„Podsećam da je upravo NATO taj koji je približio svoje granice granicama Rusije. Usled nekoliko talasa širenja situacija u Evropi se kardinalno promenila, videli smo porast prisustva infrastrukture NATO-a u blizini naših vitalnih centara, razmeštanje trupa i naoružanja, iako ne na trajnoj osnovi, rotaciju jedinica, povećanje broja vojnih vežbi. Sve ovo je narušilo situaciju u oblasti bezbednosti kakva je nastala u periodu nakon završetka Hladnog rata“, rekao je Gruško.
Zamenik ministra istakao je da su takvi procesi zahtevali od Rusije da reaguje i prilagodi politiku i vojno planiranje, što je i učinjeno, jer su pitanja jačanja bezbednosti i nacionalni interesi uvek u prvom planu.
Osim toga, naglasio je da su izjave o raketnoj pretnji iz Rusije takođe neosnovane, jer su upravo Sjedinjene Američke Države izašle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, koji je bio jedan od ključnih sporazuma u oblasti bezbednosti u Evropi, a NATO nije odgovorio na rusku inicijativu za moratorijum na razmeštanje odgovarajućeg oružja.
„I, na kraju, ne sme se zaboraviti da zemlje i saveznici NATO-a dosledno sprovode program stvaranja protivraketnih sistema u Evropi, to su objekti u Rumuniji i Poljskoj. NATO je odlučan da ih dovede do logičnog završetka“, rezimirao je Gruško.
„Podsetiću da su ti objekti pravljeni, navodno, za neutralisanje raketne pretnje iz Irana, ali ako pažljivo pročitate tekstove NATO-a, onda ne samo između redova, već i direktno može da se čita da će ustvari ovi objekti biti usmereni na „pariranje pretnji sa Istoka“.
Stoltenberg je u utorak rekao da su glavne pretnje zemljama NATO-a Rusija, terorizam, sajber-napadi, tehnologija, uspon Kine i klimatske promene.
Nema dogovora o zasedanju Saveta Rusija-NATO
Gruško je dodao da nije bilo dogovora o održavanju sastanaka Saveta Rusija-NATO, glavni problem je što su kontakti na vojnoj liniji potpuno prekinuti.
„Radi se o tome da nije bilo sporazuma o održavanju takvih saveta. Svaki savet treba da bude pripremljen, NATO je odustao od svih pripremnih struktura, odnosno onog od čega se Savet sastojao – radne grupe, pripremnog odbora i samog Saveta na nivou ambasadora. Uništili su sve elemente osim sastanka ambasadora, oni više ne funkcionišu“, objasnio je Gruško.
On je naglasio da je danas glavni problem što su „potpuno prekinuti vojni kontakti“. To je po mnogo čemu „glavna prepreka za politički dijalog u Savetu“.
Praktičan smisao Saveta
Gruško smatra da će sastanci Saveta Rusija-NATO imati značaj tek nakon što se obnove normalni vojni kontakti.
„Prvo, mi nismo odustajali od dijaloga. NATO je bio taj koji je prekinuo svaku praktičnu saradnju i odustao od vojnih kontakata. U početku smo polazili od činjenice da održavanje Saveta treba da ima neki praktični smisao“, rekao je on.
„Nema nikakvog napretka u principijelnim tačkama vezanim za deeskalaciju, za poboljšanje, usavršavanje mehanizama za sprečavanje vojnih incidenata. Ovaj napredak ne može se postići bez obnavljanja normalnih sistemskih vojnih kontakata“, istakao je Gruško.
On je dodao da je Rusija nekoliko godina davala konkretne predloge NATO-u o svojoj spremnosti za pregovore, ali da alijansa nije odgovorila pozitivno.
„Spremni smo da razgovaramo o pitanjima deeskalacije, davali smo konkretne predloge da smo spremni da pregovaramo, konsultujemo se i sa NATO-om i sa pojedinačnim zemljama o poboljšanju mehanizama za sprečavanje opasnih vojnih incidenata, naravno, imajući u vidu povećanu aktivnost u zonama dodira – pre svega u baltičkom regionu i na Crnom moru“, objasnio je Gruško.
U izveštaju koji je u utorak objavio Stoltenberg o rezultatima rada 2020. godine navodi se da sastanak Saveta NATO-Rusija 2020. godine nije održan krivicom ruske strane.
Uloga NATO-a u rešavanju situacije u Ukrajini – destruktivna
NATO ne krije da bi želeo da razgovara o sukobu u Ukrajini, ali to nema dodatnu vrednost, uloga NATO-a u rešavanju ukrajinskog pitanja je destruktivna, a pomoć Alijanse militantnim krugovima u Kijevu protivreči primeni Minskih sporazuma i podstiče ih na sabotažu, smatra Gruško.
On je objasnio da je u okviru Saveta Rusija-NATO nekoliko puta razgovarano o sukobu u Ukrajini, ali da je „to što oni rade apsolutno destruktivno“ i da nema smisla.
„Zemlje NATO-a i dalje insistiraju na tome da ovi sastanci budu uglavnom posvećeni unutrašnjem ukrajinskom sukobu. To je, sa našeg stanovišta, apsolutno besmislen posao, jer se o situaciji u Ukrajini svake nedelje raspravlja na Stalnom savetu OEBS-a, na Forumu OEBS-a za bezbednosnu saradnju. OEBS, u skladu sa sporazumima, igra važnu ulogu. Radi Specijalna posmatračka misija OEBS-a, a NATO nema nikakvu ulogu u Ukrajini“, istakao je zamenik šefa ruske diplomatije.
Gruško je skrenuo pažnju na to da ne postoje nikakve međunarodne odluke ili međunarodna tela koja bi upućivala NATO da vrši „takvu političku ulogu“.
„Druga je stvar što nas (Rusiju) ne može da ne brine to što zemlje NATO-a sprovode program vojne podrške u Ukrajini. Sve to je u suprotnosti sa samim smislom Minskog paketa mera, jer podstiče rat, a ne približava izglede za političko rešenje, jedino moguće i jedino zasnovano na Minskim sporazumima“, zaključio je Gruško.
Pročitajte još:
