Podvig Gagarina i Tereškove kao podsećanje na ono što nam je najvrednije
Priča inspirisana kosmonautskom stolicom, na kojoj su sedeli pioniri u otkrivanju kosmosa, Jurij Gagarin i Valentina Tereškova, samo je jedna u nizu uzbudljivih, duhovitih i poučnih pripovesti Jasminke Petrović u knjizi „Sto lica stolica“, koju je nedavno objavio Kreativni centar.
Ova neobična zbirka inspirisana je neizostavnim predmetom naše svakodnevice – stolicom. Krase je ilustracije 22 domaća autora, a namenjena je deci svih uzrasta, kao i svima onima koji su zadržali radoznalost i divljenje svetu karakteristično za najmlađe.
Predmet o kojem većina nas razmišlja samo kada nas žulja Jasminki Petrović je poslužio kao nadahnuće za uzbudljivo putovanje po našoj planeti i svemu onome što je čini veličanstvenom, ali i svemu onome što preti da nam je zauvek oduzme.
Samoj autorki jedna od najdražih priča iz zbirke je upravo ona posvećena Juriju Gagarinu i Valentini Tereškovoj, odnosno njihovom podvigu u osvajanju kosmosa, jer je istraživanje te teme podsetilo na to koliko smo danas okrenuti banalnim i prolaznim vrednostima i često potpuno nesvesni veličanstvenosti univerzuma u kojem obitavamo.
„Dok sam pisala tu priču, dugo sam istraživala tu temu i moram priznati da sam plakala, jer me je duboko dirnula. Dvanaestog aprila je bila godišnjica Gagarinovog leta u kosmos. Čitala sam njegove izjave, gledala razne snimke iz svemira na kojima se vidi kako Zemlja zaista hipnotiše posmatrača, kako deluje veličanstveno, što potvrđuju astronauti koji su imali priliku da je vide na taj način. To mi je bilo veliko otkriće, počev od Gagarina i Valentine Tereškove. Zato sam ovu priču, njima u čast, smestila u dve obične stolice, jer su nam samo one, naravno, uz mnogo mašte, potrebne da se uputimo na daleko putovanje“, kaže Jasminka Petrović.
Sa stolicama ili bez njih, planeta je naš jedini dom
U jednoj od priča autorka nas uvodi u izmišljeni dijalog dva velika imena u dečjoj književnosti – Jovana Jovanovića Zmaja i Johane Špiri, autorke knjiga o dobrodušnoj devojčici Hajdi.
„Prva ideja, kada sam počela da pišem ovu knjigu, bila mi je pesma Čika Jove Zmaja 'Mala Juca sa stolice muca...', a onda sam se setila i njegovih skamija i stolice koja detetu služi kao konjić... To sam povezala sa Johanom Špiri, autorkom 'Hajdi', i tako je nastala priča o stolicama u književnosti za decu“, priča Jasminka Petrović.
Važna tema u velikom broju priča u ovoj knjizi jeste briga o našoj planeti, odnosno poruka deci o tome koliko je važno da čuvaju prirodu. Dirljiva je priča o malom Indijancu koji, zapravo, ne zna šta je to stolica, ali zato razume poruke koje mu šalju vukovi, ptice, jezero, šuma, nebo i sunce.
„On živi u prirodi i to je jedina priča u kojoj se ne pojavljuje stolica. Njemu ona nije ni potrebna. Shvatila sam, radeći na ovoj knjizi, da će mi ona biti prilika da govorim o raznim problemima koja muče savremenu decu i ljude. Ekologija je danas zaista jedna od najvažnijih tema. Mnogi psiholozi upozoravaju na to koliko gradskoj deci nedostaje odnos s prirodom, a ona se tako često pojavljuje u dečjim pesmama, pričama i bajkama“, kaže naša sagovornica.
Deca bez doma
Priče su pisane u raznim formama, od izmišljenog domaćeg zadatka, preko novinskog teksta, do obraćanja jedne jutjuberke svojoj publici. Ovu knjigu enciklopedijskog „šmeka“ čine i bajke, anegdote i pesme, kao i poglavlja o vrstama stolica i raznim zanimljivostima vezanim za ovaj predmet.
„Želela sam da prikažem decu širom sveta kroz priče o različitim stolicama, da podsetim na to da postoje, nažalost, deca koja su ostala bez doma, deca koja rade i nemaju mogućnost da se obrazuju. I kroz celu knjigu se provlači i ta ideja o dečjim pravima i važnosti obrazovanja, bez kojeg nema napretka“, naglašava Jasminka Petrović.
Popularna književnica za decu kaže da je najviše raduje to što joj se, iako je knjiga objavljena pre samo desetak dana, već javljaju mladi čitaoci s idejama o tome o kakvim je još stolicama mogla da piše.
„Čitam komentare kako sam mogla da pričam i o zubarskoj stolici, ili stolici kod frizera, o nekim stolicama viđenim u filmovima... Radujem se upravo tome što sam podstakla čitaoce da dalje istražuju ovu temu, sami, ili s roditeljima“, zaključuje naša sagovornica.
Letom Jurija Gagarina u kosmos bavila se u emisiji „Moj pogled na Rusiju“ i glavna urednica Sputnjika na srpskom jeziku Ljubinka Milinčić