Stenovita „super Zemlja“ novi trag u lovu na vanzemaljce?

Ova egzoplaneta, koja je 2,8 puta veće mase od planete Zemlje, klasifikovana je kao „super Zemlja“ i nalazi se na oko 26,3 svetlosne godine (9,5 biliona kilometara) od naše planete. Ova stenovita nebeska kugla je među najbližim egzoplanetama. Orbitira oko zvezde „crveni patuljak“, koja je manja, hladnija i manje sjajnija od našeg Sunca.

Istraživači, koji su svoja otkrića objavili u časopisu Sajens, veruju da je površina vruće i suve egzoplanete nenaseljivaa i najverovatnije je isprepletena rekama lave. 

Međutim, uprkos tome što nije svrstana u kategoriju perspektivnih kandidata za život, blizina Zemlji i fizičke osobine ove egzoplanete čine je odgovarajućom za istraživanja uz pomoć nove generacije svemirskih i zemaljskih teleskopa. 

NASA namerava lansiranje svog svemirskog teleskopa Džejms Veb u oktobru 2021. Dalja detaljna proučavanja Glizea 486 b mogle bi naučnicima da pruže podatke neprocenjive vrednosti za dešifrovanje atmosfere drugih egzoplaneta izvan našeg Sunčevog sistema, uključujući one koje mogu biti domaćini vanzemaljskog života.

„Egzoplaneta mora imati odgovarajuću fizičku i orbitalnu konfiguraciju da bi bila pogodna za atmosferska istraživanja“, rekao je naučnik Trifon Trifonov sa Instituta za astronomiju Maks Plank u Nemačkoj, lider istraživanja

Koautor studije Hose Kabalero iz Centra za astrobiologiju u Španiji proglasio je Glize 486 b potencijalnim kamenom iz Rozete egzoplanetologije. 

Astrofizičar misli na drevnu kamenu ploču na kojoj je na tri tazličita jezika ispisan zakon propisan u Egiptu 196. pre Hrista tokom dinastije Ptolemejida, koji je stručnjacima pomagao u dešifrovanju egipatskih hijeroglifa.

Lov na vanzemaljski život

Naučni su do sada otkrili više od 4.300 egzoplaneta, među kojima su i velike gasovite planete sličnie Jupiteru iz našeg solarnog sistema.

Druge egzoplanete bile su manji, stenoviti svetovi, što je odmah izazvalo nagađanja da bi na njima mogao postojati život. Trenutno dostupni naučni instrumenti ne ispunjavaju zahteve potrebne za proučavanje njihove atmosfere.

Međutim, velike nade polažu se u novi svemirski teleskop Džejm Veb i budući teleskop koji je trenutno u izgradnji u Čileu.

Glize 486 b je stenovita planeta, za koju se smatra da ima metalno jezgro i kruži vrlo blizu matične zvezde.

Shodno tome, sugeriše se da je na njoj temperatura oko 430 stepeni Celzijusa, a sila gravitacije te egzoplanete može biti 70 odsto jača od gravitacije na Zemlji. 

„Glize 486 b ne može biti naseljiva, barem ne onako kako mi to znamo ovde na Zemlji. Planeta možda ima samo slabu atmosferu, ako je uopšte ima. Naši modeli su u skladu sa oba scenarija“, rekao je Trifonov.

Glize 486 b mogao bi se pokazati idealnim za proučavanje atmosfere planete slične Zemlji. Tajne koje se odnose na nastanjivost planete mogu se otkriti analizom hemijskog sastava atmosfere.

Potencijalna indikacija života može biti kombinacija gasova kao što su kiseonik, ugljen-dioksid i metan, poput one na našoj planeti, u atmosferi egzoplaneta sličnih Zemlji poput Glizea 486 b.

„Sve ono što naučimo o atmosferi Glisa 486 b i drugih planeta sličnih Zemlji, primenjivaće se u narednim decenijama na otkrivanje biomarkera ili biopotpisa - spektar karakteristika u atmosferama egzoplaneta koje se mogu pripisati samo vanzemaljskom životu“, dodao je koautor studije Hose Kabalero.