Reč je o članku stručnjaka Eme Ešford i Metjua Berouza pod nazivom „Provera stvarnosti №4: fokus na interesima, a ne na ljudskim pravima u Rusiji“, objavljenom pre nekoliko dana na sajtu „Atlantskog saveta“. U njemu se navodi da Vašington u odnosima sa Moskvom „ne treba da posvećuje mnogo pažnje temi zaštite ljudskih prava“ i da fokus američke sankcione politike na oblast ljudskih prava u Rusiji može „potkopati kritički važne interese SAD“. Eksperti takođe smatraju da „demokratizacija u Rusiji neće nužno ići na ruku spoljnopolitičkim interesima SAD“.
Nakon objavljivanja „proruskog“ teksta, zaposleni i naučni saradnici analitičkog centra izdali su kolektivno saopštenje u kome optužuju kolege da članak „nije postigao svoj cilj“.
„Njihov članak je zasnovan na lažnoj pretpostavci da ljudska prava i nacionalni interesi uopšte ne zavise jedno od drugog i da su u osnovi američke politike prema Rusiji bili i ostali problemi ljudskih prava. Mi, dole potpisani, ne slažemo se sa argumentima koji se navode u članku“, navodi se u njihovom saopštenju.
Jedan od potpisnika saopštenja je u razgovoru sa portalom „Politiko“ rekao je da su eksperti članak mogli sastaviti pod uticajem donacija milijardera Čarlsa Koha „Atlantskom savetu“, koji se zalaže za to da se „Amerika manje meša u poslove drugih zemalja“.
Drugi izvor se nije složio sa tom tvrdnjom, rekavši da Atlantski savet ne prima donacije koje ga obavezuju na analitičku aktivnost, koja od nečega zavisi.
Neimenovani naučni saradnik „Atlantskog saveta“ izrazio je mišljenje da članak njegovih kolega može „potkopati poverenje u određene tekstove koje objavljuje 'Atlantski savet' o ruskom pitanju'.
Podsetimo, Generalno tužilaštvo Rusije u leto 2019. godine proglasilo je delatnost nevladine organizacije „Atlantski savet“ na teritoriji zemlje nepoželjnim.
Pročitajte još:
