskaču ovo ili ono prvenstvo. Mislim da je to uzelo maha iz prostog razloga što je NBA otvorila vrata za igrače iz Evrope, a samim tim ti igrači žele da preskoče evropsku košarku koja je i dalje dosta zahtevnija i drugačija, šta god ljudi mislili. Oni žele da se pojave u NBA zahvaljujući svojim predispozicijama, svom talentu, možda više fizičkom nego košarkaškom i jednostavno to je jedini cilj koji oni imaju. Samim tim igranje za reprezentaciju pada u drugi plan, jer za razliku od fudbala, a naša košarka je nekad bila upravo to, igrači su uspevali da naprave veće ugovore i da promovišu košarku, i da budu zvezde i svetske i evropske košarke“, podsetio je Kuzmanović.
Ne živi se za košarku, već se živi od košarke
Kuzmanović ponovo apostrofira preskakanje koraka kao veliki problem.
„Jedini cilj je odlazak u NBA, a tome doprinose ideje roditelja, menadžera, ideje trenera koji rade sa decom, pošto se u Srbiji odavno ne živi za košarku nego se živi od košarke. To je veliki problem i nema više onih entuzijasta, nema više onih košarkaških autoriteta koji su u stanju da kažu tako je i tako, i tako će da bude. Ne zaboravimo na sve ljude koji su radili na pozicijama od pokojnih profesora Aleksandra Nikolića i Ranka Žeravice, do Dude Ivkovića i Željka Obradovića koji se vraća u srpsku košarku, dakle, nemate više tih ljudi iza koje svi staju, javnost staje, igrači staju i znaju šta je cilj. Tako da, duboki su ti koreni, nije lako naći ih, a ja stvarno ne mogu da zamerim ništa ni stručnom štabu ni igračima koji su se pojavili na parketu u Pioniru, ne mogu da pretpostavim da nije postoja želja da naprave taj rezultat, obraduju naciju i pre svega zaokruže svoje karijere“, istakao je on.
Ono na čemu treba raditi, ističe Kuzmanović, je edukacija mladih.
„Ne možemo da očekujemo da neko ko je vaspitavan na jedan način promeni to u nekom momentu u svojoj karijeri. Novac je postao jedino merilo, igrači odlaze za većim novcem, sve je nekako instant. Živimo u nekom instant vremenu i jednostavno težak život unazad tridesetak godina na ovim prostorima je proizveo to da košarka postaje sve više individualni sport. Često ćete čuti od roditelja sa tribina kako viču deci da ne dodaju loptu, da igraju sami, usmeravaju ih u jednom potpuno pogrešnom pravcu. A sa tom decom je zaista upitno ko sve radi na teritoriji Srbije, jer imamo neverovatan broj škola košarke, neverovatan broj klubova, neverovatan broj mladih igra u klubovima koji žive od članarine, što je ogroman problem. U takvim uslovima ne možete da napravite selekciju ni dovoljno talentovane ni mentalno spremne dece za tako neke izazove. Prema tome, potrebna je izuzetno dobra strategija, na primer Litvanija je isto doživela krah i prvi put se neće pojaviti na Olimpijskim igrama, ali kod njih je sistem mnogo drugačiji i oni su mnogo okrenuti svojoj deci i razvoju mladih igrača po njihovoj školi košarke. To smo mi u jednom periodu izgubili“, apostrofira Kuzmanović.
Izgubljen odnos prema reprezentaciji kod mladih
Posle poraza od Italije, veoma emotivno izlaganje imao je Nemanja Bjelica, momak koji nikada nije odbijao pozive u reprezentaciju, ali koji je istakao da je pitanje koliko može da doprinese timu.
Uz to, istakao je da je neophodno izgraditi sistem i upozorio da „nas neće biti za pet godina“ ako se to ne uradi.
„Bjelica sigurno govori iz srca, sve ih je to pogodilo, i ne može nikoga više da pogodi do igrača, tako da tu njegovu izjavu uzimam sa rezervom. Ali, u jednom je u pravu – nema priliva talentovane dece koja mogu da nose košarku. Kada kažem košarka mislim na evropsku košarku, ipak se FIBA košarka igra po evropskim pravilima, i bojim se da gube nekako odnos prema reprezentaciji i tome nečemu što je predstavljalo košarku. Kažem, zarada je prva ideja, ostvarenje snova njihovih roditelja i svih ljudi koji ih savetuju, tako da ako zagrebete samo malo, a to je trebalo da bude zadatak KSS-a, kada biste zaista znali broj otkaza u mlađim selekcijama, što neminovno dovodi do toga ko će igrati za reprezentaciju i da li će biti zadovoljan svojim statusom, onda dođete do odgovora da je to neverovatan broj, da mladi jednostavno ne shvataju važnost igranja za reprezentaciju i da se to zaista negde izgubilo. Pričati ko je bio ko nije bio – i dalje tvrdim da smo imali sastav za tu jednu pobedu koja bi nas odvela na Olimpijske igre, ali ovo što je Bjelica izneo verovatno više zna iznutra, i to verovatno moraju da znaju ljudi koji su mnogo bliži Savezu i uopšte toj selekciji da bi dali neku kvalitetniju i tačniju analizu“, navodi sagovornik Sputnjik sporta.
U svemu, čini se da se selektor Igor Kokoškov nije najbolje snašao.
