https://lat.sputnikportal.rs/20210601/kompanije-u-susedstvu-se-udruzile-nit-koja-ih-povezuje--cipovi-1125499682.html
Kompanije u susedstvu se udružile: Nit koja ih povezuje – čipovi
Kompanije u susedstvu se udružile: Nit koja ih povezuje – čipovi
Sputnik Srbija
Tri hrvatske kompanije, osiječka Orka, zagrebački Eridan komjunikejšns i sisački Aplajd keramiks, inicijalno su pokrenuli Zajednicu za mikroelektroniku i... 01.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-01T19:05+0200
2021-06-01T19:05+0200
2021-06-01T18:14+0200
ekonomija
vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112225/21/1122252196_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_d3dfd1f0379a7fd0533593bee7ec965d.jpg
Jedni proizvode naočare za dronove, drugi se spremaju da na tržište izbace uređaj koji kapacitet 5g mreža povećava dva do četiri puta, treći najvećim fabrikama čipova na svetu proizvode zamenske delove mašina i potrošni materijal testirajući granice hemije i fizike.Srđan Kovačević, saosnivač i direktor Orke i predsednik te zajednice navodi da im se već pri osnivanju, i to zahvaljujući HGK, priključilo još firmi. Trenutno ih je 19 i svi su prepoznali priliku u planu Evropske unije, koja želi da u iduće dve-tri godine u svoju industriju čipova, u sklopu Evropskog programa za oporavak i otpornost, uloži 145 milijardi evra. Poređenja radi, toliko je otprilike lane zaradio Gugl, prenosi portal Novac.hr.Kategorije igračaDodaje da je šansa da se u Hrvatskoj izgradi fabrika čipova vrlo mala, iako je ne isključuje. U svetu postoji mnogo fabrika čipova, brojne i u EU, ali samo dve prednjače - južnokorejski Samsung i svetski as, tajvanski TSMC.Međutim, Kovačević pojašnjava da se unutar industrije čipova ne nalaze samo takve fabrike već i dve kategorije igrača koji u Hrvatskoj već postoje.Prvo, to su firme koje dizajniraju čipove, bilo da to rade po narudžbini ili pod vlastitim brendom. Globalno najpoznatiji su Nvidia i AMD. U Hrvatskoj su to firme poput zagrebačkog Sistemkoma, koji je razvijao čipove za Intel, Boš i HP, te Eridana koji to radi za svoj proizvod. Uz dizajnere čipova, tu su i firme koje proizvode opremu koja se koristi u proizvodnji čipova. Najpoznatija takva firma u Hrvatskoj je Aplajd keramiks, čije proizvode koriste fabrike Intela, NXP-a, STMajkroelektroniksa i Boša.Dubravko Babić, vanredni profesor na FER-a (Fakultet elektrotehnike i računarstva) i suosnivač i potpredsednik za razvoj Eridana kaže da Evropa nije bez primera ulaganja u dizajn čipova. Epl u Minhenu ima centar za dizajn čipova gde zapošljava 1.500 inženjera, ali ne samo iz Nemačke, već iz 40 država."Glavna prednost takvog sistema su onda dobro plaćeni inženjeri koji ostaju u Hrvatskoj te složena popratna industrija kojom se onda i drugi preduzetnici mogu koristiti", kaže Babić.Potražnja u budućnostiDodaje da se u Hrvatskoj mogu raditi raznolike stvari, čak i ceo dizajn silicijumskih čipova. On sam, ističe, da je zainteresovan za izradu mikrotalasnih, radiofrekvencijskih i, potencijalno, optičkih čipova i komponenti.Ističe da treba iskoristiti EU sredstva. Unija velika ulaganja u čipove pravi isključivo zato da bi dostigla Samsung i TSMC koji će pak u idućem razdoblju ulagati u firme za dizajn čipova u SAD i tako sebi stvarati potražnju za budućnost, ostavljajući Evropu izvan tog lanca vrednosti. Zato Brisel veliku priliku vidi u podsticanju vlastitih firmi za dizajn čipova, koje bi podigle potražnju i tehnologiju u evropskim fabrikama čipova.Mat Darko Sertić, direktor firme Aplajd keramiks kaže da Hrvatska, kao i bilo koja druga država, ako želi