https://lat.sputnikportal.rs/20210610/ruska-poslanica-ukrajina-treba-krimu-i-donbasu-da-plati-za-nanetu-stetu-1125572693.html
Ruska poslanica: Ukrajina treba Krimu i Donbasu da plati za nanetu štetu
Ruska poslanica: Ukrajina treba Krimu i Donbasu da plati za nanetu štetu
Sputnik Srbija
Nije Rusija ta koja treba da plati Ukrajini naknadu za „izgubljene feudalne posede“, već Kijev treba da kompenzuje štetu nanetu stanovnicima Krima i Donbasa... 10.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-10T14:09+0200
2021-06-10T14:09+0200
2021-08-06T17:03+0200
rusija
svet
vesti
krim
donbas
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0a/1125572609_0:310:3073:2048_1920x0_80_0_0_5c075519152d1a8bb4d4cf4201efd3f0.jpg
Prema njenim rečima, od 1991. do 2014. godine odnos Kijeva prema Krimu bio je „gori nego prema koloniji: na poluostrvu su uništeni obrazovanje, zdravstvo i putevi“. Danas se Krim preobrazio zahvaljujući ruskim ulaganjima u region, što može da vidi „svaki nepristrasni posmatrač“, istakla je Panjina.Ona je podsetila da Rusija troši značajna sredstva kako bi olakšala život stanovnicima Donbasa i spasi ih od humanitarne katastrofe izazvane ukrajinskom blokadom i stalnim granatiranjem.„Osim toga, stotine hiljada ljudi iz cele Ukrajine bežalo je u Rusiju od nacionalističke diktature i dobilo ovde stvarnu pomoć i utočište“, rekla je Panjina.Ranije je Vlada Ukrajine odobrila Strategiju spoljne politike zemlje do 2024. godine. Posebno mesto u njoj zauzima stavka označena kao „ostvarivanje nadoknade i drugih oblika reparacije za štetu nanetu Ukrajini (od strane Rusije) zbog privremene okupacije teritorija“. Odnosi Rusije i Ukrajine pogoršali su se zbog situacije u Donbasu, gde je Kijev 2014. godine pokrenuo vojnu operaciju protiv samoproglašene Donjecke i Luganske republike, kao i zbog Krima, koji je ponovo ušao u sastav Rusije posle referenduma na poluostrvu. Ukrajinske vlasti više puta su optuživale Rusiju za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu kojom se Rusija naziva „zemljom agresorom“. Rusija negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210523/putin-spreman-za-razgovor-sa-zelenskim-o-saradnji-na-krimu-ne-i-o-njegovoj-pripadnosti-1125429759.html
krim
donbas
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0a/1125572609_0:118:3073:2048_1920x0_80_0_0_3fdba0c86b63c146eedfc7252eb9772c.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, svet, vesti, krim, donbas, ukrajina
rusija, svet, vesti, krim, donbas, ukrajina
Ruska poslanica: Ukrajina treba Krimu i Donbasu da plati za nanetu štetu
14:09 10.06.2021 (Osveženo: 17:03 06.08.2021) Nije Rusija ta koja treba da plati Ukrajini naknadu za „izgubljene feudalne posede“, već Kijev treba da kompenzuje štetu nanetu stanovnicima Krima i Donbasa, smatra članica odbora za međunarodne poslove Državne dume Rusije Elena Panjina.
Prema njenim rečima, od 1991. do 2014. godine odnos Kijeva prema Krimu bio je „gori nego prema koloniji: na poluostrvu su uništeni obrazovanje, zdravstvo i putevi“. Danas se Krim preobrazio zahvaljujući ruskim ulaganjima u region, što može da vidi „svaki nepristrasni posmatrač“, istakla je Panjina.
„Kolonijalni pristup Kijeva prema Krimu aktuelan je i do danas: pokušavaju da ostave Krimljane bez vode, kidnapuju na granici, diskriminišu svim mogućim sredstvima, a onda još traže kompenzaciju za izgubljene feudalne posede“, konstatovala je poslanica.
Ona je podsetila da Rusija troši značajna sredstva kako bi olakšala život stanovnicima Donbasa i spasi ih od humanitarne katastrofe izazvane ukrajinskom blokadom i stalnim granatiranjem.
„Osim toga, stotine hiljada ljudi iz cele Ukrajine bežalo je u Rusiju od nacionalističke diktature i dobilo ovde stvarnu pomoć i utočište“, rekla je Panjina.
Ranije je Vlada Ukrajine odobrila
Strategiju spoljne politike zemlje do 2024. godine. Posebno mesto u njoj zauzima stavka označena kao „ostvarivanje nadoknade i drugih oblika reparacije za štetu nanetu Ukrajini (od strane Rusije) zbog privremene okupacije teritorija“.
Odnosi Rusije i Ukrajine pogoršali su se zbog situacije u Donbasu, gde je Kijev 2014. godine pokrenuo vojnu operaciju protiv samoproglašene Donjecke i Luganske republike, kao i zbog Krima, koji je ponovo ušao u sastav Rusije posle referenduma na poluostrvu. Ukrajinske vlasti više puta su optuživale Rusiju za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu kojom se Rusija naziva „zemljom agresorom“. Rusija negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.