„Roskosmosu“ je dat nalog da sa Kinom potpiše memorandum o razumevanju i saradnji u izgradnji Međunarodne naučne lunarne stanice. Predlog je usaglašen sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom pravde i drugim zainteresovanim organima izvršne vlasti. U Rusiji se sada radi na tehničkoj dokumentaciji lunarne stanice. Određuju se mogući naučni zadaci za istraživanje Meseca i razrađuje tehnička realizacija projekta.
Direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin je ranije govorio o želji Rusije da osvoji Mesec. Odgovarajući sporazum postignut je sa šefom Nacionalne svemirske uprave Kine Džangom Keđanom. „Roskosmos“ i kineska Nacionalna svemirska uprava su 2017. godine potpisali program saradnje u svemiru u periodu 2018-2022. godine. Jedna od stavki odnosi se na proučavanje Meseca i dubokog svemira.
Sjedinjene Američke Države takođe teže osvajanju Meseca. U Vašingtonu konstatuju da se kosmos pretvara u potencijalnu borbenu arenu Amerike i njenih protivnika. Sa dolaskom Džoa Bajdena na mesto predsednika u Pentagonu su izrazili spremnost da obezbede zaštitu budućih lunarnih baza NASA i operacije privatnih kompanija za eksloataciju ruda. Pored toga, širenje interakcije Pentagona sa NASA povezuju sa potrebom da se suprotstave „izazovima koje Rusija i Kina upućuju Sjedinjenim Državama“. Kao odgovor, Rogozin je izjavio da je neprihvatljiva militarizacija Meseca.
Naučni rukovodilac Instituta kosmičke politike Ivan Mojsejev podvlači, da izjave o saradnji Rusije i Kine u oblasti pripremanja Međunarodne naučne lunarne stanice ostaju na deklarativnom nivou. Kao početak projekta moći će da se smatra trenutak kad bude zvanično prihvaćeno i započeto njegovo finansiranje. Uz to, Kinezi su sada usmerili snage na projektovanje orbitalne svemirske stanice, a „čak i Kini će biti skupo“ da paralelno izvodi dva projekta.
„Kinezi kažu da povećavaju snagu svojih teških raketa i istražuju Mesec aparatima. To je logično, jer je konačni cilj svih tih napora izgradnja stanice na Mesecu“, pojasnio je Mojsejev.
Rusija i Kina u trci za Mesec
U SAD su dotle planovi za izgradnju lunarne baze „na nivou praktične primene“, u ove svrhe je već potrošeno 40-50 milijardi dolara. „Amerikanci su skoro napravili potrebnu raketu i svemirsku letelicu za letove na Mesec. Ostaje izgradnja kompleksa za poletanje i sletanje. NASA je projekat takvog kompleksa naručila od tri firme kako bi na kraju izabrala najbolju opciju“, podsetio je Mojsejev.
Planovi za sletanje na Mesec 2024. godine, objavljeni tokom vladavine Donalda Trampa, su nerealni, smatra ekspert i dodaje da je realniji datum 2028. godina. Ovo sletanje trebalo bi da bude početak izgradnje baze. „Činjenica da SAD troše novac na realne lunarne projekte povezana je sa opštim konceptom dve stanice, orbitalne 'Gejtvej' i 'Artemida bejs kamp', koja bi trebalo da bude na južnom polu Meseca“, objašnjava Mojsejev.
„Artemida bejs kamp“ će se sastojati od mesečevog lunohoda za prevoz astronauta na kratke razdaljine, modula za putovanja do 45 dana i glavnog modula za četiri osobe. Lunohod neće imati zatvorenu kabinu, pa će astronauti morati da nose zaštitna svemirska odela. Baza će imati infrastrukturu za autonomno napajanje, komunikaciju sa Zemljom, zaštitu od zračenja, podlogu za sletanje i kontejner za odlaganje otpada.
