U razgovoru sa portparolom Kremlja voditelj je podsetio na reči predsednika Rusije Vladimira Putina da Rusija neće napustiti Donbas ni po koju cenu i pitao da li bi to moglo dovesti do rata.
Rusija „ne namerava da se kreće ka ratu i niko uopšte ne prihvata bilo kakvu mogućnost takvog rata. Ali, takođe, niko ne prihvata mogućnost građanskog rata u Ukrajini“.
Peskov je ponovio da Rusija nikada nije bila strana u sukobu u Donbasu, ali da neće ostati ravnodušna prema sudbini ruskojezičnih ljudi koji tamo žive.
„Rusija nikada nije bila strana u ovom sukobu. Ali Rusija je uvek govorila da neće ostati ravnodušna prema sudbini govornika ruskog jezika koji žive na jugoistoku zemlje“, precizirao je portparol.
Ukrajina odbacuje Minske sporazume
Portparol je dodao da se u Donbasu ne poštuju Minski sporazumi i dolazi do intenziviranja provokativnih akcija Oružanih snaga Ukrajine.
On je istakao da „kada se sve češće i na različitim nivoima čuju izjave iz Kijeva da je Minski paket mera gotovo beskoristan rudiment, to izaziva zbunjenost ne samo kod nas, već i u Parizu i u Berlinu“.
„U Donbasu postoji situacija da se ne ispunjavanjaju Minski sporazumi. I u Donbasu postoji situacija povezana sa povećanjem aktivnosti provokativnih dejstava Oružanih snaga Ukrajine. Odnosno, dešavaju se provokacije, dolazi do uzvratne vatre na ove provokacije“, naveo je Peskov.
Na pitanje da li francuske i nemačke kolege shvataju ko zapravo ne ispunjava Minske sporazume, Peskov je objasnio da Francuska i Nemačka imaju određene nesuglasice sa Rusijom oko Donbasa i žele da Moskva pokaže veću fleksibilnost, ali da generalno shvataju da Minski sporazumi moraju da se ispunjavaju i da nemaju alternativu.
On je naglasio da je „ovaj dokument nedvosmislen, tamo je sve napisano crno na belo“. „I suština i redosled koraka, tamo je sve napisano“, dodao je portparol Kremlja.
Peskov je dodao da s obzirom da postoji velika napetost, ne dešava se deeskalacija i da onda „takve provokacije mogu preko noći da rasplamsaju vatru istog tog građanskog rata u unutrašnjem ukrajinskom sukobu. Stoga svi neprestano govorimo o svojoj zabrinutosti“, naglasio je Peskov.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. pokrenule vojnu operaciju protiv samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatraju se, između ostalog, na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. usvojila tri dokumenta koja regulišu korake za deeskalaciju sukoba.
Sveobuhvatni prekid vatre u Donbasu stupio je na snagu 27. julu prošle godine. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu pucanja, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Osim toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju biti na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti. Međutim, od februara 2021. situacija u Donbasu ponovo je počela da se pogoršava.
Pročitajte još:
- Ruski senator poručio Zelenskom: NATO vam neće vratiti Donbas
- Lider DNR: Kijev će skupo platiti „zveckanje oružjem“
- Ruski zvaničnik: Zaštitićemo Donbas ako stanovnicima bude pretila „Srebrenica“
