https://lat.sputnikportal.rs/20210608/ukrajina-o-clanstvu-u-nato-u-cutanje-je-najveca-greska-zapada-1125548037.html
Ukrajina o članstvu u NATO-u: Ćutanje je najveća greška Zapada
Ukrajina o članstvu u NATO-u: Ćutanje je najveća greška Zapada
Ćutanje zapadnih država po pitanju članstva Ukrajine u NATO-u predstavlja „najveću grešku“ Alijanse, izjavila je ukrajinska vicepremijerka Olga Stefanišina... 08.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-08T11:47+0200
2021-06-08T11:47+0200
2022-09-29T13:54+0200
svet
vesti
nato
ukrajina
alijansa
članstvo u nato-u
evropa
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/17/1124177337_0:199:2932:1848_1920x0_80_0_0_b2a76112ffef2702a2a1cfde70ec4f9e.jpg
Prema njenim rečima, posle NATO samita u Bukureštu 2008. godine Kijev čeka „istorijske odgovore“.Kako je izjavila ukrajinska vicepremijerka, reč je o „obavezama saveznika“ koje su preuzeli pre 13 godina.Stefanišina je dodala da Ukrajina već doprinosi kolektivnoj odbrani i politici bezbednosti NATO-a i da „faktički učvršćuje južni bok“ Alijanse.Države članice NATO-a su na samitu u Bukureštu 2008. godine potvrdile da Gruzija i Ukrajina imaju pravo na članstvo u Alijansu i pritom su to pitanje odložile na neodređeno vreme.U poslednjih nekoliko meseci ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je još jednom pokrenuo pitanje članstva države u NATO-u. Prema njegovim rečima to je jedini put okončanja sukoba u Donbasu. Kremlj je na ovo odgovorio da bi takvi koraci samo pogoršali unutrašnje probleme Ukrajine, a za stanovnike samoproglašenih republika pridruživanje Alijansi je apsolutno neprihvatljiva perspektiva.Odbijanje nesvrstanog statusaParlament Ukrajine je u decembru 2014. godine uneo izmene zakona i odbio nesvrstani status. Tokom leta 2016. godine su usvojeni dodatni amandmani koji su pristupanje NATO-u definisali kao cilj spoljne politike države. Ukrajinska Rada je u februaru 2019. godine usvojila amandmane na ustav, obezbeđujući kurs zemlje ka Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu.Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status NATO partnera sa proširenim mogućnostima. Prema rečima zamenika generalnog sekretara Alijanse Mirča Džoana, NATO će uvek podržavati svoje partnere u Gruziji i Ukrajini kako bi „pomogao da se izdrži ogroman pritisak Rusije“. Stručnjaci veruju da Kijev neće moći da pretenduje na članstvo u NATO-u u narednih 20 godina.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210515/strah-zapada-od-rusije--razlog-zasto-ukrajina-i-gruzija-nisu-u-nato-u-1125372310.html
ukrajina
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, vesti, nato, ukrajina, alijansa, članstvo u nato-u, evropa
svet, vesti, nato, ukrajina, alijansa, članstvo u nato-u, evropa
Ukrajina o članstvu u NATO-u: Ćutanje je najveća greška Zapada
11:47 08.06.2021 (Osveženo: 13:54 29.09.2022)
Pratite nas
Ćutanje zapadnih država po pitanju članstva Ukrajine u NATO-u predstavlja „najveću grešku“ Alijanse, izjavila je ukrajinska vicepremijerka Olga Stefanišina, prenosi ukrajinski list „Evropska pravda“.
Prema njenim rečima, posle NATO samita u Bukureštu 2008. godine Kijev čeka „istorijske odgovore“.
„Istorijski odgovor će biti to da očekujemo da ćemo videti ne samo ono što će biti u pozadini predstojećeg samita, već želimo da vidimo odgovor i dan kada će Ukrajina biti primljena u NATO-u“, rekla je Stefanišina.
Kako je izjavila ukrajinska vicepremijerka, reč je o „obavezama saveznika“ koje su preuzeli pre 13 godina.
„I posle 13 godina ćutanja Ukrajinci i lideri Ukrajine shvataju da se ćutanjem ne dobija odgovor druge strane. To je najveća greška koju su mogli saveznici da naprave – da ne daju odgovor Ukrajini i Gruziji o poziciji koja je već bila fiksirana na samitu u Bukureštu“, požalila se ona.
Stefanišina je dodala da Ukrajina već doprinosi kolektivnoj odbrani i politici bezbednosti NATO-a i da „faktički učvršćuje južni bok“ Alijanse.
Države članice NATO-a su na samitu u Bukureštu 2008. godine potvrdile da Gruzija i Ukrajina imaju pravo na članstvo u Alijansu i pritom su to pitanje odložile na neodređeno vreme.
U poslednjih nekoliko meseci ukrajinski predsednik
Vladimir Zelenski je još jednom pokrenuo pitanje članstva države u NATO-u. Prema njegovim rečima to je
jedini put okončanja sukoba u Donbasu. Kremlj je na ovo odgovorio da bi takvi koraci samo pogoršali unutrašnje probleme Ukrajine, a za stanovnike samoproglašenih republika pridruživanje Alijansi je apsolutno neprihvatljiva perspektiva.
Odbijanje nesvrstanog statusa
Parlament Ukrajine je u decembru 2014. godine uneo izmene zakona i odbio nesvrstani status. Tokom leta 2016. godine su usvojeni dodatni amandmani koji su pristupanje NATO-u definisali kao cilj spoljne politike države. Ukrajinska Rada je u februaru 2019. godine usvojila amandmane na ustav, obezbeđujući kurs zemlje ka Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu.
Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status NATO partnera sa proširenim mogućnostima. Prema rečima zamenika generalnog sekretara Alijanse Mirča Džoana, NATO će uvek podržavati svoje partnere u Gruziji i Ukrajini kako bi „pomogao da se izdrži ogroman pritisak Rusije“. Stručnjaci veruju da Kijev neće moći da pretenduje na članstvo u NATO-u u narednih 20 godina.
