Prvi čovek Reala Florentino Peres je najomraženija osoba u fudbalskom svetu, pošto se našao na čelu projekta koji je okarakterisan kao pokušaj urušavanja svih dosad postojećih postulata u evropskom fudbalu.
Da li je pogrešio?
Verovatno jeste, ideja o Superligi je izbačena na svetlo dana u pompeznom tonu koji se otrgao kontroli i na kraju je izazvao kontrareakciju.
Real i Juventus, začetnici ideje, o njoj su razgovarali mesecima unazad i iz sebi znanih razloga odlučili su da je „lansiraju“ usred sezone, što je naišlo na burne reakcije, osude i emotivan pristup koji nije dozvoljavao da se realno sagledaju stvari.
Realno, Real i Barselona, u prvom redu, a potom i Atletiko Madrid, imaju velike razloge za krenu u traganje za novim načinom finansiranja, što je kao opciju ponudila američka finansijska korporacija Džej Pi Morgan Čejs.
Injekcija novca je jednostavno neophodna za takve klubove koji nisu „igračka“ u rukama bogataša i sredstvo za popravljanje ličnog imidža, kao što je to slučaj u većini engleskih, ali i u italijanskim klubovima.
Gde je problem?
Problem su pare i tu se dolazi do one čuvene replike iz Kusturičinog filma „Crna mačka, beli mačor“ – što ne možeš da rešiš so pari, ti reši s mnogo pari!
Kriza je najviše uticala na klubove koji „nemaju vlasnika“, već se finansiraju iz redovnih, reklo bi se, normalnih izvora kao što su prodaja karata za utakmice, marketinška prava, televizijska prava, pojedinačna sponzorstva...
To ne osećaju, na primer, Čelsi, Mančester siti, Pari Sen Žermen, klubovi čiji su vlasnici multimilijarderi sa novcem iz drugih poslovnih okruženja, tako da njima ne gori pod nogama, kao što je to slučaj kod španskih klubova.
U svemu tome, UEFA, kao krovna organizacija, ne samo da nije pokušala da uspostavi ravnotežu, već je dovela do potpunog sloma finansijskog sistema i najave da će finansijski fer-plej biti korigovan, što znači da će klubovi sa prilivom novca iz izvora koji nisu fudbalski – biti u još većoj prednosti.
Šta to znači?
Primer onoga što se desilo u prvoj utakmici polufinala između Čelsija i Real Madrida dovoljno govori o svemu – i to je Ngolo Kante, jedan od najboljih defanzivnih veznih fudbalera sveta.
Godinama postoji teza da je posrtanje Reala počelo u momentu kada je Klod Makelele, Kanteov prethodnih sa takvim epitetom, napustio Madrid i u velikom transferu i za veliki novac prešao u Čelsi.
Od tada, Real kuburi sa tom pozicijom, vremenom je Brazilac Kazemiro uspeo da popuni rupu koja je postojala više od deceniju, ali i njemu stižu godine, proizvodnja igrača je umanjena, a kupovina – otežana.
Real je doskora mogao da se „bahati“ i da plaća abnormalne sume novca za raznorazne fudbalere, kako one dokazane, tako i one u pokušaju, ali je izvesno da to neće biti slučaj u narednom periodu.
Zašto?
Razlog je jednostavan – pandemija je ukinula osnovni izvor finansiranja i Peres je morao da pokuša da pronađe alternativu, ali je i ona, zasad, ostala na nivou nedosanjanog sna, što znači samo jedno...
Real je na putu pada, igrači poput Kantea će mu biti nedostupni, što znači i rastuću bojazan od rezultatskog posrtanja, a to nužno sa sobom nosi i opadanje zainteresovanosti navijača za igre tog kluba.
Ako nema rezultata nema ni kupovine dresova, karata, plaćanja članarina, zainteresovanosti za televizijske prenose, a to je već luksuz koji sebi velikan poput Reala ne može da dozvoli.
Ali, ne može da dozvoli ni da tako olako „uđe u priču“ o nekakvoj Superligi bez svih mogućih načina za „krizno delovanje“, što u aktuelnim okolnostima upućuje na to da je taj mehur pukao i da će ga biti teško zalepiti i ponovo „podvaliti“.
► Sudija je „preživeo“ špansku paranoju, a Romanov Čelsi iz Madrida nosi gol u gostima!
► Svet bruji o bizarnom slučaju fudbalera Zvezde
► Romanov Nemac ne želi pomoć od besne UEFA protiv odmetnutog „Kralja“
