Georgiev ukazuje da slučajevi američke i poljske agresije protiv „Severnog toka 2“ polako dovode do erozije evropskog jedinstva i transatlantskog jedinstva. U intervjuu za Sputnjik Georgiev je izneo i svoje viđenje situacije u Bugarskoj posle parlamentarnih izbora.
Partija GERB Bojka Borisova je na prvom mestu po broju glasova, a druga je nova opoziciona partija „Ima takav narod“. Stranka Borisova, zapravo, nema s kim da se udruži. Stručnjaci ne isključuju scenario vanrednih izbora.
— Očekujemo da će u budućem parlamentu biti šest političkih snaga, od kojih četiri uopšte ne žele da budu na vlasti zajedno sa strankom GERB, naprotiv, one se tome suprotstavljaju na svaki mogući način. Za formiranje vlade je potrebna koalicija od više od dve stranke. Verovatno nas očekuje sledeće: neuspešni pokušaj aktuelnog premijera Bojka Borisova da formira vladu, ako uopšte može da dobije mandat za ovo od predsednika Rumena Radeva, jer je verovatnoća da ovu vladu Narodna skupština neće prihvatiti vrlo visoka.
Druga opcija, kojoj je naklonjena većina političkih posmatrača i koja je i najlogičnija je sledeća: druga politička sila i veliko iznenađenje na ovim izborima je stranka „Ima takav narod“ Slavija Trifonova koja će dobiti mandat za formiranje vlade. Ovde se pojavljuju razne pretpostavke o tome ko će od ostalih učesnika podržati takav kabinet. „Ima takav narod“ ne želi da formira koaliciji sa Bugarskom socijalističkom partijom, koja je treća po broju glasova, ali to ne znači da BSP neće podržati vladu na čijem je čelu „Ima takav narod“. Tada će vlada dobiti podršku dve druge političke sile: „Demokratske Bugarske“ i „Bugarska, ustaj!“. Takva vlada može funkcionisati neko vreme.
Postoji, naravno, i treća opcija: članovi sadašnjeg parlamenta, čak i ako ih ujedinjuje želja za ukidanjem sistema upravljanja GERB-a, i dalje imaju protivrečnosti između sebe. Ako ne uspeju da formiraju kabinet, imaćemo ponovo parlamentarne izbore do kraja godine.
Premijer Borisov je predložio formiranje ekspertske vlade. Da li mislite da je ova opcija moguća?
— Ova opcija odgovara samo gospodinu Borisovu. On bi hteo da se formira ekspertska vlada u kojoj bi sam Borisov učestvovao i koja bi upravljala Bugarskom do kraja godine, kako bi se gospodin Borisov spasio od vlade koju će imenovati predsednik Rumen Radev ili u kojoj će predsednik bar biti uključen (opcija sa službenom vladom, koju imenuje predsednik ako Kabinet ministara podnese ostavku; ovaj scenario je već korišćen u Bugarskoj 2017. godine).
Jedina moguća kombinacija podrške takvom kabinetu je GERB plus DPS plus BPS, što bi, međutim, značilo momentalnu političku smrt socijalista, koji su već nekoliko puta kategorički odbacili mogućnost podrške vladi koju vodi GERB.
Ali moguća je druga vrsta ekspertske vlade uz učešće „novajlija“ u parlamentu — „Ima takav narod“, „Demokratska Bugarska“ ili „Bugarska, ustaj“. Takva ekspertska vlada može voditi politiku koja se od nje očekuje. Pre svega, to je ukidanje sistema upravljanja koji je Bojko Borisov stvorio u proteklih deset godina.
Kako će se graditi odnosi između Bugarske i Severne Makedonije pod novom vladom? VMRO-BND Krasimira Karakačanova ne ulazi u parlament, a ova partija je glavna pristalica ideje da Sofija treba da bude u stanju da brani svoje interese i sprečava Skoplje da se pridruži EU, ako ne poštuje uslove Bugarske.
— Po mom mišljenju, odnosi između Bugarske i Republike Severne Makedonije se verovatno neće promeniti iz dva razloga. Prvo, u odnosima između dve zemlje uglavnom je VMRO ta koja iritira. Odnos Bugara prema Makedoniji se ipak ne određuje politikom VMRO.
Stav Bugarske o pristupanju Severne Makedonije EU podržava veliki deo bugarskog društva. Da Makedoniju prime u EU bez ikakvih uslova sa bugarske strane pristaju samo dve stranke: „Demokratska Bugarska“ i DPS čiji su motivi različiti. Sve ostale političke snage se pridržavaju teze da Makedonija, da bi se pridružila EU i da nam ne bi stvarala probleme tamo, treba da prizna našu zajedničku prošlost do 1945. godine. A posle 1945. godine oni se mogu izjašnjavati kako god hoće: kao Makedonci, kao naslednici drevnih Makedonaca, itd. U svakom slučaju, lopta je u polju Makedonaca.
Pokušaji da se Bugarskoj spolja nametne potreba da prihvati makedonski položaj u bugarskom društvu, blago rečeno, neće biti dobro prihvaćeni. To može samo da naškodi odnosu Bugara prema Ujedinjenoj Evropi.
U svom članku „Protivnika NATO ima sve više“ skrenuli ste pažnju da se Alijansa sve više meša u pitanja koja nisu u njenoj nadležnosti, poput klimatskih, koja su za mnoge zemlje neraskidivo povezana sa energetskim pitanjima. Da li je situacija oko „Severnog toka 2“, „Turskog toka“ ili nuklearke „Belene“ primer mešanja NATO-a? Šta se može suprotstaviti ovom pritisku?
— Ovaj članak sam napisao jer sam obratio pažnju na jednu tačku u izveštaju generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga o stanju pakta za 2020. godinu, gde među protivnicima NATO-a navodi Rusiju, Kinu, sajber pretnje i na poslednjem mestu klimatske promene. Ideja vojne organizacije koja se bori protiv klimatskih promena izgleda neobično. Dok je prethodnih decenija vojska uglavnom pružala pomoć u katastrofama povezanim sa klimatskim promenama, onda su se poslednjih godina u unutrašnjim dokumentima Alijanse pojavile izjave na temu da li bi NATO trebalo da interveniše u energetskim pitanjima vezanim za klimu.
Naravno, ne postoji direktna veza između NATO-a i nuklearke „Belene“ i „Severnog toka 2“, ali mislim da se tamo na nekom nivou pitaju zašto države NATO-a (organizacije u kojoj dominiraju Sjedinjene Države) dozvoljavaju sebi da razvijaju zajedničke projekte sa protivnikom NATO-a — Rusijom, i to u veoma osetljivim oblastima kao što je energetika, šteteći time interesima Vašingtona. Ovo mi izgleda opasno, jer ako vojska počne da planira, odobrava i kontroliše tipične civilne procese, to će se loše završiti.
Čini mi se da ovde postoji analogija sa situacijom u EU, kada su pokušaji centralizacije borbe protiv koronavirusa doveli do problema, a jedan broj zemalja je prešao na direktne pregovore sa Rusijom i Kinom. To je dovelo do tenzija u EU, jer je pričinilo štetu celokupnoj politici Unije. Mislim da se isto može dogoditi ako NATO odluči da disciplinuje svoje članove u civilnim oblastima poput energetike — to će dovesti do tenzija u samoj organizaciji.
Naravno, ovo je pretpostavka. Međutim, slučajevi američke i poljske agresije protiv „Severnog toka 2“ polako dovode do erozije evropskog jedinstva i transatlantskog jedinstva. Ako se tako nešto dogodi na nivou NATO-a, ne vidim razlog zašto ne bismo videli isti efekat.
Krajem marta, NATO je saopštio da su bugarski lovci učestvovali u operaciji Alijanse za presretanje ruskih borbenih aviona. Jedan od čitalaca „Dnevnika“ se tada našalio: „dočekali su sovjetski lovci da ih jure sovjetski lovci“. Da li će se odbrambena politika Bugarske promeniti pod novom vladom i kako će se graditi odnosi sa Moskvom?
— Odbrambena politika se definitivno neće promeniti. I prethodne vlade u Bugarskoj su išle putem NATO-a. Mi nemamo samovolju koju, na primer, Mađarska — zemlja manje-više istog kalibra kao Bugarska, može sebi da priušti. Što se tiče odnosa između Sofije i Moskve, biće neophodno sagledati sastav novog kabineta, ali bio bih veoma iznenađen ako bi se politika sledeće vlade nekako razlikovala od trenutne. Ipak, Sofija svih ovih godina posle 2014. godine, nakon početka sukoba u Ukrajini koji je poslužio kao početak svojevrsnog „Hladnog rata“, sledi sve „direktive“ Evropske unije, učtivo pozdravlja NATO, ali ne pada u ekstremnu rusofobiju kao Poljska i zemlje Pribaltika, a nekada i Rumunija.
Naša rusofobija je unesena, kod nas ona nije nastala sama. Iz tog razloga ne očekuje pooštravanja u odnosu sa Rusijom, makar ne verbalnog tipa. Ruske diplomate smo proterali (verovatno ćemo uskoro postati prvaci u ovome), ali istovremeno Bugarska gradi svoj deo „Turskog toka“.
Ovakva politika, u kojoj pokušavamo da manevrišemo bez pokazivanja bilo kakvih proruskih sklonosti, nastaviće se.
Prema podacima Our World in Data, Bugarska je na poslednjem mestu u EU po vakcinaciji na 100 stanovnika. Istovremeno, premijer Borisov je odbio ponudu za kupovinu vakcina koje Evropska agencija za lekove nije odobrila, uključujući kinesku i rusku vakcinu. Neke zemlje EU su ipak kupile vakcine koje regulator nije odobrio. Kako ocenjujete postupke takvih zemalja i postupke Bugarske?
— Jedan od razloga za nizak rejting poslednje vlade bio je njen neuspeh u borbi protiv virusa korona. Ali premijer tvrdi sasvim suprotno, da se sa tim vrlo dobro izborio. Ovo neistinita izjava je, između ostalog, bila i jedan od razloga za nizak rezultat partije GERB. Ovo je njen najslabiji rezultat u čitavoj istoriji učešća na izborima. Srbija koja nije članica EU je daleko ispred nas: 5 odsto vakcinisanih u našoj zemlji, a više od 20 odsto kod naših suseda.
Vlade u Bugarskoj toliko čvrsto prate briselsku liniju politike, da ne žele da odstupaju od nje, čak ni kada su u pitanju tako kritična pitanja kao što je zdravlje i život ljudi. Biću prijatno iznenađen ako sledeći kabinet (nadam se ne sa GERB-om na čelu) pokaže hrabrost i krene sa kupovinom, kao što je to učinjeno u Mađarskoj, Slovačkoj, kao što se to može dogoditi u Austriji. Biću veoma iznenađen.
Pročitajte još:
- Bajden se predao: Optužba iz Poljske za „poraz Varšave“ u bici protiv „Severnog toka 2“
- Holandski poslanik u EP: Berlin da zauzme oštriji stav - ruskog medveda treba nekad i ugristi
- Ruski diplomata pozvao Bugare: Prekinite ovu špijunsku predstavu
