https://lat.sputnikportal.rs/20210622/jadransko-more-polako-postaje-bara-upozorenje-hrvatskog-biologa-video-1125715491.html
Jadransko more polako postaje bara: Upozorenje hrvatskog biologa /video/
Jadransko more polako postaje bara: Upozorenje hrvatskog biologa /video/
Sputnik Srbija
Jadran nije ono što je bio pre 20, 30 godina, polako postaje bara, temperatura mora na dubini od kazao je biolog Petar Kružić, vanredni profesor na... 22.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-22T18:50+0200
2021-06-22T18:50+0200
2021-08-26T03:14+0200
jadransko more
zagađenje
ekologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/16/1125715408_0:159:3073:1888_1920x0_80_0_0_d823feed4bc9be493f40367a09028ae3.jpg
Tome doprinosi kanalizacija koja se sliva u more bez prečišćivača, masovni turizam, akvakultura, kaže Kružić.„More nam izgleda predivno kada ga gledamo s obale, a kada zaronimo, doživljavamo razočaranje. Dosta toga strada, nije dobro“, rekao je on za agenciju Hina.Nova strategija EU za biorazličitost predviđa konkretne korake u cilju oporavka do 2030. godine, uključujući pretvaranje najmanje 30 odsto evropskog kopna i mora u zaštićena područja.Za biorazličitost je potrebno, prema planovima EU, obezbediti 20 milijardi evra godišnje iz raznih izvora, uključujući sredstva EU te nacionalna i privatna sredstva.Evropski parlament i Savet Evrope doneli su 2019. uredbu kojom se zabranjuje i upotreba određenih destruktivnih ribolovnih alata ili metoda, između ostalog eksploziva, ribolovnih alata za skupljanje crvenog i drugih vrsta korala...Kružić je naveo da bi trebalo da postoje zone u kojima se crveni koral ne sme brati kao i zone u kojima se ne sme loviti riba.„Riba će se tamo razmnožavati, a populacija se širiti van zaštićenog područja, tako da ribari ne treba da se boje“, rekao je on.Kao jedan od primera uništenja, Kružić navodi crvene korale, a sa njima „danas ne bismo imali problem da smo dobro čuvali zaštićena područja, jer bi oni opstali barem u netaknutim sredinama“.Kaže da se crveni koral, kolonija sastavljena od hiljada životinjica koja zahteva čisto more sa malo sedimentacije, nemilice uništava.U Jadranu crveni koral se može naći duž istočne obale na potezu od Kvarnera do Albanije. Radi se o zaštićenoj vrsti atraktivnog izgleda sa tvrdim kosturom koji je cenjen kao materijal za izradu nakita, pa na tržištu dostiže visoku vrednost i enormno se eksploatiše.Nije samo izlov ono što uništava populaciju, značajan uzrok su i klimatske promene, kaže Kružić. Crveni koral je naviknut na temperature od 12 do maksimalno 14 stepeni i na višim temperaturama ugine. Danas se zbog vrlo visokih temperatura leti zagrejava i more pa topliji sloj prodire dublje.Nije preveliki problem za morske organizme ako visoke temperature mora potraju samo nekoliko dana, ali zna da se dogodi da potraje mesec dana, što je pogubno, ističe on.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210228/hrvatski-naucnici-upozoravaju-cudne-zivotinje-preplavile-jadran-1124743136.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210303/cuveni-britanski-prirodnjak-upozorava-naredne-decenije-su-nasa-poslednja-sansa-za-spas-1124755616.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
jadransko more, zagađenje, ekologija, društvo
jadransko more, zagađenje, ekologija, društvo
Jadransko more polako postaje bara: Upozorenje hrvatskog biologa /video/
18:50 22.06.2021 (Osveženo: 03:14 26.08.2021) Jadran nije ono što je bio pre 20, 30 godina, polako postaje bara, temperatura mora na dubini od kazao je biolog Petar Kružić, vanredni profesor na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu (PMF) u Zagrebu.
Tome doprinosi kanalizacija koja se sliva u more bez prečišćivača, masovni turizam, akvakultura, kaže Kružić.
„More nam
izgleda predivno kada ga gledamo s obale, a kada zaronimo, doživljavamo razočaranje. Dosta toga strada, nije dobro“,
rekao je on za agenciju Hina.
Nova strategija EU za biorazličitost predviđa konkretne korake u cilju oporavka do 2030. godine, uključujući pretvaranje najmanje 30 odsto evropskog kopna i mora u zaštićena područja.
Za biorazličitost je potrebno, prema planovima EU, obezbediti 20 milijardi evra godišnje iz raznih izvora, uključujući sredstva EU te nacionalna i privatna sredstva.
Evropski parlament i Savet Evrope doneli su 2019. uredbu kojom se zabranjuje i upotreba određenih destruktivnih ribolovnih alata ili metoda, između ostalog eksploziva, ribolovnih alata za skupljanje crvenog i drugih vrsta korala...
Kružić je naveo da bi trebalo da postoje zone u kojima se crveni koral ne sme brati kao i zone u kojima se ne sme loviti riba.
„Riba će se tamo razmnožavati, a populacija se širiti van zaštićenog područja, tako da ribari ne treba da se boje“, rekao je on.
Kao jedan od primera uništenja, Kružić navodi crvene korale, a sa njima „danas ne bismo imali problem da smo dobro čuvali zaštićena područja, jer bi oni opstali barem u netaknutim sredinama“.
„Sada imamo ranjene populacije u zaštićenim područjima i uništene u nezaštićenim“, objašnjava Kružić.
Kaže da se crveni koral, kolonija sastavljena od hiljada životinjica koja zahteva čisto more sa malo sedimentacije, nemilice uništava.
U Jadranu crveni koral se može naći duž istočne obale na potezu od Kvarnera do Albanije. Radi se o zaštićenoj vrsti atraktivnog izgleda sa tvrdim kosturom koji je cenjen kao materijal za izradu nakita, pa na tržištu dostiže visoku vrednost i enormno se eksploatiše.
Nije samo izlov ono što uništava populaciju, značajan uzrok su i klimatske promene, kaže Kružić. Crveni koral je naviknut na temperature od 12 do maksimalno 14 stepeni i na višim temperaturama ugine. Danas se zbog vrlo visokih temperatura leti zagrejava i more pa topliji sloj prodire dublje.
„Postalo je normalno da krajem avgusta ili početkom septembra na dubini 40-50 metara temperatura mora bude čak i 24 stepena što je neuporedivo više nego pre 50 godina“, upozorava Kružić.
Nije preveliki problem za morske organizme ako visoke temperature mora potraju samo nekoliko dana, ali zna da se dogodi da potraje mesec dana, što je pogubno, ističe on.
