Autor je kao primer naveo Rusiju i njen vojni potencijal. Prema njegovim rečima, lenjo evropsko društvo „pospano počiva na udobnom sećanju na zarđale ruske tenkove i nuklearne rakete u dotrajalim hangarima“.
Ipak, kako je istakao Rofe, eksperti već desetak godina vide neku drugu sliku, zato je autor članka predložio da se uzme u obzir ruski arsenal, koji je po njegovim rečima, visokotehnološki, iako se u početku tako ne čini.
Autor je podsetio da je krajem prošle godine Poljska napravila simulaciju rata i da su rezultati bili „katastrofalni“.
„Tokom prve nedelje rata sa Rusijom 'poljska vojska bi prestala da postoji', izgubila bi od 60 do 80 odsto vojnika i tehnike“, piše Rofe.
Eksperti su ovo objasnili činjenicom da je Moskva u poslednjih deset godina razvila visokotehnološki arsenal „na ivici naučne fantastike“. Oni su, prema rečima autora, izjavili da slično naoružanje nemaju Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Autor kao primer navodi situaciju koja se dogodila na Crnom moru u aprilu 2014. godine, kada je bombarder Su-24 sa sistemom „Hibini“ proleteo iznad razarača „Donald Kuk“, usled čega je „elektronski mozak“ broda umro.
Slična situacija se dogodila i sa dve francuske fregate 2018. godine. Dolazak ruskih snaga u Siriju je, prema rečima Rofea, promenio odnos snaga. Tako je oprema za elektronsko ratovanje „Krasuha-4“ stvorila neprobojni balon za opremu NATO-a, a radari, komunikacija sa špijunskim satelitima, mobilna komunikacija i vaj-faj prestali su da rade.
„U uslovima prezasićenja elektronskim kontramerama i lažnim informacijama protivnik mora da pokuša da ometa u rad dobro šifrovanih i brojnih ruskih sistema“, naglašava autor.
Prema njegovim rečima, „nevidljivi štitovi“ kao što su „Moskva-4“, „Rtut-BM“ i „Infauna“, ne dozvoljavaju da se vidi poletanje i sletanje aviona.
Borbeni kopneni roboti „Uran-9“ autor naziva „biserom ruskog arsenala“. Oni su napravljeni za izviđanje, kao i za vatrenu podršku i uklanjanje ciljeva. Osim toga, roboti mogu biti opremljeni raketama, mitraljezima, topovima i bacačima plamena. Upravljanje „Uranom-9“ može biti i daljinsko.
Rofe podseća da postoje i robotizovani sistemi „Platforma M“ i „Argo“, borbeni robot „Nerehta“, kao i podvodni robot „Gnom“.
O novitetima u razvoju ruskog naoružanja u Sputnjikovoj emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ govorili su ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski i penzionisani profesor Momčilo Milinović sa katedre za naoružanje Mašinskog fakulteta u Beogradu.