„S bilo kog aspekta Vatikan bi mogao da bude optimalno mesto“, rekao je Zelenski u intervjuu za italijanski list „Republika“ na pitanje o susretu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Istovremeno, izvor RIA Novosti u Vatikanu, kaže da ako i Rusija i Ukrajina zatraže da Sveta stolica posreduje u rešavanju pitanja Donbasa, onda tako nešto neće moći da odbije. Izvor dodaje da je predlog Zelenskog za Vatikan bio iznenađujući.
Prema rečima predsednika Ukrajine, Vatikan je idealno mesto za dijalog o miru, to mesto je svetski moralni autoritet koji uvek efikasno igra ulogu posrednika jer je nepristrasan i u njega imaju poverenje svi koji su deo nekog sukoba.
„Upravo zbog toga je Vatikan često bio pozivan da razrešava sukobe između zemalja radi mirne budućnosti“, rekao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je ranije izjavio da sve vodi ka tome da će do njegovog susreta s Putinom doći, a da su mesto i vreme samo detalji.
S tim u vezi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je podsetio da je predsednik Rusije „apsolutno jasno izneo svoj stav prema inicijativi za razgovor i prema mogućem sadržaju takvog dijaloga“.
„Takav dijalog može se odnositi samo na probleme bilateralnih odnosa. Odnosno, taj dijalog se ne može voditi polazeći od ciljeva traženja rešenja na jugoistoku Ukrajine“, rekao je Peskov i naglasio da Rusija nije strana u sukobu.
Dodao je i da Moskva uvek pozdravlja želju za razgovorom i da je zamenik šefa administracije predsednika Rusije Dmitrij Kozak u stalnom kontaktu sa kancelarijom ukrajinskog predsednika.
Zelenski je ranije u video-poruci o bezbednosnoj situaciji u zemlji predložio Putinu da se „sastanu bilo gde u ukrajinskom Donbasu gde se vodi rat“, a Putin je odgovorio da bi ukrajinsko rukovodstvo za razmatranje pitanja o istoku Ukrajine prvo trebalo da se sastane sa rukovodstvom Donjecke i Luganske republike, a tek zatim sa predstavnicima Rusije.
Ruski lider takođe je rekao da je spreman da primi Zelenskog u Moskvi u bilo koje vreme koje mu odgovara, ukoliko on želi da razgovara o bilateralnim odnosima, ali Kijev taj predlog odbacio.
Situacija u Donbasu
Sukob u Donbasu traje već sedam godina, u borbama je stradalo više od 13 hiljada ljudi. O rešavanju situacije razgovara se na sastancima kontakt grupe u Minsku. Strane su usvojile nekoliko dokumenata usmerenih na rešavanje sukoba, ali se razmena vatre nastavlja.
Od 27. jula prošle godine na snazi su i dodatne mere za obezbeđivanje primirja. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu pucanja, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Osim toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju biti na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti.
Međutim, od kraja februara u regionu su počele da se povećavaju tenzije: OEBS izveštava o značajnom povećanju broja kršenja prekida vatre, a ustanici navode da Oružane snage Ukrajine u granatiranju koriste artiljeriju. U napadu ukrajinskog drona na selo Aleksandrovsko 3. aprila, poginulo je jedno dete. Samoproglašene republike smatraju da Kijev priprema ofanzivu velikih razmera.
U Moskvi su trenutnu situaciju nazvali opasnom, jer bi na istoku Ukrajine ponovo mogao da se razbukta građanski rat. Kako je primetio portparol ruskog predsednika, Rusija u ovim uslovima preduzima mere da osigura svoju bezbednost. On je dodao da kretanje trupa na teritoriji zemlje ne bi smelo nikoga da uznemirava, jer Moskva nikome ne predstavlja pretnju.
Pročitajte još:
