Istraživanje koje je objavljeno u časopisu Nature Geoscience, donosi crne prognoze o budućnosti Zemlje i njene atmosfere. Nazvano "Životni vek zemljine atmosfere bogate kiseonikom u budućnosti", predviđa da će doći do velike promene na Zemlji.
Autori istraživanja, Kris Rejnhard sa Tehnološkog instituta u Džordžiji i Kazumi Ozaki sa Univerziteta u Tokiju, upozoravaju da bi za milijardu godina moglo doći do pregrevanja atmosfere, što će rezultirati odumiranjem svih biljaka na Zemlji.
Nestankom biljaka, životinje i ljudi izgubiće primarni izvor kiseonika, što bi na kraju moglo da dovede do izumiranja svog života na planeti.
Naime, očekuje se da će Sunce pojačati svoju aktivnost, što će za posledicu imati zagrevanje Zemljine atmosfere. To će dovesti do raspada ugljen-dioksida, čija će se nivo smanjivati sve dok ga ne bude premalo za biljke koje ga koriste za fotosintezu.
Bez biljaka i fotosinteze nema proizvodnje kiseonika, a to onda dovodi i do odumiranja ostalih organizama.
Naučnici ističu da bi se to moglo dogoditi tek za milijardu godina, ali da će se kad jednom započne, ceo proces odviti relativno brzo – u vremenskom periodu od 10.000 godina.
Kako kiseonik bude nestajao, tako će rasti nivo metana. Naučnici procenjuju da bi njegov nivo mogao da poraste na 10 hiljada puta više nego što ga je danas u atmosferi.
Naučnici podsećaju da Zemlja nije uvek imala atmosferu kakvu mi danas poznajemo, a koja se sastoji od 78 odsto azota, 21 odsto kiseonika, 0,9 odsto argona i 0,1 odsto ostalih gasova.
Prve dve milijarde godina, na Zemlji nije bilo kiseonika. Tek kad su se pojavile prve cijanobakterije, odnosno plavo-zelene alge, koje proizvode kiseonik kao nuspojavu fotosinteze, atmosfera je počela da poprima današnji izgled.
Pre otprilike 2,4 milijarde godina, naša Plava planeta doživela je veliku promenu, odnosno sa širenjem algi i razvojem biljaka, u atmosferi je skočio nivo kiseonika.
S druge strane, nedostatak kiseonika doveo bi i do stanjivanja i nestanka ozonskog omotača, koji štiti život na Zemlji.