ući u industriju čipova mora prvo razumeti da je to voz koji je krenuo 90-tih i koji vozi sve brže i brže. Navodi da su neki uspeli da se priključe usput, poput Izraela, ali drugi nisu, poput arapskih zemalja.Ipak, dodaje, da je isto tako u Hrvatskoj postojao RIZ, koji se bavio takvom proizvodnjom i koji je utopljen zbog nekretnina pa na razvoj hrvatske industrije čipova gleda s dosta opreza."Aplajd keramiks je napravio transfer tehnologije iz SAD u Hrvatsku i danas smo među pet globalno najboljih proizvođača opreme za fabrike čipova. U Hrvatskoj ima i vrhunskih dizajnera čipova poput Sistemkoma, ali takvima treba finansijski krajolik kakav postoji u Silicijumskoj dolini i kojeg u Hrvatskoj nema tako da je ovo složenija tema nego se čini", zaključuje Sertić. Slede uspeh Rimca sa EU klasterom baterijaUzor nove Zajednice za čipove pri HGK je uspeh Rimac Automobila, koji su zahvaljujući podršci hrvatske vlade od Evropske komisije dobili zeleno svetlo za ulazak u EU konzorcijum za baterije i time mnogo novih poslovnih prilika.U prilog nove zajednice ide pak činjenica da je Hrvatska bila među prvim potpisnicama Deklaracije o evropskoj inicijativi za procesore i poluprovodničke tehnologije. Mili Dulan, direktorka lobističke firme EvroNavigator, koja je savetovala Rimac Automobile, kaže da vidi priliku i u industriji čipova."U maju je EU dopunila Industrijsku strategiju gde se ističe da se želi smanjiti zavisnost od trećih zemalja u poluprovodnicima i to je idealan trenutak za nas da se pozicioniramo prema državi i Briselu", zaključuje Dulan.
https://lat.sputnikportal.rs/20201218/globalna-nestasica-cipova-pogodjeni-proizvodjaci-telefona-i-televizora--1124134661.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210519/napravljen-najmanji-cip-na-svetu-velicine-grinje-1125398042.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, vesti
Kompanije u susedstvu se udružile: Nit koja ih povezuje – čipovi
Tri hrvatske kompanije, osiječka Orka, zagrebački Eridan komjunikejšns i sisački Aplajd keramiks, inicijalno su pokrenuli Zajednicu za mikroelektroniku i poluprovodnike pri HGK (Hrvatska privredna komora) ili popularnije - hrvatski klaster za čipove.
Jedni proizvode naočare za dronove, drugi se spremaju da na tržište izbace uređaj koji kapacitet 5g mreža povećava dva do četiri puta, treći najvećim fabrikama čipova na svetu proizvode zamenske delove mašina i potrošni materijal testirajući granice hemije i fizike.
Srđan Kovačević, saosnivač i direktor Orke i predsednik te zajednice navodi da im se već pri osnivanju, i to zahvaljujući HGK, priključilo još firmi. Trenutno ih je 19 i svi su prepoznali priliku u planu Evropske unije, koja želi da u iduće dve-tri godine u svoju industriju čipova, u sklopu Evropskog programa za oporavak i otpornost, uloži 145 milijardi evra. Poređenja radi, toliko je otprilike lane zaradio
Gugl,
prenosi portal Novac.hr.
"Danas se u Hrvatskoj proizvodi najbrži električni automobil, iako je pre deset godina sama ta ideja mnogima zvučala suludo. Isto tako, mnogima će danas zvučati suludo da bi za pet godina u Hrvatskoj mogao biti dizajniran najbolji čip za autonomnu vožnju ili najbolji čip za autonomni let na svetu", kaže Kovačević.
Dodaje da je šansa da se u Hrvatskoj izgradi fabrika čipova vrlo mala, iako je ne isključuje.
U svetu postoji mnogo fabrika čipova, brojne i u EU, ali samo dve prednjače - južnokorejski Samsung i svetski as, tajvanski TSMC.
Međutim, Kovačević pojašnjava da se unutar industrije čipova ne nalaze samo takve fabrike već i dve kategorije igrača koji u Hrvatskoj već postoje.
Prvo, to su firme koje dizajniraju čipove, bilo da to rade po narudžbini ili pod vlastitim brendom. Globalno najpoznatiji su Nvidia i AMD. U Hrvatskoj su to firme poput zagrebačkog Sistemkoma, koji je razvijao čipove za Intel, Boš i HP, te Eridana koji to radi za svoj proizvod.
Uz dizajnere čipova, tu su i firme koje proizvode opremu koja se koristi u proizvodnji čipova. Najpoznatija takva firma u Hrvatskoj je Aplajd keramiks, čije proizvode koriste fabrike Intela, NXP-a, STMajkroelektroniksa i Boša.
Dubravko Babić, vanredni profesor na FER-a (Fakultet elektrotehnike i računarstva) i suosnivač i potpredsednik za razvoj Eridana kaže da Evropa nije bez primera ulaganja u dizajn čipova. Epl u Minhenu ima centar za dizajn čipova gde zapošljava 1.500 inženjera, ali ne samo iz Nemačke, već iz 40 država.
"Glavna prednost takvog sistema su onda dobro plaćeni inženjeri koji ostaju u Hrvatskoj te složena popratna industrija kojom se onda i drugi preduzetnici mogu koristiti", kaže Babić.
Dodaje da se u Hrvatskoj mogu raditi raznolike stvari, čak i ceo dizajn silicijumskih čipova. On sam, ističe, da je zainteresovan za izradu mikrotalasnih, radiofrekvencijskih i, potencijalno, optičkih čipova i komponenti.
Ističe da treba iskoristiti EU sredstva. Unija velika ulaganja u čipove pravi isključivo zato da bi dostigla Samsung i TSMC koji će pak u idućem razdoblju ulagati u firme za dizajn čipova u SAD i tako sebi stvarati potražnju za budućnost, ostavljajući Evropu izvan tog lanca vrednosti. Zato Brisel veliku priliku vidi u podsticanju vlastitih firmi za dizajn čipova, koje bi podigle potražnju i tehnologiju u evropskim fabrikama čipova.
Mat Darko Sertić, direktor firme Aplajd keramiks kaže da Hrvatska, kao i bilo koja druga država, ako želi ući u industriju čipova mora prvo razumeti da je to voz koji je krenuo 90-tih i koji vozi sve brže i brže. Navodi da su neki uspeli da se priključe usput, poput Izraela, ali drugi nisu, poput arapskih zemalja.
"Ovde je 90-tih, kad je industrija čipova bila na začetku, prioritet bio preživeti i stvoriti državu", kaže Sertić.
Ipak, dodaje, da je isto tako u Hrvatskoj postojao RIZ, koji se bavio takvom proizvodnjom i koji je utopljen zbog nekretnina pa na razvoj hrvatske industrije čipova gleda s dosta opreza.
"Aplajd keramiks je napravio transfer tehnologije iz SAD u Hrvatsku i danas smo među pet globalno najboljih proizvođača opreme za fabrike čipova. U Hrvatskoj ima i vrhunskih dizajnera čipova poput Sistemkoma, ali takvima treba finansijski krajolik kakav postoji u Silicijumskoj dolini i kojeg u Hrvatskoj nema tako da je ovo složenija tema nego se čini", zaključuje Sertić.
Slede uspeh Rimca sa EU klasterom baterija
Uzor nove Zajednice za čipove pri HGK je uspeh Rimac Automobila, koji su zahvaljujući podršci hrvatske vlade od Evropske komisije dobili zeleno svetlo za ulazak u EU konzorcijum za baterije i time mnogo novih poslovnih prilika.
U prilog nove zajednice ide pak činjenica da je Hrvatska bila među prvim potpisnicama Deklaracije o evropskoj inicijativi za procesore i poluprovodničke tehnologije. Mili Dulan, direktorka lobističke firme EvroNavigator, koja je savetovala Rimac Automobile, kaže da vidi priliku i u industriji čipova.
"U maju je EU dopunila Industrijsku strategiju gde se ističe da se želi smanjiti zavisnost od trećih zemalja u poluprovodnicima i to je idealan trenutak za nas da se pozicioniramo prema državi i Briselu", zaključuje Dulan.
