Prema rečima nekadašnjeg ambasadora u više zemalja Latinske Amerike, univerzitetskog profesora Dušana Vasića, situacija u Brazilu je u zdravstvenom, ekonomskom i političkom smislu iz dana u dan sve gora, a do toga je došlo isključivo nizom loših odluka predsednika Žaira Bolsonara.
„Smrtonosni vihor“ duva Brazilom
Da je u Brazilu vrag odneo šalu pokazalo se brojkama zaraženih i umrlih od kovida krajem marta i početkom aprila, kada je ova latinoamerička država dostigla kulminaciju pandemije.
„Tragične su bile slike iz gradića Manaus u središnjoj Amazoniji gde je otkriven taj najopasniji, mutirani soj kovida P1, u kojem je toliko velika smrtnost da su sva slobodna polja pretvorena u groblja. Upravo iz tog gradića su i krenula prva upozorenja vladi da je virus zaista opasan. Međutim, na sva upozorenja i na sve ono što se dešavalo oko njega Bolsonaro je, na žalost, odgovarao sa indignacijom, pa i podsmehom i odbijao je da uvede mere izolacije i karantina“, navodi Vasić.
Negiranje postojanja virusa od strane predsednika, dodaje Vasić, kao i odsustvo angažovanja vlade da se koordiniše jedinstvena borba na nivou cele države u punoj meri je pokazalo da se u Brazilu ne vodi konzistentna politika zaštite od kovida.
Sve glasniji povici: „Bolsonaro, odlazi“
„Nemajući drugog izlaza guverneri pojedinih država, a na prvom mestu guverner Sao Paola kao najveće i najrazvijenije članice federacije, počeli su samoinicijativno da sprovode mere prevencije, ograničenja radnog vremena i karantina. Međutim, Bolsonaro je sa svojim istomišljenicima čak organizovao i učestvovao u protestima protiv mera koje bi trebalo da smanje širenje korone, a te gradonačelnike i guvernere je nazivao „uništavačima radnih mesta“. Sve to dovelo je do opšte frustracije i nezadovoljstva pa u poslednjih petnaest dana svake večeri u većem broju gradova omladina izlazi na ulice i traži da Bolsonaro ode sa vlasti“, kaže Vasić.
Predsednik Brazila je, dodaje on, svestan da mu popularnost opada unekoliko promenio pristup, pa je vlada ugovorila nabavku oko sto miliona doza vakcina.
„Međutim, te vakcine će u najboljem slučaju doći do juna, pa i ako bi vakcinacija redovno tekla neki osetniji efekat usledio bi tek krajem godine. Do tada postoji velika opasnost da će se broj obolelih i umrlih i dalje rapidno povećavati. Bivši predsednik Lula da Silva je izjavio da je ovo što se dešava Brazilu najveći genocid u istoriji te zemlje, a u domaćoj štampi se mogu videti i ocene da Bolsonaro predstavlja opasnost ne samo za Brazil, već i za čitav svet, jer nema ograničenja putovanja u ili iz zemlje“, primećuje bivši diplomata.
Zdravstvenu krizu prati politička
Odsustvo bilo kakve spremnosti da se reaguje na pandemiju dovelo je do sukoba i u vladi, pa je Bolsonaro do danas promenio čak četiri ministra zdravstva. Ni jedan, međutim, dodaje Vasić, nije bio dorastao situaciji.
„Ministri zdravlja nisu bili jedini koje je predsednik smenjivao, a poslednja rekonstrukcija vlade dešava se nakon što su Bolsonarovom najvećem rivalu, bivšem predsedniku Lula da Silvi vraćena sva politička prava i koji sada ima velike šanse da se kandiduje na narednim izborima. Značajna je smena ministra odbrane od koga je Bolsonaro očekivao veću podršku svojoj vlasti. Međutim, on je umesto podrške predsedniku izjavio da je uspeo da stvori armiju koja će biti nezavisna od političkih uticaja. Kada je nakon te izjave odbio da podnese ostavku, predsednik ga je smenio i doveo je na njegovo mesto generala koji je pre tri godine penzionisan. Promenjen je i ministar spoljnih poslova koji se takođe nije slagao sa Bolsonarovom politikom“, ukazuje Vasić.
Da li predsedniku preti impičment
Bolsonarovi pokušaji da pronađe poslušnike koje će iskoristiti za ostanak na vlasti imaju sve manje uspeha. Tome u prilog, kako kaže bivši ambasador, govori i činjenica da su u znak podrške bivšem ministru odbrane ostavke podneli i komandanti kopnene vojske, mornarice i avijacije.
Na pitanje kakav razvoj situacije očekuje i da li postoji opasnost da brazilski predsednik pokuša da uvede vojnu diktaturu kako bi sačuvao poziciju do narednih izbora, Vasić kaže da sama činjenica da je na mesto novog ministra odbrane doveden penzioner bez autoriteta u vojnim krugovima govori da Bolsonaro nema uporište u vojsci, pa je malo verovatno da će se vojska upustiti u tako nešto.
„Nezadovoljstvo u društvu postepeno raste i preliva se na brazilski parlament koji ima 594 poslanika i 81 senatora. Tu je već počelo politički da ključa i sve se češće i glasnije čuje da bi trebalo zaustaviti predsednika. Zato je moj utisak da će, ukoliko se ta agonija sa ovakvim rastom broja obolelih u Brazilu nastavi do kraja aprila, inicijativa za impičment predsednika Žaira Bolsonara dobiti značajnu podršku u parlamentu, pa je moguće da se tim putem okonča njegov mandat“, zaključuje Dušan Vasić za Sputnjik.