„Kokoškov je jedno veliko svetsko ime, izabrao je odlične saradnike, tu je i Dejan Milojević koji je predvodio Megu – ali opet u jednoj košarci koja je više prilagođena NBA stilu, jedna košarka koja se igra na više poena, i sad svesti to u sedam dana priprema na nešto novo nije tek tako lako. S druge strane, kao igrač uvek sam polazio od onoga što sam ja sam mogao da uradim bolje na utakmici, ako pogledamo odbranu srpske reprezentacije ne da nije bila na nivou nego je bila ispod svakog nivoa. E, to zaista polazi od svakog igrača ponaosob i naravno na to se nadovezuje taktika koja konkretno u slučaju Bobana Marjanovića, koji je apsolutno jedna dominantna figura, ali ako se nalazi na terenu sa protivnicima koji imaju nekog ekvivalenta takvoj ideji košarke. On je bio neko ko zaista visi u odbrani i neko ko je razvio samopouzdanje igrača Italije, naročito visokih igrača koji su pogađali i preko njega. I bilo je jako teško igrati takvu utakmicu dva protiv tri poena s obzirom na to da se celokupna igra Italije svodila na takav stil. E, sad, zašto je drugo poluvreme bilo znatno bolje i zašto je Srbija osetila onaj momenat kada je u pitanju i ponos, zašto to nije bilo od prvog minuta... Ja sam uvek za to da destrukcijom košarke, ako vas ne ide šut vi možete da dođete do rezultata velikim brojem faulova, i to su neke stvari koje su živele u našoj košarci dugi niz godina i uvek su davale rezultat“, rekao je Kuzmanović.
Kuzmanović ističe da je neophodno da svako za sebe da preuzme odgovornost, da pogledaju gde i šta nije valjalo.
„NBA igrači koji dolaze... Imam veliki problem sa njihovim dolaskom, iako im se divim i smatram da su napravili fantastične karijere, oni imaju zaista problem odsustva iz jedne drugačije košarke, iz košarke u kojoj nema popravnog. Evroliga kada se igra svaka utakmica je život ili smrt, a NBA utakmica je samo tek jedna utakmica, i kada provedete četiri, pet godina u NBA potpuno prihvatite to razmišljanje. Dakle, ne može da se na jednoj utakmici isprave sve stvari, ne možete da pokažete nešto tako što ćete rešiti da to pokažete, već se na tome radi godinama. I sve to kad se sabere nažalost smo dobili ovaj rezultat. Ne mogu da kažem da je moglo da bude drugačije, jer na ovoj utakmici zaista ništa nije išlo u korist Srbije, tri četvrtine su izgubljene glat, i mogli smo samo da se nadamo nekom neverovatnom preokretu, a on se ne dešava tako često, i na našu veliku žalost gledamo Olimpijske igre bez Srbije, a moguće da će da se desi da ovo ima velike posledice za dalje. Želim uvek da verujem pozitivno i optimistično da do toga neće doći, ali za to je potreban jedan potpuni reset, jedna nova strategija, jedna nova ideja i jedna nova filozofija, i verujte da treneri po drugim savezima u mlađim kategorijama rade po dvadeset godina, a mi smenjujemo trenere za svako takmičenje“, podvukao je bivši košarkaš.
Kuzmanović se potom vratio na period koji je proveo u KSS.
„Ja ponosno mogu da kažem da smo za te dve i po godine pokušali da napravimo kakav takav kontinuitet, 2017. kad sam otišao iz saveza bili smo najuspešnija nacija, i ne mogu da kažem da je to moja zasluga, daleko od toga, ali jednostavno prihvatili smo jedan metod da uspeh i neuspeh, peto, treće ili dvanaesto mesto nisu nešto što treba da diskvalifikuje te ljude, da ih prokaže po medijima da više ne postoje, već da se nađu ljudi koji će time da se bave i da to budu na neki način profesionalci. Imao sam prilike da gledam francusku reprezentaciju u Helsinkiju 2016. godine kada su bili na korak od ispadanja, pobedili su poslednju utakmicu i samim tim opstali u prvoj grupi. Kada smo ih zatekli za ručkom to je njima bio samo jedan dan gde su doživeli jedan neuspeh, ručali su normalno, nisu bili u stresu, nisam pročitao da ih je neko menjao, ostali su na istim pozicijama i prosto se bave razvojem igrača. Medalje ništa ne znače ako se ne nastavi kontinuitet i ako se od tih momaka ne pravi neki materijal koji je kvalitetan da oni iznesu ono što sve zanima, a to je seniorska košarka. Mala analiza vam treba i par minuta da pogledate kako su nestajali igrači od 16 godina koji osvoje zlato, pa u narednoj selekciji kada oni treba da napune 18 šestorica fale, a kad napune 20 to je potpuno novih devet igrača. Prema tome, to je ono čime mi treba da se pozabavimo, a ne samo da se neko vrati sa nekog takmičenja sa medaljom, već razvojem seniorske košarke, a česte smene apsolutno ne doprinose tome da imamo kvalitet u kontinuitetu“, zaključio je Kuzmanović za Sputnjik sport.
Kuzmanović je nedavno bio gost u emisiji Miljanov korner, gde je takođe govorio o okolnostima u srpskoj košarci.