Američki projekat je imao velike troškove, ali je taj problem rešen. Rukovodilac za istraživanje Meseca i planeta na Državnom astronomskom institutu Moskovskog državnog univerziteta Vladislav Ševčenko podsetio je da je NASA prošle godine potpisala „Sporazum Artemida“ o istraživanju svemira sa Australijom, Velikom Britanijom, Italijom, Kanadom, Luksemburgom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Japanom. Za bazu sporazuma su uzeti principi Sporazuma o kosmosu iz 1967. godine. Među navedene principe NASA je posebno izdvojila odredbu o resursima sa Meseca i ideju stvaranja takozvanih zona bezbednosti, koje bi trebalo da spreče „štetno mešanje“.
Lunarni program se sastoji od tri etape. „Artemis 1“ predviđa bespilotni let svemirskog broda „Orion“ na raketi „Space Launch System (SLS)“ oko Meseca i njegov povratak na Zemlju. „Artemis 2“ je obletanje prirodnog satelita Zemlje sa posadom na brodu. Prva faza programa predviđena je za 2021. godinu, druga za 2023. godinu. Treća faza „Artemis 3“ uključuje sletanje astronauta na Mesec 2024. godine za kojom sledi njihovo slanje na Mars sredinom 2030-ih godina.
Direktor NASA Džejms Brajdenstajn je izrazio nadu da će se Moskva pridružiti „Sporazumu Artemida“. Direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin je takođe nedavno izjavio da bi duh međunarodne saradnje, koji karakteriše Međunarodnu svemirsku stanicu (MKS), trebalo sačuvati i u „Artemidi“ time što bi se omogućili letovi za ruske brodove.
„Glavni cilj 'Sporazuma Artemida' je istraživanje Mesečevih resursa i njihova eksploatacija“, naglasio je Ševčenko.
Mesec beskoristan za vojsku?
Istovremeno, ekspert smatra da je prirodno ujedinjenje snaga Rusije i Kine u realizaciji lunarnog programa. Pre svega zbog toga što se Kinezi mogu pohvaliti sa nekoliko uspešnih projekata. Krajem prošle godine se na Zemlju vratila kapsula „Čange-5“ koja je lansirana pre četiri godine i koja je donela zemlju sa Meseca. Neverovatno je bilo i sletanje kineskog aparata „Jujtu-2“ pre godinu i po dana na dalju stranu Meseca.
„Kina je ranije najavila sprovođenje sopstvenog lunarnog programa, čiji je glavni fokus bio istraživanje i osvajanje mesečevih resursa. Kako bi se zadatak rešio neophodne su ekspedicije sa ekspertima na površini Meseca. Dakle, za Rusiju je ujedinjenje sa kineskim kolegama uspešna opcija“, rekao je Ševčenko.
Mojsejev odbacuje pretpostavke da je lunarna trka podstaknuta planovima za sticanje vojne prednosti u svemiru. Prema njegovim rečima, „Mesec je 'apsolutno beskoristan za vojsku' zbog njegove udaljenosti od Zemlje“.
„Raketa, lansirana sa američke podmornice, može da doleti do Rusije za 15 minuta. Od Meseca će raketa leteti tri dana, za to vreme rat može da se završi. Da se Mesec koristi za posmatranje Zemlje je takođe glupa ideja. Bilo koji satelit, koji se nalazi na pravilnoj orbiti davaće mnogo bolji kvalitet. Zato su sve priče o militarizaciji samo diplomatsko-politička igra“, pojasnio je sagovornik.
Mojsejev smatra da je namera „Roskosmosa“ da sarađuje sa Kinom u velikoj meri uslovljena time što Amerikanci smanjuju takvu saradnju sa Rusijom. „Kinezi su spremni za saradnju sa svim zemljama, ali istovremeno zahtevaju da im obezbede tehnologiju. Kad je reč o zajedničkom rusko-kineskom projektu, Kinezi bi mogli da postave na rusku automatsku stanicu svoju opremu, ali, nažalost, mi gradimo našu stanicu već 14 godina i još je nismo pustili u rad“, konstatuje ekspert.
Pročitajte još:
- Vanzemaljske ambicije milijardera: Kolike su šanse da Mask uskoro poseti Mars
- Rusija isključena iz ekspertske grupe za izgradnju stanice u Mesečevoj orbiti
- Rusija priprema „Zevsove amandmane“ na američki lunarni program „Artemida“
